Trgovci, u najširem smislu te reči (maloprodajni objekti, banke, osiguravajuća društva, lizing kuće, itd.), kao jedan od načina za nuđenje svoje robe i/ili usluga, često koriste oglasna sredstva kao što su različite vrste letaka, kataloga, čestitki itd, koje distribuiraju potrošačima koji su već korisnici njihovih usluga, kao i potencijalnim korisnicima. Takođe, postoje i slučajevi gde trgovci kontaktiraju potrošače telefonom, faksom, elektronskom poštom ili nekim drugim sredstvom komunikacije na daljinu.
U najvećem broju slučajeva ovo se radi bez prethodno pribavljene saglasnosti lica kojima se trgovci obraćaju.
Odredbama Zakona o zaštiti potrošača, ovakva vrsta poslovanja se smatra nasrtljivim poslovanjem, koje je zabranjeno i kažnjivo.
Zakon utvrđuje jasne kriterijume, po osnovu kojih se utvrđuje postojanje nasrtljivog poslovanja, u svakom pojedinačnom slučaju. Međutim, postoje i oblici poslovanja koji se bez obzira na okolnosti pojedinačnog slučaja smatraju nasrtljivim. Upravo najčešći oblici ovakvog poslovanja su posete potrošačima u njihovom domu, bez dobijene prethodne saglasnosti, kao i višestruko obraćanje potrošaču, protivno njegovoj volji telefonom, faksom, elektronskom poštom ili drugim sredstvom komunikacije na daljinu. U ovakvim situacijama, trgovac može biti kažnjen za prekršaj, novčanom kaznom u iznosu od 300.000 do 2.000.000 dinara.
Pravo na privatnost
Pitanje korektnog odnosa u korespondenciji sa potrošačima je usko povezano sa poštovanjem prava na privatnost.
Zakon o zaštiti podataka o ličnosti propisuje da spovođenju marketinških aktivnosti prethodi tzv. informisani pristanak potrošača. Informisani pristanak znači obavezu rukovaoca podataka, odnosno privrednih društava koje su u obavezi da sprovode Zakon o zaštiti potrošača, da, pre nego što potrošači, daju saglasnost za obradu njihovih podataka u marketinške svrhe, informišu iste o: i) svom identitetu, odnosno nazivu i adresi sedišta; ii) svrsi prikupljanja i dalje obrade podataka; iii) načinu korišćenja podataka; iii) identitetu lica ili vrsti lica koja koriste podatke; 5) dobrovoljnosti davanja podataka i obrade; 6) pravu da pristanak za obradu opozovu, kao i pravne posledice u slučaju opoziva; 7) pravima koja im pripadaju u slučaju nedozvoljene obrade; 8) drugim okolnostima čije bi nesaopštavanje licu na koje se odnose podaci bilo suprotno savesnom postupanju. Tek nakon dobijanja ovih informacija, potrošači mogu, u pisanoj formi, da daju punovažan pristanak za obradu podataka o ličnosti. Pisana forma, u konkretnom slučaju, podrazumeva da potrošači potpišu saglasnost koja sadrži sve elemente koji su propisani zakonom. Dostavljanje skeniranih kopija potpisanih dokumenta ili korišćenje elektronskog potpisa je isključeno.
Izuzetak je prikupljanje podataka putem on line aplikacija, u kom slučaju je dozvoljno da se obaveštenje postavi na web aplikaciju i da potrošači klikom na određeni kvadratić potvrde da su saglasni sa sadržinom obaveštenja, odnosno obradom podataka o ličnosti.
Trgovci, banke, osiguravajuća društva, lizing kuće i sl. imaju zakonsku obavezu vođenja internih evidencija zbirki podataka o ličnosti i sprovođenja odgovarajućih postupaka pred Poverenikom za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti. Poverenik posebnu pažnju poklanja kontroli sprovođenja organizacionih i tehničkih mera u svrhu zaštite podataka o ličnosti od gubitka, uništenja, nedopuštenog pristupa, promene, objavljivanja i svake druge zloupotrebe, kao i utvrđivanja obaveze lica koja su zaposlena na obradi, da čuvaju tajnost podataka.
Postupanje suprotno Zakonu zaštiti podataka o ličnosti je inkriminisano i može da dovede izricanja mere zabrane obrade podataka o ličnosti i novčanih kazni u iznosu do 1.000.000,00 dinara po svakom učinjenom prekršaju. Pored kaznene odgovornosti, trgovci i finansijske institucije koji ne sprovede ovaj zakon rizikuju svoj poslovni imidž i mogućnost nastupanja reputacione štete.
Autori: Advokati Ivan Milošević I Bojan Šunderić iz advokatskog ortačkog društva “ JPM Janković Popović Mitić”