Rusija je danas najveće tržište automobila u Evropi, do 2020. godine postaće najveće evropsko potrošačko društvo, a ako bruto domaći proizvod nastavi da raste ovim tempom (iako trenutno nevelikim), uskoro će se svrstati u pet vodećih svetskih ekonomija. To su tri razloga zbog kojih su mnogi ulagači već odavno spakovali kofere, tri gvozdena hleba i tri štapa na putu ka udaljenim predelima Rusije. U jednom izveštaju objavljenom krajem prošle godine, podelili su svoja iskustva.
„Rusija je naše najveće rastuće tržište kad se uzme u obzir stopa rasta BDP-a“ – ovo je jednostavan razlog kojeg navodi jedan investitor iz Severne Evrope čija su specijalnost transport i logistika -to je i razlog za istraživanje poslovnih mogućnosti širom Rusije. On je samo jedan od 200 stranih biznismena koji su učestvovali u redovnom istraživanju o perspektivama za ulaganje u ruske oblasti, čije su rezultate krajem 2013. objavili konsultantska kuća KPMG i Rusko udruženje industrijalaca i preduzetnika (RSPP).
Veliki tržišni potencijali su najvažniji razlog koji investitore dovodi u Rusiju, ali ipak nije svejedno gde početi. Kao i u Srbiji, mnoge ruske oblasti razvile su svoje programe podsticaja za privlačenje investitora – neke uspešno a druge stranputicom, pa ovaj izveštaj predstavlja sabrana iskustva ulagača o dobrim primerima i barijerama na koje nailaze, predstavljajući neku vrstu vodiča za pridošlicama iz sveta biznisa i lokalnim samoupravama koje traže recept za brži razvoj.
Najveći broj ispitanih investitora (61%) smatra da se uslovi poslovanja popravljaju, mada nedovoljnom brzinom. Birokratija i nejasne procedure najveći su uzročnik gubljenja vremena i odlaganja ulaganja. Ipak, navodi izveštaj, ruske vlasti rade na primeni mera koje bi trebalo da olakšaju započinjanje biznisa u ovoj zemlji. Prema rezultatima istraživanja, 10 vodećih regija za ulaganje su: Moskva, Sahalinska oblast, Moskovska oblast, Sankt Peterburg, Novgorodska, Arhangelska, Tjumenjska, Lenjingradska i Vladimirska oblast.
Najprijateljskije oblasti za investitore su, pokazuje anketa, Uljanovska oblast, Kaluga, Tatarstan, Sverdlovska i Lipecka oblast. KPMG i RSPP istraživali su šta su to tamošnji političari uradili pa su se ove oblasti popele tako visoko u očima stranih investitora.
„Zaključak do koga smo došli je da su lokalne vlasti, ne samo bile svesne prednosti koje im donose strane investicije, već su pokušavale da stvari sagledaju iz ugla ulagača“, navodi se u izveštaju.
Na aerodrom, pa za ruku
Tako jedan od anketiranih biznismena iz Severne Amerike navodi kako su ih predstavnici lokalne vlasti prilikom izgradnje postrojenja pitali koje im, konkretno, zakonske odluke smetaju u poslovanju, saslušali ih i sve do jedne primedbe usvojili i primenili u praksi.
„Kada smo došli u Uljanovsku oblast da razmotrimo mogućnost investiranja, na aerodromu nas je sačekala osoba koja je od lokalnih vlasti bila imenovana da nam pomogne u svemu. Čovek je bio dobro poznat i poštovan u svim državnim organima i proces investiranja je bio brži zbog njega. Takođe, imali smo utisak da su svi sa kojima smo sarađivali bili srećni što nas vide“, kaže drugi investitor koji dolazi iz oblasti trgovine.
Kao prednost se navode i čisti imovinski odnosi u ovoj oblasti. „Parcele imaju čiste papire, tako da ne morate da brinete da zemljište pripada nekom drugom i da će jednog dana doći i uzeti vam to“, kazao je ulagač iz Zapadne Evrope.
Uz sve to, važna je i dobra infrastruktura. Tako jedan od ispitanika navodi da je infrastruktura u gradu Alabuga u Tatarstanu idealna. „Ima svu neophodnu infrastrukturu koja je potrebna za počinjanje biznisa“, kaže taj investitor iz Severne Evrope.
Zvaničnici oblasti Kaluga na vreme su shvatili da se za investicije takmiče sa drugim oblastima, a da su njihovi prirodni resursi ograničeni. Zato su vrlo brzo počeli da preduzimaju mere za unapređenje uslova poslovanja. Predstavnici lokalnih vlasti razgovarali su sa investitorima iz drugih oblasti, pokušavši da dobiju odgovor na pitanja zašto su uložili novac, kao i sa onima koji su odustali od investiranja. Osnovali su četiri nove institucije(Regionalnu razvojnu agenciju, Regionalnu razvojnu korporaciju, Industrijsku podršku i Regionalnu razvojnu agenciju za inovacije) sa ciljem da pruže podršku ulagačima, obezbede tehničku i infrastrukturnu pomoć, savetodavnu i logističku uslugu.
Zanimljiv je i primer Tatarstana. U izveštaju se navodi kako su političari shvatili da je osnovni problem ove oblasti – nedovoljna prepoznatljivost. Činjenica da Tatarstan često mešaju sa Kazahstanom je za direktora Razvojne agencije Linara Jakupova bio signal da treba raditi na poboljšanju imidža ove oblasti. Tako je na Investicionom forumu u Dubaiju lansirana kampanja „Investirajte u Tatarstan“, a zvaničnici su pokušali da na ovom događaju stupe u direktan kontakt sa investitorima. Paralelno s tim, na stranim televizijama prikazane su i prezentacije o ovoj oblasti.
Sverdlovska oblast, sa druge strane, napravila je intenzivniju komunikacionu strategiju. Otvorila je Kancelariju za brze odgovore koju, na primer, karakteriše to što svaki projekat dobije mentora iz lokalne administracije koji ima savetodavnu ulogu. Investitorima se nudi i mogućnost da direktno elektronskim putem postavljaju pitanja odgovornoj osobi na lokalu.
U ovoj oblasti osnovan je i takozvani Investicioni savet koji najmanje dva puta mesečno zakazuje sastanke između lokalnih zvaničnika, eksperata predstavnika nevladinih organizacija i poslovne zajednice. Investicioni portal i elektronski pasoš obezbeđuju sve neophodne informacije za ulagače.
Ipak, nije sve tako idealno kao što se na prvi pogled čini. Kao jedan od nedostataka ispitani strani biznismeni su najčešće navodili nedovoljno obučenu radnu snagu.
„Kvalitet obrazovanja je značajno pao. Ipak, kombinacija cene i kvaliteta radne snage u Rusiji je veoma visoka“ , kaže biznismen iz Severne Amerike koji je uložio u oblast tehnologije.
Jedna od sedam investicija propadne zbog korupcije
Upravo to je bio problem i u oblasti Kaluga. Međutim, lokalne vlasti su se dosetile pa su otvorile Automobilski trening centar pri Fakultetu za inovacione tehnologije i menadžment. Za to nisu žalili para pa je u ovaj trening centar uložena milijarda rubalja. Po istom modelu osnovan je i Farmaceutski trening centar sa kojim potpisane ugovore imaju gotovo svi vodeći proizvođači lekova. Planira se otvaranje još nekoliko sličnih centara. Prednost ovakvog načina obuke studenata je što čak 85 odsto polaznika treninga ostaje u regiji.
Kao prepreka vrlo često se navodi i nestručnost administracije. „Lokalne vlasti pokušavaju da pomognu tako što kažu „OK, uradićemo to“, a onda nas pitaju da im kažemo kako da to urade“ kaže investitor iz Zapadne Evrope, ističući da „ruski domaćini time ne uočavaju kako je to upravo jedna od njihovih grešaka.“
Ponekad, čak iako postoji put, on je lošeg kvaliteta, negodovali su pojedini strani privrednici, dok su se drugi požalili da je izgradnja fabrike u Rusiji 33% do 50% skuplja nego u Evropi. Čak 69% ispitanika zabrinuto je zbog loših puteva, nejasnih papira za zemljišne parcele, neispunjenih obećanja vlasti. Nedostatak je i to što malo ljudi govori engleski jezik, ali privrednicima smeta i to što u nekim oblastima nema hotela, škola i vrtića.
Kao veliki problem navedena je i korupcija. Na listi Transparensi Internešnela, Rusija se 2012. godine nalazila na 133 mestu od 179 rangiranih zemalja. Čak 40% biznismena koji rade u Rusiji navode da im je ili tražen ili su dali mito, a jedna od sedam investicija propadne zbog korupcije.Tako jedan investitor navodi kako su mu lokalne vlasti rekle da za realizaciju nekog posla može da radi samo sa konkretnim podizvođačem koga mu oni preporuče.
„Rusija nije tako atraktivno tržište kao što je npr. Kina, ili neka druga azijska ili severno američka tržišta. Uz sve to, nivo korupcije je visok. Nekoliko puta smo razmatrali mogućnost otvaranja predstavništva ili izgradnje postrojenja u Rusiji, ali posle nekog vremena shvatili smo da ne možemo da verujemo potencijalnim ruskim partnerima i činilo nam se da je sigurnije da uložimo u neke druge delove Evrope, poput Slovenije, Bosne i Mađarske“, kaže ulagač iz Azije.
Anka Milivojević
broj 104, februar 2014.