Populacija planete se danas hrani sa mnogo manje poljoprivrednih vrsta nego pre 50 godina, a ova neraznovrsna ishrana predstavlja veliki rizik za zdravlje stanovništva. U ishrani se danas najviše koriste pšenica, pirinač, krompir i šećer, koje inače doprinose rastu broja srčanih udara i obolelih od dijabetesa.
Ishrana je svuda u svetu postala jednolična, tvrdi koautor studije o ovoj temi Kolin Kouri i dodaje: “Pomenuta hrana nije toliko bila na ceni pre 50 godina ali je u međuvremenu preuzela primat”.
Pšenica je nekada bila stočna hrana ali sada je osnovna namirnica ljudi u više od 97% zemalja u kojima UN vrši istraživanja. Sličan je slučaj i sa sojom koja je iz anonimnosti velikom brzinom postala značajni činilac ishrane gotovo tri četvrtine sveta.
Za razliku od pomenutih, u poslednjih nekoliko decenija opala je proizvodnja hranljivih i zdravih žitarica poput raži i prosa.
Kourijev kolega Luiđi Guarino na sve ovo dodaje da je homogenizacija u globalnoj proizvodnji hrane poljoprivredu načinila još ranjivijom pred velikim pretnjama poput suša, najezdi insekata i bolesti bilja, koje bi zbog klimatskih promena trebalo da se intenziviraju.
Verovatno je zbog ovoga prošlog meseca Evropski parlament usvojiio rezoluciju čiji je cilj propisivanje mera za očuvanje biološke i genetske raznovrsnosti, i stvaranje sorti prilagodljivih promeni klimatskih uslova. Evropski poslanici su ovo učinili zbog rezultata UN-ovih istraživanja koji pokazuju da je raznolikost kultivisanih uzgajačkih vrsta tokom 20. veka pala za 75% a da bi još trećina danas korišćenih vrsta hrane mogla da nestane do 2050.
Naučna studija sa ovim zaključcima objavljena je u PNAS-u, zvaničnom žurnalu Akademije nauka Sjedinjenih Država.