Brišuća pobeda desničarskog Fidesa premijera Viktora Orbana 2010, bila je rezultat odluke birača da kazne njihove prethodnike. Uzrok očekivanog trijumfa te partije na predstojećim aprilskim izborima, koji prognozira većina analitičara, treba tražiti u zilotskom trudu, u parlamentu neprikosnovene parlamentarne većine, da centralizuje političku i ekonomsku moć od vrha do dna vlasti i temeljno promeni zakonodavstvo tako da se zacementira na vrhu piramide. Usitnjena demokratska opozicija koju razdiru liderske sujete i grehovi prošlosti tome nesumnjivo pomaže. Među biračima koji su odlučili da izađu na izbore 48% su čvrsto opredeljeni glasači stranke na vlasti, a 40 odsto nedlučnog biračkog tela u nedoumici šta da uradi sa svojim glasačkim pravom.
Naravno postoji mogućnost da se ove prognoze, koje idu tako daleko da, kako to piše The Economist, Viktora Orbana vide kao najdominantniju figuru mađarske politike još od Janoša Kadara, koji je zemlju vodio 32 godine, ne ostvare u punoj meri.
Na primer, novu dvotrećinsku dominaciju u parlamentu, moglo bi da ugrozi snažno gibanje na tržištima u razvoju, koje je mađarsku forintu u februaru spustilo na najniži nivo u poslednje dve godine. Pa, ipak, uprkos visokoj spoljnoj zaduženosti koja Mađarsku čini veoma ranjivom, malo analitičara veruje u takav ishod: vlada sprovodi rigorozne mere štednje, deficit budžeta će biti jedva iznad 3%, suficit bilansa tekućeg računa plaćanja je i dalje tu, a privrženost zemlje redovnoj otplati dugova, umiruje investitore.
Štaviše, vrlo povoljno po vladajuću partiju, većina analitičara očekuje da će Mađarska ove godine imati naveći rast BDP u regionu od 1,8% , posle prošlogodišnjeg od 0,8%, industrija pokazuje stabilne znake oporavka a raspoloženje poslovne zajednice je pozitivno.
“Mnoge prociklične mere koje su tipične za predizborno vreme, su već primenjene”, kaže za B&F, Henri Vortington glavni ekonomista Oxford Economics. “Monetarna politika koja je postala veoma politizovana je od prošle godine, je relaksirana, što ostavlja veoma malo prostora za dalje slične poteze”, ali pomaže zamahu privrede.
Mere za spuštanje cene komunalija za 20% su povećale su kupovnu moć stanovništva, doprinele obaranju inflacije na najniži nivou u poslednje 44 godine, “a nivo direktnih stranih investicija je donekle začuđujuće visok, s obzirom na serije poreza koje je vlada u prošlosti uvela stranim investitorima”, kaže sagovornik B&F. Strane banke koje su zbog visokih poreza i niza verbalnih pritisaka vlade, zapretile da će napustiti zemlju, već su opovrgle te svoje pretnje. Lobiranje “Mislim da bi se one povukle samo ako bi u dužem period bile izložene neprijateljskoj klimi,” kaže Vortington. “Što se stranih investitora tiče, tu će, posledice verovatno biti dugotrajnije, a neka nova “više konvencionalna vlada” će verovatno morati da uloži mnogo više truda da ih privuče.”
Iako neki investitori, pre svega u automobilskoj industriji zaokružuju svoje investicije, nekog većeg dolaska investitora nema. Prema analizi Oxford Economics nivo investicija u BDP od 2008, opao za skoro 5% što je značajno umanjilo izglede za rast, a dugoročno ugrožava fiskalnu stabilnost.
Zapravo svaki red uspeha vlade treba čitati u kontekstu, kaže Šandor Rihter ekonomista Bečkog instituta za međunarodne ekonomske studije i pisac izvanredne analize o fazama uspona populizma u Mađarskoj. Prošlogodišnji rast BDP je pre svega rezultat rasta u poljoprivredi usled povoljnih vremenskih prilika, posle velikog pada prethodne godine, i snažnog oporavka građevinarstva, posle niza loših godina. Cvetaju državni i projekti finansirani od evropskog novca, a izgradnja stanova je na niskom nivou, uporedivim samo sa nekim teškim decenijama u prošlosti. Pokazatelji o zapošljavanju se popravljaju ali oni obuhvataju i one koji su privremeno angažovani na javnim radovima i Mađare koji su otišli na Zapad da rade ali imaju adresu u Mađarskoj. “To je kontekst u kojem treba sagledavati izlazak iz recesije i evidentan skroman rast”, kaže Rihter.
Kako je moguće da birači to ne vide? Razloga ima nekoliko ali se izdvajaju tri: “Populizam svih prethodnih vlada, socijalističkih, demokratskih, pa i prve Orbanove vlade posle promene sistema, patuljastih su razmera u odnosu na ono što sada imamo”, kaže Rihter.
To ne može biti malo, jer kako je neoprezno priznao bivši mađarski premijer u dva mandata, socijalista, Ferenc Đurčanji, njegova partija je “lagala ujutro u podne i uveče da bi zadržala vlast”, obećavajući kule i gradove iako je bilo jasno da će čim dobije mandate, vlada, zbog enormne prezaduženosti, morati da uvede drakonske mere štednje.
Za razliku od prethodnika, koji su nesumnjivo imali svoje uporište i u medijima, Fides je temeljno reformisao medijski prostor. Slavista i struučnak za Mađarsku na University College London, Erin Marie Saltman kaže da je ta partija od izbora suštinski promenila pravni poredak u nekoliko oblasti: 2010. donet je novi zakon o medijima koji je odmah privukao pažnju međunarodne zajednice zbog ugrožavanja slobode govora i štampe. On je potom delimično korigovan, ali su po svedočenju brojnih domaćih i stranih medija problemi ostali. Pre dve godine temeljno je promenjen Ustav, a odredbe su povremeno doterivane i na mesečnoj bazi da bi se cik cak potezima u Ustav unele različite sporne uredbe od proglašavanja beskućništva ilegalnim do učvršćivanja definicije braka i porodice shodno verskim načelima, a zatim “zapeglavale” pod pritiskom SAD, EU i međunarodnih nevladinih organizacija Fridom haus i Amnesti International. Najveće promene izvršene su u sistemu sudstva, koje su takođe delimično, kritičari kažu kozmetički, korigovane pod pritiskom EU. Obrazloženje za svaku promenu bilo je da odražava volju naroda.
“Mnoge od promena koje je Orban uveo služile su dvostrukoj svrsi: brisanju komunističke prošlosti i konsolidovanju vlasti njegove partije politički i ekonomski”, piše The Economist. Nezavisni Fiskalni savet je na primer, posle kritike na račun vlade, raspušten.
Mnogim Mađarima je Orbanov oštar ton sa stranim kompanijama, Evropskom komsijom, MMF-om ili bankama, muzika za uši, iako je veliki deo poreskog tereta nametnutih kompanijama na primer, prevaljen na potrošače. “Fides podilazi mađarskim biračima koji imaju utisak kao da su pod velikim pritiskom Evrope a da od nje nisu imali mnogo koristi. Evroskepticizam, ili kako ga Orban naziva “Evrorealizam” među mađarskim biračima je jak: svega 36,4 odsto građana je proevropskog opredeljenja.
Nacionalistički diskurs je snažan posebno u ekonomiji: najnovija Orbanova ideja je stvaranje neprofitnog monopola u energetici u većinskom državnom vlasništvu, i obezbeđivanje najniže cene energije u Evropi, što će, kao je rekao u poslednjem obraćanju parlamentu, biti veliki plus za domaćinstva i za konkuretnost poslovnog sektora. Deo tog plana je uzimanje kredita od oko 13,7 milijardi dolara za izgradnju dva bloka nuklearke od ruske strane. Još jedno malo rusko koketovanje pred evropkim nosem je razgovor sa Gaspromom o podršci vlade, koja je najveći pojedinačni vlasnik Mol, da u slučaju njenog povlačenja iz Ine, da podršku ruskom gigantu kao kupcu. Eventualni otkup aerodroma, spasavanje železare Dunafer, i drugi planovi ostavljeni su za novi mandat.
Interes države da otkupi neke strane kompanije pre svega treba tražiti u ideološkim razlozima, kaže Rihter. “Gospodin Orban je veliki obožavalac jake države. Druga vrlo verovatna opcija je da ta preduzeća neće dugo ostati u državnom vlasništvu, već će biti reprivatizovana tako da odu u ruke Orbanovih prijatelja po prijateljskim cenama. Njegov drugi san je da stvori sloj snažnih mađarskih, Fidesu odanih, preduzetnika. Bez pomoći sa strane to bi verovatno bio dug proces, a ovo bi bio način da se u tome pripomogne. Već smo videli kako je to izgledalo pri prodaji poljoprivrednog zemljišta i lanaca prodavnica duvana.”
Transparensi Internešnl je u svom izveštaju napisao da je mađarska država “talac privatnih interesa”.
Judit Kiš, mađarski ekonomista koji živi u Ženevi i saradnik Gardijana, Gazete Viborče i Eurozina u svojoj analizi iz novembra prošle godine ovako prikazuje neortodoksni ekonomski pristup Fides: poreski sistem ide u korist bogatih, ekonomska dobra od obradive zemlje do proizvodnih kapaciteta i infrastukture se redistribuiraju da bi se stvorila nova klasa lojalnih privilegovanih kapitalista, dok broj siromašnih i veoma siromašnih raste. Proširivanjem državne kontrole nad ključnim kompanijama, kroz eksproprisanje privatnih penzionih fondova i skorije štedno kreditnih zadruga, kroz kanalisenje novca EU i kroz korišćenje preostalih rezervi, vlada široke ruke finansira svoje projekte i usmerava javne nabavke ka odabranim primaocima. Ima dovoljno prostora da finansira opsežne PR kampanje i ubedi građane da danonoćno i bez odmora radi u njihovu korist od odbrane nezavisnosti zemlje do veštačkog snižavanja cena komunalija.
“Vladino rešenje za stagnantno tržište rada je veoma skup i neefikasan model javnih radova gde tražioce posla zapošljavaju partiji lojalni kadrovi na lokanom nivou. Niko nema prava da odbije posao koji se, kaže Kiš, često plaća ispod minimalne zarade. Prema podacima statističkog zavoda 3.2 miliona ljudi ili gotovo 33 odsto populacije živi u siromaštvu uljučujući pola miliona u dubokom siromaštvu i deprivaciji. Drastično smanjivanje naknade za nezaposlenost, socijalnu pomoć i socijalno staranje upareno sa kaznenim merama protiv beskućnika i marginalizovanih, čini situaciju bezizglednom, ocenjuje Kiš. “Kroz kompleksan sistem regulacije, ekonomskog pritiska, uznemiravanja, popagande i mora lifleta vlada je proširila svoju kontrolu nad građanima od kolevke do groba, od ekonomije do obrazovnog sistema, od umentičkih ostvarenja do privatne sfere gde podstiče politiku rađanja više dece, jeftino sahranjivanje o trošku države i sebe ovlašćuje da špijunira zaposlene u državnim ustanovama i njihove familije.”
Nemoguće je razaznati ekonomski sistem koji forsira Fides, piše u jednoj ranoj analizi Orbanove vlade, Janoš Kornai čuveni mađarski ekonomista sa Harvarda: “Ta politika se stastoji u stalnom menjaju dobitnika i gubitnika”. Kada se na primer danas pogleda lista gubitnika politike Fides, koju je Kornai sastavio osam meseci po stupanju na vlast Orbanove vlade, vidi se da je vlada, manje ili više nagradila mnoge gubitnike njenih ranih trošadžijskih dana. Na primer vlasnike deviznih kredita (često u švajcarcima) kojima je doduše uspela da “izradi” samo pomeranje otplate duga, a ne i ukidanje devizne klauzule, domaćinstva koja su ranije plaćala visoku cenu gasa, preduzetnike od kojih sad stvara svoju ekonomsku elitu, gubitnike inflacije koji sada mogu biti samo zadovoljni rekordno niskom inflacijom. Među gubitnicima su vlasnici stanova, otpušteni u industrijama opterećenim “kriznim porezom”, i oni koji su ostali bez posla u javnim službama.
“Sve partije dovode svoje ljude u javnu službu”, piše Kornai ali ovde je reč o promeni kadra po širini i dubini tako da nijedan službenik koji je ranije mogao uživati razumnu slobodu delovanja, na osnovu svojih kompetencija, ne ože a da ne strahuje za svoje radno mesto.
“Faktor straha je snažan” rekao je Gordon Banjai, lider slabe demokratske opozicione grupacije Zajedno 2014 i bivši tehnički premijer, zapadnim medijima. “Učitelj u malom mestu će pre poslati svoje roditelje na sastanak “Zajedno 2014”, nego da lično dođe, jer se boji da će izgubiti posao ako se sazna da podržava opoziciju.”
Za razliku od opozicije koju razdiru stranačke sujete, Fides je monolitan bez i jednog znaka unutarpartijskog konflikta, pokazuje ogroman zamah i radinost i čuva dugogodišnje dobre odnose sa hrišćaniskim demokratama.
Početkom aprila, Mađari će po prvi put na birališta izaći po novim izbornim pravilima koje je ustanovio Fides: izbori imaju jedan krug, sa obrazloženjem da je biračima tako zgodnije, izborni okruzi su reformisani, a parlament će ubuduće imati 199 mesta umesto 385, što je po mišljenju vladajuće partije primerenije veličini zemlje.
“Orban je propustio ogromnu političku priliku. Bio je simbol promene režima (sa prvom nekomunističkom vladom), a sada je simbol režima koji moramo da promenimo”, tvrdi Banjai.
Možda ne ovog puta. Među opredeljenim biračima Fides čvrsto podržava 48% birača, 20% bi glasalo za socijaliste, 13% za ultradesničarski Jobik, a 9% za koaliciju “Zajedno 2014” koja još nija došla do unutarpartijskog dogovora.
Piše: Tanja Jakobi B&F 104