Tim Berners-Li, tvorac World Wide Web-a, svim silama se zalaže za ideju da ljudi širom sveta treba da se ohrabre da se suprotstave onlajn cenzuri i prismotri. U pismu Fajnenšel Tajmsu, Ser Tim je napisao da je “sada pravi čas da se građani mobilišu i zahtevaju od svojih vlada i kompanija da poštuju i štite naše osnovno pravo na slobodu i onlajn”. Ovo pismo lansiralo je kampanju Web We Want (Mreža Kakvu Želimo), koju je ser Tim pokrenuo u koaliciji sa građanskim društvenim ogranizacijama Slobodna štampa i Centar za demokratiju i tehnologiju. “Naš cilj je da građani svih zemalja pomognu da se kreira nacionalna povelja o pravima za internet – kako bismo svi mogli da izgradimo “mrežu kakvu želimo” i da slobodno koristimo moć da stvaramo svet kakav hoćemo”, napisao je.
Tim Berners-Li već godinama upozorava na činjenicu da se vlade i kompanije sve više udaljavaju od osnovnih principa na kojima veb počiva od svog osnivanja 1989. godine. Za razliku od World Wide Web Fondacije, organizacije koju je osnovao 2009 godine, kampanja Mreža kakvu želimo ima za cilj uključivanje “miliona običnih ljudi” u kreiranje i definisanje mreže, koja će biti “slobodna, otvorena, socijalno relevantna i svima dostupna”.
Istovremeno, vlade zapadnih zemalja su sve bliže postizanju dogovora koje će osetljivo pitanje tehnologija sajber zaštite (cyber security technologies) staviti pod isti “krov” sa glavnim svetskim dogovorima vezanim za kontrolu naoružanja. Očekuje se da će diplomate ove nedelje na privatnom sastanku u Beču zapečatiti revidirane uslove Wassenaar dogovora, koji uključuju nove kontrole nad kompleksnom prismotrom, hakerskim softverima i kriptografijom. Među zemljama potpisnicama su SAD, Rusija, Japan, Francuska i Nemačka. Vlada Velike Britanije je među vodećim zemljama u prvom internacionalnom pokušaju da se “sajber proliferacija” zauzda i ograniči – što brine mnoge zapadne špijune.
Ako pregovori uspeju, revidirani propisi Wassenaar dogovora, koji je regulisao izvoz vojne opreme još od 1996. godine, biće skoro sigurno praćen brzim zauzdavanjem sajber tehologije širom Evrope. Sajber softveri i hardveri predstavljaju najbrže rastuću granu industrije bezbednosti, ali prodaja i upotreba ovih uglavnom tajno razvijenih tehnolgija je do sada bila praćena iskljuičivo ad hoc i neregulisano od strane svake vlade (zemlje) ponaosob… i to samo poneke. U Velikoj Britaniji procenjuju da je tržište sajber bezbednosti “teško” 123 milijardi funti i da godišnje raste za po 10 odsto.
Izvor: Financial Times