Elektrotehnička škola „Rade Končar“ danas obeležava godišnjicu rada svoje solarne elektrane, koja joj obezbeđuje prosečni priliv sredstava od 17.000 dinara mesečno, a u planu su projekti vetrogeneratora i sistema toplotnih pumpi za grejanje i hlađenje.
Ideja o projektu solarne elektrane začeta je pre šest godina, kada je prema rečima direktora ETŠ „Rade Končar“, Momčila Stojanovića, doneta odluka da ova obrazovna ustanova u okviru Zjednice elektrotehničkih škola Srbije pokrene uvođenje novog predmeta koji bi učenicima prenosio znanje iz oblasti energetske efikasnosti i obnovljivih izvora energije. Škola je sa projektom male solarne elektrane, čiji je autor profesor Aleksandar Savić, konkurisala 2009. godine za donaciju španske vlade i u konkurenciji 45 projekata dobila sredstva za njegovu realizaciju.
Najpovoljniji ponuđač na tenderu za izradu radova bila je beogradska firma Netinvest, koji je svoj deo posla završila 2010. godine, ali je zato proteklo mnogo vremena u procedurama da se izvrši priključenje škole kao proizvođača niskonaponske mreže, a još više da se potpišu ugovori sa Elektroprivredom Srbije i Elektrodistribucijom Beograd o isporuci energije, kaže Stojanović. Elektrana je priključena u sistem EDB-a 2011. godine, a ugovori po kojima je počela da zarađuje su potpisani tek 2012. godine, kada je naplaćeno 8.100 kilovata.
Solarna elektrana je po ugovoru nastavno sredstvo za sve škole iz regiona koje obrazuju elektrotehničare iz oblasti energetike, i praktičan primer čiste tehnologije koja školi obezbeđuje prosečni priliv sredstava od 17.000 dinara mesečno, koje je škola ulažila u tehničku opremu i u razvoj novog projekta.
S obzirom da je solarna elektrana za oko godinu dana rada donela školi 2.100 evra, ulaganja u nju mogla bi da se isplate za oko 15 godina, objašnjava Stojanović. Kako su ove tehnologije danas znatno jeftinije, novo solarno postrojenje bi moglo da se isplati za znatno kraći period. Škola je nedavno realizovala i projekat pametne učionice, sa štedljivim lampama koje je donirao Filips, uz sopstvena sredstva i rad učenika. Ugrađeni su senzori svetlosti i pokreta, pa se svetlo pali samo kada je to neophodno, što donosi znatne uštede. Što se tiče budućih aktivnosti, Stojanović najavljuje realizaciju projekata vetrogeneratora i sistema toplotnih pumpi za grejanje i hlađenje.
Izvor: Privredni pregled