Muljoko je 27-godišnji čistač u jednoj poslovnoj zgradi u Džakarti. Međutim, njegov izgled odaje pripadnost urbanoj srednjoj klasi: obučen je moderno, vozi se na motoru, ima Sonijev smartfvon i futuristički ručni sat-telefon. To je ogromna razlika u odnosu na njegovo detinjstvo u slamovima južne Sumatre – baš kao milioni njegovih vršnjaka i sunarodnika, Muljoko je „izrastao“ iz najvećeg sirmoaštva u pripadnika narastajuće azijske „nove srednje klase“. Međutim, njegovo mesto u toj srednjoj klasi krhkije je nego što se čini na prvi pogled…
Ovaj mladi Indonežanin zarađuje zagarantovani minimalac, oko sedam dolara po danu, a polovinom tog novca plati neophodne komunalije i ostale mesečne izdatke i hranu. Najveći deo preostale polovine „pojede“ mu gorivo za motor, pa na kraju ostane sa oko 44 dolara za „luksuziranje“, koje najčešće pošalje familiji na Sumatri ili stavi u štek za svoje venčanje.
U međuvremenu moli boga da njega i članove njegove porodice mimoiđu zdravstveni problemi.
Ovaj čovek je samo jedan među skoro tri milijarde pripadnika nove srednje klase u ekonomijama u razvoju. Prema kategorizaciji Svetske banke oni žive sa između dva i deset dolara dnevno, što je iznad granice siromaštva. To je veliak razlika u odnosu na 1990. godinu kada je ispod graqnice siromaštva živela čak 1,9 milijarda ljudi.
Ali, takav trenutni status ovog stanovništva ipak je samo privid, piše Financial Times. Od pada Berlisnkog zida globalizacija i tehnološki napredak doprineli su da veliki broj ljudi promeni svoj status, uz dalje bogaćenje bogatih. Međutim, neminovnim usporavanjem ekonomskog razvitka država u razvoju (što je bliži nivo razvijenih zemalja, brzina napredovanja je sve sporija), ekonomska sudbina srednje klase sve je neizvesnija. Četvoro od deset ljudi na planeti danas živi u pomenutom opsegu.
Njihova ranjivost vidi se na primeru Indonezije, kada je 1998. zemlja ušla u dvocifrenu recesiju, milioni ljudi su preko noći skliznuli „preko statističkog praga“ natrag u siromaštvo. Bili smo svedoci socijalnih nemira u Brazilu prošlog leta baš tih novonastalih pripadnika srednej klase koji su opravdano bili zabrinuti za svoju budućnost u uslovima smanjenog rasta i povećane korupcije. Istovremeno i Kina pokušava da zadovolji potrebe svoje ogromne srednje klase u trenucima tranzicije svoje privrede. Među prepoznatim izazovima za opstanak fragilne srednje klase navode sa kao ključni faktori upravo usporavanje kineske ekonomije kao druge u svetu, ali i omasovljenje modernih tehnologija kao što je upotreba robota i 3D štampe, koje prete da dodatno obezvrede određena radna mesta.