Uprkos propalim istraživanjima, slučajevima da pronalazači sve pronađene dragocenosti izgube na sudu, i računicama brojnih naučnika da se potrage za blagom, a naročito pod morem, ne isplate – sve je više amaterskih i profesionalnih lovaca na izgubljena blaga. Prvi se oslanjaju na prosečan detektor metala i mnogo više na sreću, a drugi na najsavremenije tehnologije, uključujući i satelite.
Najpoznatiji i najefikasniji lovac na potonula blaga, ribar Mel Fišer, počeo je svoju „tragačku karijeru“ izvukavši iz morske dubine oko 2.000 najređih kraljevskih novčića s početka 18.veka, za čiji pronalazak je bio nagrađen svotom od 25.000 dolara. Ubrzo je osnovao kompaniju „Srećni rudnik“ koja je sedamdesetih godina prošlog veka brojila preko 1.000 akcionara, među kojima je bila i glumica Ingrid Bergman, a vrednost akcija premašila je pola miliona dolara. Još jedan primer srećnih oklonosti je slučajan pronalazak statue zlatnog Bude, teške čak celu tonu, na građevini u predgrađu Manile na Filipinima. Statua je prodata Metropoliten muzeju u Njujorku za 486 miliona dolara, iako je vrednost procenjena na čak 600 miliona dolara.
Na području Velike Britanije poslednjih godina zapažen je priličan rast amaterskih lovaca na blago. Zaposleni u Britanskom muzeju kažu da se broj otkrivenog zlata i srebra povećao za 12,6% u prethodnih godinu dana – sa 40.000 prijavljenih pronalazaka 2004/2005. godine na čak 60.000 samo tokom prethodne godine. Eksperti ovakav porast objašnjavaju sve većom popularnošću detektora metala, među kojima oni prosečnog kvaliteta mogu da se nabave za samo 80 američkih dolara (iako je Savet arheologa Velike Britanije 70-tih godina vodio ozbiljnu kampanju protiv njihovog korišćenja), i zakonske obaveze lovaca na blago da svoje pronalaske prijave, pri čemu im se isplaćuje adekvatna nadoknada. Zanimljivo je da se britanski zakon znatno razlikuje od francuskog, gde vlasnik poseda na kome je blago pronađeno postaje i njegov jedini vlasnik. Vrednost bilo kog predmeta starog preko 300 godina procenjuje specijalni komitet britanske vlade, a najvrednije otkriće u Engleskoj do sada je retka ogrlica iz gvozdenog doba procenjena na 350.000 funti, pronađena u blizini Njuarka.
Vruće – hladno
Ipak, u istoriji tragačke groznice za izgubljenim riznicama mnogo su češće dugogodišnje i do sada neuspele potrage, među kojima su i one za Semiramidinim visećim vrtovima u Vavilonu, El Doradom, Faberžeovim jajima, grobnicom Džingis Kana, nestalim dragocenostima iz Drugog svetskog rata, nebrojenim potopljenim galijama, rudnicima zlata, kao i za riznicom engleskog kralja Džona čija se vrednost procenjuje na preko 70 miliona američkih dolara, dok se o misterioznom blagu Nibelunga i dalje vode naučne rasprave. Trenutno je aktuelno iskopavanje na severu Indije oko utvrđenja iz 19.veka, pošto se jednom popularnom hinduističkom svešteniku u snu javio bivši kralj, rekavši mu gde je sakrio dragocenosti vredne skoro 50 milijardi dolara. Holandski muzičar i reditelj Leon Gizen, trenutno radi na otkrivanju zakopanog nacističkog blaga, za koje se veruje da pored zlata krije i brojne dijamante, a o kom godinama kruže glasine. On, naime, veruje da je otkrio lokaciju dešifrovanjem jedne kompozitorske partiture.
El Dorado, koji neprestano očarava i izluđuje arheologe i naučnike, izgubljeno je blago Inka davne 1572. godine, čija je vrednost procenjena na 10 milijardi dolara. Satelitski snimci napravljeni 2009. na području Brazila probudili su ponovno interesovanje arheologa i istoričara da dokažu da izgubljeni grad Inka Paititi nije samo puki mit. Takođe, potraga za zlatnom sobom poznatom kao „Amber room“, remek delom barokne umetnosti poslednji put viđenom u Kalinjingradu 1943. godine, i dalje ne jenjava. Ništa manje popularna su brojna podvodna istraživanja potopljenih starih galija. Jedna od najaktuelnijih potraga je za portugalskim brodom „Flor de la mar“, za koji se pretpostavlja da je u sudaru sa grebenima Sumatre 20. novembra 1511. sa sobom pod more odneo preko 54 kilograma zlata, od kojih se svaki kilogram procenjuje na vrednost od 50.000 dolara.
Za grobnicom legendarnog mongolskog osvajača Džingis Kana traga se okviru istraživačkog projekta „Dolina kanova“ koji je započet 2009. „National geographic“ je od samog početka pomagao projekat koristeći moderna digitalna sredstva iz različitih disciplina, poput digitalne arheologije i fotografije na samom lokalitetu, aero-snimanja, elektro-magnometra, geomagnetskih istraživanja poput radara koji prodire ispod površine zemlje, kao i nedestruktivnog ispitivanja osobina materijala. Tim istraživača je tokom 2010. dvostruko povećan, kako bi se istražila oblast od 3.000 kvadratnih metara. Za podvodne ekspedicije tehnološka inovacija jeste „Rapid diver System“, koji podrazumeva fleksibilniju i znatno lakšu ronilačku opremu, kao i ICARAD sistem koji predstavlja jedinstven interaktivni kompjuterski program za precizna i profesionalna podvodna merenja i koji u sebi sadrži i programe Access, AutoCAD, Excel, Word i Corpscon. Tehnologija je do te mere uznapredovala da pojedini istraživači planiraju da oprobaju satelit koji bi im omogućio da najnovije informacije i podatke ažuriraju i postavljaju na mrežu direktno sa mesta događaja, džungle na primer.
Teško isplativo kopanje u mulju
Na pitanja o ukupnoj vrednosti predmeta i novca koji leži u potopljenim brodskim olupinama, većina naučnika se ne izjašnjava, dok neki malo odvažniji spominju brojku od 60 milijardi dolara. Konačan broj potopljenih galija ostaje nepoznat kao i njihove lokacije, što zbog pomeranja tla tokom godina, a što zbog neadekvatnih i nepreciznih mapa koje su pravljene u prošlosti. Stoga mnogi naučnici smatraju da kompletan proces istraživanja (koji kod podvodnih istraživanja može trajati desetinama godina zbog vremenskih uslova i nepredvidivih voda), od lociranja, preko pronalaska, do procenjivanja i konačno smeštanja blaga u neki od muzeja ili privatnih kolekcija, često nije isplativ. Oprema koja je neophodna za kvalitetno istraživanje više je nego skupa – za svaki dolar zakopan u mulju i pesku već je potrošeno 10 dolara na kopnu. Dalje, postavlja se pitanje: šta od pronađenog pripada pronalazačima? Kako sav trud u tom pogledu može biti uzalud pokazuje primer iz 2007. godine, kada je jedna od najpoznatijih američkih kompanija za podvodna istraživanja „Odyssey Marine Exploration“ na sudu izgubila svo spaseno srebro i zlato sa potopljene španske galije „Nuestra Señora de las Mercedes“. Vrednost blaga procenjena je na 500 miliona dolara.
Nesumnjivo je da svi pronađeni predmeti imaju za arheologe i istoričare neprocenjivu vrednost, bilo da je u pitanju zlatnik, flaša starog brendija ili običan ekser. Ipak, najvrednija otkrića blaga vezana su za egipatski svet i Dolinu kraljeva u Luksoru. Najveći nalaz je grob kod Dar el Salama iz koga su izvučene dragocenosti vredne tadašnjih 15.000 funti, a čija današnja vrednost premašuje 3 miliona. Sve dragocenosti koje nisu ukradene čuvaju se u muzeju u Kairu. Interesantno je da se cena arheoloških blaga i predmeta može čak udvostručiti, u zavisnosti od toga da li postaje vlasništvo muzeja ili odlazi u privatne kolekcije. Zato, uprkos svim otežavajućim okolnostima, čini se da zanat „kopača zagonetki“ – koje, kada se reše, pored slave mogu doneti i značajne sume novca – nimalo ne gubi na popularnosti.
Katarina Marinković
Biznis Top 2012/13