Ozbiljnost situаcije u kojoj se nаlаze jаvne finаnsije u Srbiji nаlаže odlučnije mere od onih koje predviđаju Zаkon o budžetu i Fiskаlnа strаtegijа. Plаnirаni deficit u 2014. godini od 7,1% BDP-а (2,4 mlrd evrа) previsok je, još uvek nemа vidljivih pomаkа i jаsnog plаnа zа rešаvаnje problemа nаjvećih domаćih gubitаšа (Srbijаgаs), а srednjoročni plаn prilаgođаvаnjа nije podržаn merаmа koje bi dovele do željenih uštedа, navodi se u oceni Fiskalnog saveta.
Prostor zа uspešnu fiskаlnu konsolidаciju u 2014. i nаrednim godinаmа toliko je sužen dа polovičnа, ad hoc rešenjа ne mogu više dа donesu ni privremenа poboljšаnjа, а kаmoli trаjnu održivost jаvnih finаnsijа Srbije.
Fiskаlni sаvet zbog togа smаtrа: 1) dа je plаnirаni budžet zа 2014. godinu neodgovаrаjući i dа su neophodne dodаtne uštede od 0,8-1% BDP-а; 2) dа se morа odmаh zаvesti red u poslovаnje jаvnih i držаvnih preduzećа i bаnаkа nа koje se troši ogromаn budžetski novаc i zаustаviti dаlji nekontrolisаni odliv sredstаvа kа njimа; i 3) dа se strukturne reforme poput penzijske reforme morаju doneti u što krаćem roku i dа se nаprаvi potpuno kredibilаn plаn srednjoročnih uštedа, jer je 2014. sаmo prvа godinа u trogodišnjem progrаmu snаžnog fiskаlnog prilаgođаvаnjа.
Dа bi tаkаv plаn (ukoliko se urаdi) bio međunаrodno verifikovаn, smаtrаmo neophodnim dа se postigne novi аrаnžmаn sа MMF-om.
Da li će uštede na platama i penzijama završiti u Srbijagasu?
Potrebne su dodаtne uštede u budžetu zа 2014. od 0,8-1% BDP-а. Plаnirаni deficit konsolidovаne držаve od 7,1% BDP-а je nаjveći u čitаvoj Istočnoj i Centrаlnoj Evropi i povećаvа se u odnosu nа 2013. godinu zа oko 0,5% BDP-а. Premdа je Vlаdа u oktobru nаjаvilа donošenje pаketа merа fiskаlne konsolidаcije od nаjmаnje 2% BDP-а, stvаrni domet predloženih merа je gotovo dvostruko mаnji – tek 1-1,2% BDP-а – što nije dovoljno dа zаustаvi rаstući deficit u 2014. godini.
Fiskаlni sаvet stogа smаtrа dа su neophodne (i ostvаrive) dodаtne uštede u budžetu zа 2014. godinu od 0,8-1% BDP-а (oko 300 milionа evrа). Ovаko bi se ostvаrio ne sаmo nаjаvljeni cilj Vlаde iz oktobrа, već bi se, što je bitnije, fiskаlni deficit u 2014. godini smаnjio u odnosu nа 2013. godinu. Postoje nаjаve dа će jedаn deo tih uštedа Vlаdа predložiti u formi аmаndmаnа nа Predlog zаkonа o budžetu tokom skupštinske procedure. Dodаtno i osetno smаnjenje deficitа u 2014. godini je prvi neophodаn uslov zа fiskаlnu konsolidаciju.
Bez odlаgаnjа se morаju rešаvаti problemi jаvnih preduzećа i držаvnih bаnаkа nа koje se nekontrolisаno odlivаju budžetskа sredstvа. Neuspešno poslovаnje jаvnih i držаvnih preduzećа i bаnаkа iz prethodnih godinа će u 2014. koštаti držаvu oko 1,7% BDP-а (600 milionа evrа). Plаćаnje ovih obаvezа je uprаvo i glаvni rаzlog zbog kog će deficit u 2014. godini, i pored uvođenjа solidаrnog porezа nа zаrаde preko 60.000 dinаrа i povećаnjа niže stope PDV-а sа 8 nа 10%, dа porаste umesto dа se smаnji. Što je još nepovoljnije, očekuje se dа jаvnа preduzećа i bаnkаrski sektor tokom 2014. nаprаve nove gubitke/obаveze zа držаvu od nаjmаnje 630 milionа evrа koje će se plаćаti tek od 2015. godine. Stogа je sаsvim oprаvdаno pitаnje – koliko je svrsishodno smаnjivаnje zаrаdа, penzijа i povećаnje porezа, ukoliko su te uštede unаpred potrošene nа Srbijаgаs, Železаru Smederevo, propаle bаnke, Gаleniku i drugo? Neodložno rešаvаnje problemа jаvnih preduzećа i držаvnih bаnаkа je, dаkle, drugi neophodаn uslov zа fiskаlnu konsolidaciju, jer bez toga bilo kakvo fiskalno prilagođavanje nema svrhe.
Vladine mere štednje nisu ubedljive
Poslednji nagoveštaji, međutim, ukazuju na to da se ovi problemi možda i neće tako brzo rešiti. Indikativan je primer ubedljivo najvećeg gubitaša u državi – Srbijagasa – čije se najavljeno restrukturiranje pretvara u političko pitanje. Ne potcenjujući razmatrana vlasnička i organizaciono-pravna pitanja, Fiskalni savet smatra da prvi zadatak restrukturiranje Srbijagasa mora da bude promena poslovanja tog preduzeća na takav način da ono ni trajno ni jednokratno više ne dobija budžetska sredstva. Premda srednjoročni plan postavlja u načelu dobre ciljeve smanjenja deficita, mere kojima bi se to postiglo su neizbalansirane i stoga nedovoljno kredibilne. Fiskalnom strategijom planirano je da se deficit države (uključujući i finansijske transakcije van budžeta) u 2015. i 2016. godini ukupno smanji za skoro 4 procentna poena (p.p) BDP-a, odnosno sa 7,1% BDP-a iz 2014. na 3,2% BDP-a u 2016. godini. Ukoliko bi polazna tačka bila niža (deficit u 2014. godini manji od 6,5% BDP-a), ovoliko smanjenje deficita u 2015. i 2016. bilo bi odgovarajuće. Mere koje stoje iza ovog smanjenja, međutim, nisu ubedljive. Najveće uštede (oko dve trećine ukupnih ušteda) planirane su na izdvajanjima za zaposlene u javnom sektoru i na refinansiranju skupog javnog duga jeftinijim. Uštede na zaradama su, međutim, previše optimistično procenjene, jer podrazumevaju teško izvodljivo smanjenje zarada i zaposlenosti.
Zamena skupog javnog duga jeftinijim podrazumevala bi da se sva (ili gotovo sva) pristigla sredstva od još uvek neizvesnih privatizacionih prihoda i povoljnijeg bilateralnog zaduživanja iskoriste za prevremenu otplatu skupog kredita i za jeftinije finansiranje deficita. Fiskalni savet smatra da bi umesto ovako rizične i neizbalansirane strukture srednjoročnih ušteda bilo mnogo racionalnije i kredibilnije predvideti srazmerne uštede na većini budžetskih stavki (penzije, subvencije, netargetirana socijalna davanja i drugo), a ne samo na dve. U tom kontekstu smatramo izuzetno bitnim, barem iz ugla kredibilnosti Vlade, otpočinjanje penzijske reforme koje se odlaže već godinu dana.
Tri uslova za izbegavanje krize
Krizu je moguće izbeći samo ukoliko se ispune sva tri neophodna uslova. Već smo istakli da je prostor za izbegavanje krize sada već veoma sužen. Stoga bi javnost, ali i nosioci političkih funkcija, trebalo da budu pripremljeni na dodatne i bolne mere štednje tokom čitavog perioda 2014-2016. godine (uz neodložno uvođenje reda u javna preduzeća i državne banke). Samo na taj način bi mogla da se preokrene putanja rastućeg javnog duga u 2017. godini – čak i tada samo relativno (u odnosu na BDP), a nominalno će
javni dug nastaviti da raste i nakon 2017. godine.
Napominjemo i da će sve vreme trajanja konsolidacije biti potrebno godišnje zaduživanje od oko 5 mlrd evra za finansiranje deficita i otplatu glavnice postojećeg javnog duga. Stoga Fiskalni savet smatra neophodnim sklapanje aranžmana sa MMF-om, koji bi bio garancija kreditorima da nastave da pozajmljuju novac Srbiji dok se ona ne izbori sa svojim fiskalnim problemima. Moguće nešto lakše zaduživanje u 2014. godini (3 mlrd evra kredita iz Ujedinjenih Arapskih Emirata), uz eventualno veće privatizacione prihode, jeste olakšavajuća okolnost za 2014. godinu, ali je to u isto vreme i opasno, jer može da dovede do odlaganja sprovođenja neophodnih mera.
Srpska situacija slična je grčkoj i portugalskoj
Fiskalni savet stoga poziva na odgovornost, čak i u davanju javnih izjava, jer brza i laka rešenja, poput prikupljanja milijardu i po evra od sive ekonomije, velikog jeftinog zaduživanja države za finansiranje najrazličitijih razvojnih projekata i slično – ne postoje. Ozbiljnost situacije u kojoj se nalazi Srbija je slična onoj u Grčkoj ili Portugalu, zemljama koje su u dugogodišnjem programu smanjivanja deficita. Naposletku, naglašavamo da će do prilagođavanja u Srbiji u narednom periodu morati da dođe, a da je jedini izbor između
toga da li će ono biti manje i kontrolisano (u trogodišnjem periodu bolnih i politički nepopularnih mera) ili nekontrolisano (kroz pad proizvodnje za više od 5%, visok rast nezaposlenosti, snažnu depresijaciju dinara i visoku inflaciju).
Deficit konsolidovane države od 285 mlrd dinara (7,1% BDP-a), koji se planira u 2014. godini, previsok je. Ovaj deficit se sastoji iz dva dela. Prvi deo čini planirani deficit svih nivoa vlasti (Republika, lokal, fondovi obaveznog osiguranja, Putevi Srbije) u vrednosti od 5,5% BDP-a (219 mlrd dinara). Drugi deo, koji iznosi 1,7% BDP-a (67 mlrd dinara), predstavljaju obaveze države koje u 2014. dospevaju na naplatu, nastale usled neuspešnog poslovanja javnih i državnih preduzeća i banaka s državnim kapitalom. U odnosu na 2013. godinu deficit države je povećan za oko 0,5% BDP-a, budući da se u 2013. godini očekuje deficit od 6,6% BDP-a (s obavezama „ispod
crte“).
Za razliku od prethodnih godina, Fiskalni savet nema mnogo zamerki na realističnost planiranja javnih prihoda i javnih rashoda. Premda smo uočili neke rizike i na strani prihoda i na strani rashoda da se planirani deficit probije, postoji objektivna mogućnost da neki drugi prihodi prebace plan i/ili da se svi planirani rashodi ne izvrše u potpunosti. Iako ovaj put nema spora sa Vladom u pogledu realističnosti procene fiskalnog deficita u 2014. godini, to ne menja činjenicu da je planirani deficit previsok.
Planirane mere Vlade u 2014. ne donose prilagođavanje od preko 2% BDP-a kako je bilo najavljeno u oktobru, već od svega 1-1,2% BDP-a. Vlada je i sama odustala od proklamovanog prilagođavanja od 2% BDP-a u 2014, pa je u Fiskalnoj strategiji taj cilj svela na 1,65% BDP-a. Stvarne uštede će, međutim, biti još manje od toga. Jedine „čvrste“ mere iz Vladinog paketa koje će sigurno smanjiti deficit odnose se na povećanje donje stope PDV-a i solidarni porez, što će doneti zajedno oko 0,85% BDP-a. Uštede od subvencija su, međutim, u Fiskalnoj strategiji prikazane jednostrano. Naime, zaista se planira smanjenje subvencija u privredi za oko 12 mlrd dinara (0,3% BDP-a), što Fiskalni savet i podržava, ali se izostavlja i činjenica da će se od 2014. godine RTS i RTV finansirati subvencijama iz budžeta umesto pretplate i to će zahtevati izdvajanja iz budžeta od 7,5 mlrd dinara (0,2% BDP-a). Fiskalni savet zbog toga ocenjuje da su stvarne uštede na subvencijama razlika između sredstava koja se štede (privreda) i novih rashoda (RTS, RTV), odnosno 0,1% BDP-a, a ne 0,3% BDP-a kako je navedeno u strategiji. Slično važi i rashode za nabavku robe i usluga koji se u ukupnom iznosu u 2014. čak i povećavaju, i pored nespornih ušteda kod nekih budžetskih korisnika.
Raste poreska nedisciplina
Veliki porast poreske nediscipline u 2013. godini ugrožava napore za fiskalnu konsolidaciju. Povećanje poreske nediscipline je zapravo u znatnoj meri doprinelo podbačaju prihoda u 2013. godini, što se jasno može uočiti analizom prihoda od PDV-a. Da je stepen poreske naplate u 2013. godini osto na nivou iz perioda 2009-2012, realiozacija PDV prihoda bi bila veća za 30 mlrd dinara, ili 0,8% BDP. Bitan deo planiranog fiskalnog prilagođavanja u 2014, ali i srednjoročnom periodu, oslanja se na povećanje naplate poreza – što se možda neće ostvariti. U paketu mera za 2014. godinu poboljšanje naplate poreskih prihoda trebalo bi da donese 0,4% BDP-a (oko 16 mlrd dinara) i dodatnih 0,5% BDP-a u 2015. i 2016. godini. Ocenu da li će se to zaista i desiti gotovo je nemoguće dati. Prostora za poboljšanje naplate i te kako ima – ukoliko bi se Poreska uprava samo vratila na nivo naplate pre 2013. godine, ne samo da bi postigla cilj za 2014. godinu, već bi ga i znatno premašila.
Međutim, ne postoje jasne indikacije da će se to i desiti. U javnosti su se mogla čuti ne preterano utemeljena obrazloženja da će se (umesto sistemske borbe) stepen sive ekonomije umanjiti po osnovu „on-line“ očitavanja fiskalnih kasa ili oslobađanjem kapaciteta poreske uprave nakon uvođenja elektronskog poslovanja u poreski sistem Srbije. Slične, medijski atraktivne, ali ne preterano efikasne akcije već su se sprovodile bez rezultata u 2013. godini – poput poreske amnestije, a naročito „nulte tolerancije“ za neplaćanje poreza (posle uvođenja „nulte tolerancije“ prihodi su dodatno podbacili). Stoga, Fiskalni savet je još uvek rezervisan po pitanju prikupljanja dodatnih javnih prihoda umanjenjem sive ekonomije.
Potrebne su dodatne uštede u 2014. od 0,8-1% BDP-a (oko 300 miliona evra). Prvobitni cilj Vlade iz oktobra 2013. – da donese mere fiskalne konsolidacije od 2% BDP-a – Fiskalni savet je uslovno podržao (ukoliko se u 2014. zaustave ogromni troškovi koje država ima za Srbijagas i za loše državne banke). Međutim, predloženi Zakon o budžetu za 2014. godinu i Fiskalna strategija umesto 2% BDP-a donose uštede od svega 1-1,2% BDP-a. Budući da u isto vreme u 2014. rastu plaćanja za kamate na javni dug, izdvajanja za bankarski sektor, Srbijagas, dug JAT-a i druge obaveze, deficit države će u 2014, umesto da se smanjuje, da poraste za 0,5% BDP-a u odnosu na 2013. Fiskalni savet smatra da su neophodne dodatne uštede od 0,8-1% BDP-a (oko 300 miliona evra), jer bi se tako ostvarili prvobitni ciljevi iz oktobra 2013. i fiskalni deficit u 2014. godini smanjio u odnosu na 2013. godinu.
Loše upravljanje javnim preduzećima i bankama koštaće državu oko 560 miliona evra (67 mlrd dinara) u 2014. i stvoriće najmanje 630 miliona evra dodatnih obaveza koje će se plaćati od 2015. godine. Država će u 2014. godini 560 miliona evra potrošiti na vraćanje postojećih obaveza Srbijagasa, bivšeg JAT-a, Galenike, Železnica Srbije, Železare Smederevo, a verovatno i za neke intervencije u bankarskom sektoru. Dodatna sredstva od najmanje 630 miliona evra zapravo su nove državne garancije koje će se u 2014. izdati na zaduživanje Srbijagasa, Železare Smederevo, Železnica Srbije i Agencije za osiguranje depozita (jer je ona svoja sredstva
potrošila na intervencije u bankama). Pošto ova preduzeća/ustanove ne mogu iz svog poslovanja da vraćaju te kredite – kada prva rata dođe na naplatu (2015. godine) država će preuzeti njihovo vraćanje, što će onda povećavati deficit od 2015. godine.
Srbijagas ima dugove prema bankama od preko 800 miliona evra, dug prema NIS-u od 224 miliona evra i u 2014. će se dodatno zadužiti za 200 miliona evra – što sve plaća država. Višegodišnje neuspešno poslovanje Srbijagasa će se u narednim godinama prevaliti na poreske obveznike. Servisiranje dugova Srbijagasa u 2014. i narednim godinama će koštati državu preko 150 miliona evra godišnje – a to čak i ne ne obuhvata nove dugove koje će ova kompanija izvesno napraviti u 2014. godini, potraživanja NIS-a, niti ostala eventualna poslovna potraživanja koja još nisu obelodanjena – pa će godišnji trošak države za Srbijagas biti sigurno još veći.
Napominjemo da ukupne godišnje uštede od uvođenja solidarnog poreza iznose oko 100 miliona evra što znači da umanjenje zarada u čitavom javnom sektoru u 2014. godini neće biti dovoljno da pokrije troškove koje će država u 2014. imati samo za jedno javno preduzeće. Kao dodatnu ilustraciju godišnjih troškova Srbijagasa koje će u 2014, ali i u narednim godinama plaćati država, možemo ih uporediti i sa ukupnim planiranim državnim izdvajanjima za nauku koja su u narednoj godini manja od 140 miliona evra.
Fiskalni savet već gotovo dve godine ukazuje na probleme u poslovanju Srbijagasa – a oni su u međuvremenu, umesto da se rešavaju, eskalirali. Na problem rasta garancija za zaduživanje javnih preduzeća (pa i Srbijagasa) prvi put smo ukazali u februaru 2012. godine. U maju 2012. u studiji Predlog mera fiskalne konsolidacije detaljnije smo analizirali probleme u poslovanju javnih preduzeća, među kojima i Srbijagasa. Ističemo da je tada dug ovog preduzeća iznosio oko 400 miliona evra. U međuvremenu, umesto da se problemi reše, oni su dodatno porasli, a dugovanja Srbijagasa su se gotovo utrostručila. Rast garancija za Srbijagas je bio i razlog raskidanja aranžmana iz predostrožnosti sa MMF-om početkom 2012. godine. Vlada je, bar načelno, tokom 2013. godine počela više da obraća pažnju na ovaj problem. Tako je u junu 2013. u svom Programu mera za reformu javnog sektora uključila i Srbijagas: „Srbijagas će morati sam da izvršava sve svoje obaveze, bez pomoći države sa novim kreditnim aranžmanima“. Međutim, nedugo zatim, već Preldogom zakona o budžetu za 2014. godinu, predviđeno je garantovanje novih 200 milione evra zaduženja za likvidnost ove kompanije, a država je u potpunosti preuzela na sebe servisiranje obaveza Srbijagasa koje dospevaju u 2014. godini.
Uključujući i 2014. godinu ukupni troškovi državnih intervencija u bankarskom sektoru od 2012. iznose oko 800 miliona evra. To je iznos koji se troši na dokapitalizaciju posrnulih banaka, različite finansijske transakcije prilikom pripajanja neuspešnih banaka uspešnijim, uključujući i isplatu osiguranih i neosiguranih depozita (za šta su korišćena sredstva Agencije za osiguranje depozita).
Problemi u bankarskom sektoru nisu rešeni
Fiskalni savet ističe da problemi u bankarskom sektoru nisu rešeni, da se iznosi koji se troše za ovu namenu bilansno izuzetno veliki i da, po svemu sudeći, sredstva nastavljaju da se odlivaju i tokom 2014. godine.
Bez rešavanja problema neuspešnih banaka sa državnim vlasništvom, Srbijagasa, ali i brojnih drugih neuspešnih državnih preduzeća – fiskalna konsolidacija je nemoguća. Poteškoće koje Ministarstvo ekonomije ima u procesu rešavanja sudbine preduzeća u restrukturiranju dovoljna su ilustracija težine problema s kojom će Vlada morati da se suoči. Pravo hvatanje u koštac sa bilansno najvećim, a politički (negde i socijalno) verovatno i najtežim problemima – Železare Smederevo, Srbijagasa, neuspešnih državnih banaka, Železnica Srbije, Resavice, Dunav osiguranja, Galenike i ostalih – tek bi trebalo da se desi u 2014. godini.
Planovi koje je Vlada usvojila i potpisala (Fiskalna strategija) podrazumevaju da se većina pomenutih problema reši još tokom 2014. godine. Fiskalni savet naglašava da neće biti moguće sprovesti fiskalnu konsolidaciju i izbeći krizu ukoliko se pitanja državnih, javnih preduzeća i državnih banaka ne reše.
Vladin cilj da u 2015. i 2016. godini smanji fiskalni deficit za gotovo četiri procentna poena BDP-a – dobar je. Smanjivanje fiskalnog deficita i rešavanje problema u državnim preduzećima i bankama u 2014. godini tek je prvi stepenik u neophodnom srednjoročnom fiskalnom prilagođavanju. Ukoliko bi se fiskalni deficit u 2014. godini spustio na nivo od 6-6,3% BDP-a umesto sada planiranih 7,1%, dodatno – dalje smanjenje deficita za 3,9% BDP-a do 2016. godine dovelo bi do deficit u 2016. godini ispod 2,5% BDP-a. Ovakva putanja deficita bi zaustavila rast učešća javnog duga u BDP-u u 2016. godini i preokrenula njegovu putanju u 2017. godini. S druge strane, ona podrazumeva vrlo oštre mere za smanjenje deficita ne samo u 2014, već i u 2015. i 2016. godini.
Fiskalna strategija nije dobro pripremljena
Mere koja je Vlada predložila za dostizanje srednjoročnog cilja nisu još uvek dovoljno dobro osmišljene. Mere za povećanje javnih prihoda su u prethodne dve godine iscrpljene (povećanje gornje, pa donje stope PDV-a, poreza na dobit), tako da je srednjoročno fiskalno prilagođavanje moguće samo na rashodnoj strani budžeta. U tom cilju, Vlada je donela odluku da umanji redovnu indeksaciju penzija i plata u javnom sektoru tokom 2015. i 2016. godine na svega 1% godišnje – što bi uz očekivanu inflaciju od oko 5% dovelo do realnog smanjenja izdvajanja za penzije i zarade. To, međutim, ni izbliza neće biti dovoljno da donese planirane budžetske uštede. Zbog toga su u Fiskalnoj strategiji predviđene velike uštede, naročito na rashodima za zaposlene i kamatama (jer se planira zamena dela skupog javnog duga jeftinijim). Međutim, ocenjujemo da prva mera nije dobro pripremljena, a druga je neizvesna.
Fiskalni savet smatra da se mora proširiti osnova za srednjoročne fiskalne uštede. Malo je verovatno da će ključna mera Vlada za srednjoročno prilagođavanje – umanjenje izdvajanja za zarade – doneti planirane uštede. Simulacije Fiskalnog saveta pokazuju da bi za to bilo neophodno da se krajem 2014. godine zarade nominalno umanje (uz solidarni porez), ali i da se broj zaposlenih u javnoj upravi redukuje. Uzimajući u obzir iskustvo iz prethodnih nekoliko godina, kada je i zamrzavanje zarada izazivalo velike otpore, a neplansko ad hoc otpuštanje zaposlenih u javnoj upravi donosilo više štete nego koristi – ovakve mere smatramo teško
izvodljivom.
Fiskalni savet zato smatra da bi mnogo više izgleda na uspeh, ali i da bi ekonomski bilo daleko bolje, imalo to da se teret srednjoročnih ušteda ravnomernije rasporedi na različite rashodne stavke budžeta (penzije, poljoprivredne subvencije uz poboljšanje njihove strukture, subvencije za javna preduzeća – Železnica, Resavica, netargetirana socijalna davanja i drugo). Smatramo posebno bitnim da konačno započne više puta najavljivano sprovođenje penzijske reforme (uvođenje sistema aktuarske pravičnosti i povećanje starosne granice za žene na 63 godine).
Javni dug će u narednim godinama najverovatnije premašiti 70% BDP-a. Javni dug će na kraju 2013. iznositi oko 64% BDP-a i nastaviće da raste i u narednim godinama, jer ne postoji način da se u kratkom roku fiskalni deficit spusti na nivo koji obezbeđuje zaokret u putanji javnog duga (oko 2% BDP-a) i da se obustavi izdavanje garancija na zaduživanje javnih preduzeća. Procenjujemo da do smanjenja učešća javnog duga u BDP-u može doći najranije 2017. godine, ali samo ukoliko se ispune sva tri kritična uslova fiskalne konsolidacije: 1) da se ostvare dodatne uštede u 2014. godini od 0,8-1% BDP-a, 2) da se zaustavi nekontrolisani odliv budžetskih sredstava ka javnim preduzećima i bankama i 3) da se bolje isplaniraju i sprovedu srednjoročne mere ušteda uz otpočinjanje strukturnih reformi (penzijska reforma i drugo).
Fiskalna konsolidacija je neophodan uslov za bilo kakav rast privrede u narednim godinama, ali ona sama po sebi nije i dovoljan uslov za to. Za povećanje potencijala za ekonomski rast u narednom periodu važne su reforme usmerene kao poboljšanju poslovnog ambijenta. To se pre svega odnosi na: završetak restrukturiranja bivših društvenih preduzeća tokom 2014. godine, povećanje efikasnosti u izdavanju građevinskih dozvola, ali i promenu radnog zakonodavstva koju je Vlada najavila do kraja 2013. godine. Ne bi trebalo zaboraviti da su u razvijenijim privredama javna preduzeća vrlo bitan pokretač rasta BDP-a, naročito zahvaljujući svojim investicijama. Zbog toga je i iz ovog ugla posmatrano bitno da se promeni način upravljanja javnim preduzećima kako bi ona umesto gubitaka počela da generišu privredni rast.