Godinama ekonomisti vode debate oko toga da li zaista veći novčani prihod narušava sreću i zadovoljstvo građana. U studiji koja je objavljena u četvrtak, ekonomisti su u svom istraživanju otišli malo dalje precizno izračunavši tu „slatku tačku žiota“ koju je Velika Britanija već dostigla. Oni smatraju da će prihod po glavi stanovnika u Velikoj Britaniji u iznosu od 37,000 američkih dolara činiti ljude sve manje zadovoljnim.
Evgenije Proto sa „Warwick“ univerziteta u Engleskoj i Aldo Rustikini sa „Univerziteta Minesota“ došli su do podatka da životno zadovoljstvo dostiže svoj vrhunac kada prihod po glavi stanovnika iznosi 36,000 američkih dolara godišnje ili 22,000 funti. Neki stručnjaci smatraju da sve izvan ove tačke ne obogaćuje naš duhovni život i čovek postaje sve manje zadovoljan sobom i životom koji vodi. Kako zemlje postaju bogatije, viši nivo BDP-a vodi i ka višim težnjama i aspiracijama. Što je okruženje u kome čovek boravi i živi lagodnije, ugledajući se na druge, težnje i apetiti srednje klase postaju sve veći. Međutim, upravo taj raskorak između naših realnih primanja i onoga kakvi bismo voleli da budu jede svu satisfakciju na svim životnim nivoima.
Sa druge strane, ekonomisti su istraživanjem došli do podatka da u siromašnijim zemljama postoji snažna veza između sreće stanovnika i zavidnih primanja na godišnjem nivou. Studija koja je sprovedena prilagođena je različitim zemljama i društvenim razlikama i tako BDP postaje parametar koji nam omogućava da izračunamo u kojoj meri veća primanja smanjuju ili povećavaju zadovoljstvo i čine stanovništvo manje ili više srećnim.
Sa druge strane, neki ekonomisti ostaju skeptični i smatraju da ne postoji pad sreće i zadovoljstva sa porastom novčanih primanja. Filip Booth, sa Instituta za ekonomiju iz Londona kaže da su problemi kod ovakvih studija, koje uzimaju sreću kao parametar u svojim istraživanjima, već odavno poznati i da ne vidi na koji način život u blagostanju može negativno uticati na kvalitet života. „Postoje jednostavna rešenja za ljude koji se osećaju srećnije sa manjim novčanim primanjima – mogu raditi manje ili se jednostavno preseliti u zemlje poput Grčke ili Južne Koreje. A koliko mi se čini, ništa od toga se zapravo ne događa“, dodao je.
priredila: Katarina Marinković