Među zemljama Centralne i Istočne Evrope postoji jasna podela kada se posmatraju podaci vezani za korišćenje kredita i štednje, pokazuje istraživanje GfK koji od 2000. godine prati ovo tržište. Za razliku od Češke, Slovačke Nemačke i Austrije gde ima više štediša od korisnika kredita, Srbija, Ukrajina i Turska su vodeće tri zemlje kada je u pitanju broj ljudi koji imaju kredit, imajući u vidu da oni nadmašuju one koje štede.
Grupa od četiri zemlje (Češka, Slovačka, Nemačka i Austrija) jasno se izdvaja od ostalih na listi. Ne samo da su ovo jedine zemlje u kojima polovina populacije (ili više) koristi neki od vidova štednje, već su ovo takođe i zemlje u kojima broj ljudi koji štede daleko premašuje broj ljudi koji imaju kredit. Nemačka i Austrija su lideri s obzirom na to da je štednja tri puta zastupljenija nego kreditni proizvodi; u Slovačkoj i Češkoj ovaj pokazatelj iznosi blizu dva.
U svim drugim zemljama koje su učestvovale u istraživanju učešće štednje iznosi 22% ili manje. Ovo je međutim samo jedan alarmantan podatak, dok se ostali odnose na dugove.
Slovenija, Makedonija i Hrvatska razdvajaju preostalih 9 zemalja od vodećih s obzirom na to da je odnos štednje i kredita približno ujednačen. Skoro 20% ljudi u svakoj od ove tri zemlje ima neki vid štednje u banci.
Srbija, Ukrajina i Turska su vodeće tri zemlje kada je u pitanju broj ljudi koji imaju kredit, imajući u vidu da oni nadmašuju one koje štede za 4.7, 3.3 i 3.0, respektivno. Srbija je takođe zemlja u kojoj najmanji broj ljudi poverava svoj novac bankama: samo 2.6% navodi da koristi neki vid štednje.
“U nekoliko manje razvijenih zemalja na listi, primetan je mali broj ljudi koji čuvaju svoj novac u banci, u poređenju sa ostalim tržištima. Ovo ne znači da ljudi ne štede novac već samo da svoju štednju ne ulažu u banke.” kaže regionalni menadžer GfK za Centralnu i Istočnu Evropu Rastislav Kocan. “Ovo bi mogla da bude tržišna šansa za igrače u ovoj oblasti koja bi mogla da znači potencijalni rast u ovoj grupi proizvoda. Generalno govoreći, proaktivan pristup sa ulaganjima prilagođenim korisnicima i različitim vrstama kredita mogli bi da doprinesu širenju tržišta, s obzirom na to da klijenti sve više istražuju pre donošenja odluke i poseduju više znanja o svojim opcijama. Privlačnost osnovnih proizvoda sve više opada.”
Potencijal za rast postoji i na drugim tržištima: iako beleže procente niže od proseka, Bosna i Hercegovina, Bugarska i Poljska, održavanje zdravog balansa kreditnih i štednih proizvoda može biti nešto o čemu ljudi u tim zemljama razmišljaju.
Kada je reč o tržištu u Srbiji, pored postojećeg malog broja ljudi koji štede, uočljiva je i stagnacija u poslednje tri godine. Sa druge strane, kao što je prethodno pomenuto, kreditni proizvodi zastupljeniji su u znatno većoj meri; 12% populacije ima neku vrstu kredita. Keš krediti su daleko najkorišćenija vrsta kredita – približno 1 od 10 ljudi koristi upravo ovaj vid kreditiranja dok su ostale vrste kredita značajno manje zastupljene. Najočigledniji trend kada je u pitanju bankarsko tržište u Srbiji je rast upotrebe proizvoda koji omogućavaju odloženo plaćanje kao i plaćanje na rate. Rast broja ljudi koji koriste čekove i dozvoljeni minus najbolje oslikava ovaj trend – petina populacije koristi čekove dok isti broj ljudi koristi dozvoljni minus što ukazuje na rastuću potrebu za dodatnim novcem. To je svakako i jedan od razloga slabe razvijenosti štednje na srpskom tržištu ali i još uvek prisutno nepoverenje u banke i finansijske institucije.
Izvor: GfK