Saradnja sindikata i civilnog sektora je imperativ u društvu u kojem oni koji apliciraju za posao ili zaposleni, bez reči pobune pristaju na uvid u svoje privatne podatke, mogućnost da budu pod audio i vizuelnim nadzorom ili da im poslodavac čita privatnu prepisku, smatra Rodoljub Šabić poverenik za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti.
Novim Zakonom o radu koji uvodi fleksibilno zapošljavanje briše se granica između zaposlenih, nezaposlenih i penzionisanih radnika i nestaje razlika između radnika i građana. To je ono što spaja civilno društvo i sindikate koji se međutim međusobno često ne prepoznaju, ili jedni druge smatraju rivalima, čulo se na skupu “Sindikati i nevladine organizacije, saveznici ili ravnodušni jedni prema drugima”, koji je u subotu organizovao Centar za razvoj sindikalizma u saradnji sa Fondacijom Fridrih Ebert Štiftung u prostorijama Fakulteta za političke nauke u Beogradu.
Socijalni (i politički) uticaj sindikata i nevladinih organizacija građanske orijentacije – veoma je mali; njihova socijalna (i politička) moć je minimalna. Socijalni kapital ovih organizacija u velikoj je meri anuliran niskim poverenjem radnika i građana u ove organizacije. I sindikati i NVO pate od deficita poverenja i legitimiteta, a u krajnjoj liniji i deficita socijalnog kapitala, rekao je Srećko Mihailović, iz Centra za razvoj sindikalizma.
Na objektivnom planu niska socijalna (i politička) moć sindikata određena je velikom nezaposlenošću i činjenicom da sindikati (osim u nekim javnim delatnostima) nemaju kapacitete za uspešne štrajkove, niti će ih imate sve dok je na tržištu radne snage toliko ljudi da u svakom trenutku oni koji štrajkuju mogu biti zamenjeni. Na subjektivnom planu, sindikati malo šta čine da bi povećali svoj uticaj i svoju moć. Dovoljan je primer – fragmentiranost sindikata, međusobna konfrontacija i sukobi. Ako se ovom doda nepostojanje strategije sindikata za izlazak iz krize, onda komotno možemo da tvrdimo da sindikati prihvataju svoju nemoć kao nešto što je spolja određeno i nešto na šta oni ne mogu da utiču, smatra Mihailović.
Nevladine organizacije su s druge strane delom napustile politički angažman koji su ranije imale u antiratnim akcijama devedesetih i aktivnom učešću u pripremama izbora 2000, i danas se ne bave animiranjem društva za određene ciljeve, smatra sociolog Miroslav Ružica iz Foruma za međunarodne odnose.
Tokom 90-tih godina civilno društvo i sindikati su imali zajednički cilj, stvaranje demokratskog društva, rekao je MiIljenko Dereta poslanik u Skupštini Srbije iz Građanske inicijative. “Danas je saradnja civilnog društva i sindikata malo verovatna jer se većina NVO bavi uslugama a ne društvenim promenama kako je to bilo 90-tih godina. Ni NVO ni sindikati nisu se prilagodili promenama koje je doneo 21. vek. Uz to unutar obe grupacije postiji oštra konkurencija, kod sindikata oko toga ko ima pravo da razgovara sa državom, a u NVO oko pozicije prema državi i drugim izvorima finansiranja od kojih zavisi njihov rad.
Empirijski podaci o odnosu sindikata i civilnog društva koje je na uzorku od 600 ispitanika uradio Centar za razvoj sindikalizma pokazuju da među članovima sindikata postoji veće prihvatanje organizacija civilnog društva i obratno što predstavlja osnov za saradnju koji je u Evropi veoma raširen.
“Da nije bilo civilnog društva, Industrijski sindikat Srbije se nikada ne bi održao”, rekao je Dragan Matić, predsednik ovog sindikata koji tesno sarađuje sa nevladinim organizacijama. Jedna takva inicijativa sa Centrom za demokratiju, gde su ove dve organizacije pokušale da dobiju razjašnjenje izvesnih već predloženih zakona iz oblasti radnog zakonodavstva naišla je međutim na zatvorena vrata svih poslaničkih klubova, izuzev PUPS koji je saslušao ali nije regovao na ovu inicijativu.
Neke od nevladinih organizacija aktivno sarađuju sa sindikatima i pružaju im podršku u organizaciji protesta, pre svega na lokalnom nivou gde sindikati imaju autentičnu podršku radnika i gde se sindikalne organizacije NVO uvažavaju i pronalaze zajedničke ciljeve.
Iako su i sindikati i NVO slabe ipak velike NVO imaju važna iskustva koja sindikati nisu u mogućnosti da steknu a koja bi sindikatima omogućila da se profilišu, prežive i opstanu, čulo se na skupu.
“Saradnja sindikata i nevladinih organizacija je imperativ”, rekao je Rodoljub Šabić poverenik za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti. “Postoji strahovit pritisak poslodavaca da imaju uvid u brojne privatne podatke onih koji apliciraju za poslove i svojih zaposlenih, od uvida u zdravstvene kartone do čitanja privatne pošte, audio i vizuelnog nadzora, bezbednosne provere za pozicije za koje ona uopšte nije potrebna. Pritom oni koji apliciraju za radna mesta i zaposleni, uopšte ne reaguju na kršenje svojih prava. Ako postavimo osnove ropskog mentaliteta, onda ćemo to moći mnogo teže da ispravimo”.