U redovnoj godišnjoj publikaciji Biznis Top 2012/13 postavili smo pitanje rukovodiocima domaćih preduzeća o najvećim rizicima sa kojima se trenutno suočavaju i dobili smo veoma različite odgovore, koji su najviše zavisili od delatnosti ispitanika.
Alan Albulj, direktor Extreme
Dramatične promene u IT industriji
Kao najveći globalni izazov za ostvarenje planova lokalne firme koja se bavi softverom vidim velike i brze promene u poslovnoj strategiji vodećih svetskih IT kompanija. To više nisu samo promene u obimu ostvarenja neke ideje ili koncepta, određene mogućnostima koje pruža tehnološki napredak, već su to sve češće veoma dramatični rezovi i prelasci u sasvim drugi segment IT industrije, često uz potpunu promenu paradigme. Ove promene nisu lako predvidive, osim možda za veoma upućene.
U lokalne pretnje bih pre svega uvrstio nedostatak prave i konzistentne strategije razvoja domaće IT industije. Povremeno se učini da postoji jasan plan i definisan redosled koraka, ali već u sledećem trenutku nove okolnosti to demantuju. Takođe, usled teške finansijske situacije, sve je veći broj firmi u našoj industriji pred bankrotom, što potencijalno ostavlja njihove partnere i poverioce u nezavidnoj situaciji. Na kraju, mogućnost novih izbora, iako politička „okolnost“, potencijalno se može odraziti na pad potrošnje u IT industriji, a to je izazov sa kojim je teško unapred računati.
Zoran Mitrović, generalni direktor Viktorija Group
Klimatski ekstremi
Sektor u kome mi poslujemo veoma je podložan uticajima vremenskih prilika. Protekle dve godine bile su ekstremne tako da će nam ovaj aspekt svakako predstavljati izazov u narednoj godini, za koju se nadamo da će se vratiti klimatskom proseku i time obezbediti stabilnost snabdevanja i cena sirovinskih inputa. Ova vrsta predvidivosti omogućila bi adekvatnije planiranje poslovanja i poslovnih rezultata.
Dodatno, izvesna ekonomska nestabilnost evro zone, kao posledica globalne ekonomske krize, takodje ima značajan uticaj na našze planove s obzirom da oko 80% ukupnog izvoza Victoria Group čini plasman na EU tržište.
Siniša Daničić, generalni direktor Strauss Adriatic
Turbulencije na tržištu i neravnomerna akcizna politika
Tokom 2013. godine uspeli smo da sprovedemo u delo planove koji su našu kompaniju pozicionirali u sam vrh poslovnog kora Srbije. Ipak, kafa spada u red cenovno osetljivih artikala pa se i najmanje turbulencije na tržištu odražavaju na cenu koju potrošači plaćaju. Nama dodatnu prepreku predstavlja i već dobro poznati problem akciza koje se plaćaju samo u malom broju zemalja poput Belgije, Danske, Rumunije, Bugarske i Srbije. Iako spada u red gotovo osnovnih životnih namirnica, kafa je u Srbiji akcizna roba i na nju se plaća posebna vrsta poreza. U septembru prošle godine su usvojene izmene Zakona o akcizama, prema kome se akcize na kafu umesto po stopi od 30 odsto plaćaju po kilogramu sirove kafe. Izmena Zakona o akcizama po prerađivače kafe je s jedne strane dobar potez jer fiksira apsolutni iznos po kilogramu kafe i time učesnicima u lancu pruža izvesnost u pogledu akciznog izdvajanja. S druge strane, smatramo da bi, s obzirom na situaciju u industriji prerade kafe, bolje rešenje bilo smanjenje akciznog zahvatanja. Ipak, fiksiranjem iznosa je napravljen pozitivan pomak, te se nadamo još boljem razumevanju potreba prerađivača kafe u predstojećem periodu.
Branka Radovanović, direktor PSTech d.o.o.
Štednja na obrazovanju bi bila pogubna
Za poslovanje je primarna opšta stabilnost i jasna strategija kuda zemlja ide, u kom ekonomskom sistemu živimo. Svaki investitor, domaći ili inostrani, želi da mu investicija bude zaštićena, da zna pravila poslovanja, da su ona jasna i stabilna. Svaka promena pre donošenja treba da bude dobro izvagana i da primena bude dovoljno unapred najavljena.
Informacione tehnologije koje su naša oblast rada, imaju najveću stopu rasta u svetskoj ekonomiji. I svetskom tržištu radne snage nedostaju ICT stručnjaci. U Srbiji nema nezaposlenih u ovoj industriji i postoji potencijal za dalji rast i upošljavanje IT inženjera. Mere štednje ni na koji način ne treba da ugroze obrazovanje. Uz to, država treba da podesi sistem obrazovanja i uloži u oblasti koje imaju perspektivu. Priliv kvalitetnih ICT kadrova za potrebe koje već postoje, a biće ih sve više, jeste od ogromne važnosti za naš poslovni rast.
Industrija softvera i ICT usluga je izvozno orijentisana, što donosi tako potrebne devize Srbiji. Mi se na svetskom tržištu borimo kvalitetom i konkurentnom cenom. Svako dodatno opterećenje zarada, pod bilo kojim izgovorom, ugrožava poslovanje. Rasterećenje zarade, koje bi donelo i smanjenje sive ekonomije u oblasti isplata zarada, regulisalo bi nelojalnu konkurenciju i učinilo nas još konkurentnijim na svetskom tržištu.