Tokom novogodišnjih praznika Džiz Mejerson, nezavisni novinar i aktivista, i jedan od lidera pokreta Occupy Wall Street, objavio je na sajtu Rolling Stonea tekst pod nazivom „Pet ekonomskih reformi za koje bi mladi trebalo da se bore“. Brojni američki konzervativci optužili su ga da je komunista jer se njegovi predlozi reforme u suštini svode na sledeće ciljeve:
1. Garantovano zaposlenje za sve
2. Jednaka bazna zarada
3. Uvođenje poreza za posedovanje zemljišta ili prenošenje istog u vlasništvo države
4. Organizaciona šema u kojoj svi poseduju sve
5. Državne banke poput one u Severnoj Dakoti
Naravno, ovo je poput svetogrđa za neoliberale, ali, prema oceni Biznis Insajdera, ove ideje nisu nužno loše i nesprovodive. Kao najbolju od njih ovaj medij izdvaja ideju o jednakoj osnovici zarade koja bi mogla dobar deo Amerikanaca da izvuče iz siromaštva, međutim mogla bi isto tako i da smanji BDP. Ova ideja nije isključivo komunistička već su je svojevremeno podržali i poznati konzervativci poput Miltona Fridmana.
Ideja o oporezivanju zemljišta bi pak mogla ubrzati ekonomski rast jer bi onima koji poseduju zemlju postalo neisplativo da ona bude neproduktivna. Međutim ovakav projekat bi mogao završiti i kao potpuna suprotnost od Mejersonovih ciljeva – mogla bi dovesti do koncentracije vlasništva nad zemljom u rukama bogatih koji imaju dovoljno novca za porez. Nacionalizacija zemlje bi pak bila mnogo gora ideja, svi znamo iz kojih razloga.
Ni državne banke nisu rezervisane isključivo za komunističke režime, već ih imaju i zemlje poput Nemačke i Španije, ali i američka Severna Dakota po ugledu na koju je već više od dvadeset saveznih država sprovelo pravne procedure za osnivanje banaka u javnom vlasništvu. Međutim, dok u nekim zemljama funkcionišu savršeno, u nekima služe za razne manipulacije od strane vlasti, kao što je to bio slučaj u Španiji.
Ideja da svi poseduju sve se može sprovesti preko zajedničkih fondova za upravljanje bogatstvima, koji već postoje, poput fondova koje države formiraju da bi npr trgovale prirodnim bogatstvima, no to su obično zemlje koje obiluju naftom, a one su drugačije ustrojene.
Za garanciju zaposlenja za celu populaciju niko nije siguran kako bi funkcionisala, međutim sve ovo navedeno vredi promišljanja a ne automatskog odbacivanja pod velom antikomunizma.