Socijaldemokrate u ovoj državi ne shvataju u kakvoj su i kolikoj krizi njihove osnovne vrednosti i vizije – ravnopravnost, ljudsko dostojanstvo i socijalna kohezija – te da su nam ovi potrebniji nego ikada. Uskoro, imaće priliku da se u to i uvere, piše za Dagens Nyheter novinarka Lawen Mohtadi.
Švedsku srednju klasu će uskoro ozbiljno zaboleti stomak. Levica više ne želi da je levo. Velika misterija trenutne političke debate je što levica, izgleda, želi da bude izostavljena sa svoje leve pozicije.
Ima li ičeg depresivnijeg nego od zabrinutosti roditelja jer im deca idu u obdaništa koja se plaćaju u kešu? Pronađite pravi dečji vrtić, pomerite se na pravo mesto i tako izbegnite da vam se dogodi kraj sveta zbog pogrešnih ljudi. „Kraj sveta”, takođe, nije nešto što se događa u novoj Švedskoj. Sva obdaništa, kao i sve drugo, funkcionišu dobro.
(na slici: Lawen Mohtadi, Cajsa Unnbom i Sonja Schwarzenberger)
U klasnom društvu, danas preplavljenom sve oštrijim tempom, niski prihodi nisu ono što se među političarima uočava i o čemu oni diskutuju. U politici se danas radi nešto sasvim drugo: ona deluje u procesu stvaranja nove vrste građanina; pazi se da građanin – čiji je čitav životni projekat na kocki – ne posustane i padne.
Prošlog vikenda je u svom izveštaju iz Londona levo orijentisana švedska novinarka Katrin Kielos (Aftonbladet, 20.okt) je za ovaj grad napisala kako je u “poodmakloj fazi zamrzavanja”. Reč je o srednjoj klasi koja postepeno uviđa da se njena prirodna prava rastaču. Univerzitet postaje pitanje novca, dnevni boravak za decu je veoma skup, a pokušati da sebi sazdate dom postala je gotovo nemoguća misija. Iz Velike Britanije, u kojoj je neoliberalizam daleko prevazišao Švedsku, preselilo se među Šveđane sve ono radikalno, naročito kada je u pitanju srednja klasa. Anders Mildner je u listu ‘Today’s Arena’ pre neki dan pisao kako “srednja klasa” više nije ni privlačan a ni zabavan pojam. Srednja klasa je na udaru. To je ono što je zapravo moglo oduvek da smeta i uznemirava – to što kultura, obrazovanje i liderstvo srednje klase lagano nestaju. Ako je roditeljima iz srednje klase “dobar” vrtić u “dobrom” kraju ono zbog čega imaju bolove u stomaku, to nije ništa u poređenju sa ogromnim ruševnim zdanjem koje ih očekuje za par godina: školom.
Ko je uopšte danas u Švedskoj za ovakvu politiku? Danas, kada čak i srednja klasa počinje da oseća kako trenutne promene u sistemu povlače za sobom raspad zajednice, kada ljudi ginu za nekoliko stotina dolara više mesečno – a dobiće ih shodno profitnim interesima, koji kontrolišu svaki aspekt društvenih odnosa – u takvom jednom životu u kojem je jedino ‘klijent’ taj koji stvara smisao, svrhu i kontekst svemu – možemo se upitati: Ko uopšte želi ovakvu politiku ?
Ponekad se uplašim, kao da živim u mehuru. Da sam okružena ljudima koji slično misle kao i ja, smeju se istim stvarima i dele isti nalog na Instagramu. To je samo po sebi svrha života u velikom gradu – odlazimo iz manjih gradova u Stokholm da bismo našli upravo to: potkulture nama bliske, istomišljenike… Iako je čudno živeti i u Stokholmu, gradu u kojem 40% stanovnika glasa za konzervativce, ne poznajući pritom nijednoga od njih.
U ovoj priči, međutim, ne bi bilo prave enigme da nema levice. Naši levičari ne žele da ostanu “pozadi”, što je jedna od najčudnijih stvari našeg vremena. Levičari baštine neverovatan izum koji je teško nadmašiti: solidarnost. Pokušavam da shvatim zbog čega švedske socijaldemokrate ne formulišu politiku društva blagostanja/ socijalne države, veće poreze za one koji treba da ih plate, jednakost za sve – ovo je danas gotovo nemoguće čuti s naše levice. Svuda u društvu vlada spremnost da se sadašnje stanje stvari promeni. Svuda to vidimo i čujemo. Svuda – samo ne među političarima.
Socijalisti veruju da će otuđiti birače ako njihovo ponašanje nije zasnovano na ideji da lični interesi upravljaju svakim segmentom i svakom sferom, iako je očigledno da bi veliki deo stanovništva radije video zajedničku dobrobit, onu koja je isplativija od 800 dolara u džepu svakog meseca. Takođe, jednom čovek mora da se zapita: čiji je to lični interes u pitanju? Danas, kada su nesigurnost i strah od budućnosti prodrli među većinu onih koji pripadaju srednjoj klasi, kojoj zasigurno neće biti u interesu nedostatak sopstvene mobilnosti, obrazovanja, pristojnog doma i pristupa kulturi.
Šta se dešava kada ‘desno’ i ‘levo’ naprave pometnju u centru? Tada – tvrde politikolozi i stručnjaci za desničarski ekstremizam – populistički pokreti počinju da osvajaju teritoriju. Pretnja demokratiji u Evropi danas dolazi od desnog nacionalizma. Socijaldemokrate u ovoj državi ne shvataju u kakvoj su i kolikoj krizi njihove osnovne vrednosti i vizije – ravnopravnost, ljudsko dostojanstvo i socijalna kohezija – te da su nam ovi potrebniji nego ikada. Uskoro, imaće priliku da se u to i uvere.
Lawen Mohtadi, Dagens Nyheter
(M.L.)