Brzi letovi u pravcu istok-zapad mogu da poremete unutrašnji sat ptica, zbog čega im Sunce postaje manje pouzdan vodič.
Dakle, džet-leg nije problem samo za putnike koji brzo prelaze iz jedne vremenske zone u drugu, već mogu da ga iskuse i ptice selice.
Dobar primer je obični zovoj (Puffinus puffinus), mala morska ptica koja leti dovoljno brzo da joj se unutrašnji sat ne uskladi uvek sa lokalnim vremenom. Istraživači su u radu objavljenom 29. oktobra u časopisu Science pokazali da zbog toga ptice mogu da pogrešno procene položaj Sunca i skrenu sa kursa.
Kako radi ptičji unutrašnji sat?
Sunce je važan orijentir životinjama koje prelaze ogromna morska prostranstva. Da bi ga koristile kao kompas, ptice moraju da imaju unutrašnji sat usklađen sa njegovim prividnim kretanjem tokom dana. Međutim, kada brzo lete ka istoku ili zapadu, lokalno vreme se menja brže nego što njihov unutrašnji sat može da se prilagodi. Zbog toga se remeti njihova orijentacija pomoću Sunca.
Naučnici su dugo pretpostavljali da se to događa, ali je proveravanje te pretpostavke u prirodnim uslovima „do sada delovalo gotovo nemoguće“, kaže Tim Gildford, biolog sa Univerziteta u Oksfordu.
Tokom proteklih 20 godina, Gildford i njegove kolege opremili su minijaturnim GPS uređajima 1.045 zovoja koji su se gnezdili u Velikoj Britaniji. Uređaji su beležili hiljade letova od kolonija u kojima se ptice razmnožavaju do područja za ishranu, udaljenih i do 1.000 kilometara. Istraživači su se usredsredili na povratne letove i izdvojili 1.837 neprekinutih putovanja ka gnezdilištima.
Polazeći od pretpostavke da je unutrašnji sat ptica usklađen sa lokalnim vremenom u trenutku izlaska Sunca, istraživači su izračunali koliko bi brzi letovi mogli da poremete njihovu orijentaciju. Zatim su predviđanja uporedili sa GPS podacima. Pokazalo se da su ptice skretale upravo onako kako je model predvideo, i to za najviše 15 stepeni u odnosu na željeni pravac.
Zašto je važno imati više orijentira
„Ono što nas je zaista iznenadilo jeste to što su se mala odstupanja u orijentaciji (…) mogla uočiti čak i kada su ptice već bile u vidokrugu kopna koje im je, pretpostavljamo, bilo poznato“, kaže Gildford. Dok prate obalu, ptice bi mogle da je koriste kao orijentir za održavanje pravca. Ipak, one su skretale ili bliže obali ili dalje ka otvorenom moru, upravo u skladu sa predviđenim greškama u orijentaciji pomoću Sunca. Ovaj obrazac ukazuje na to da ptice koriste Sunce kao kompas uporedo sa orijentirima na obali, čak i kada im ta dva izvora informacija pokazuju različite pravce.
Odstupanja su, međutim, dovoljno mala da putovanje produže za svega nekoliko kilometara, što ne sprečava zovoje da pronađu put do svojih gnezdilišta.
Ovakvo nadmetanje različitih orijentira posebno je zanimljivo Sangeeti Rani, hronobiološkinji sa Univerziteta u Laknauu u Indiji. Prema njenim rečima, rezultati ukazuju na sposobnost koja bi ovim pticama mogla da bude od velike koristi u uslovima klimatskih promena i ljudskih aktivnosti koje menjaju predele na koje su navikle. Čini se da ptice mogu da obrađuju i kombinuju više izvora informacija za navigaciju, umesto da se slepo oslanjaju samo na jedan.
„Na kraju krajeva, ako sam u šumi obeležila put kojim treba da idem, moja prirodna sposobnost nije da bez razmišljanja pratim oznake. Već da primetim šta nedostaje i ipak pronađem put nazad“, kaže Rani.
Izvor: Science News
Foto: Blake Cheek, Unsplash