U svetlu najnovijie političke drame vezane za Rusiju i Ukrajinu, EU nastoji da u najkraćem roku iznađe što efikasnije načine eksploatacije alternativnih izvora energije, piše EurActive. EU se, u tom smislu, zalaže za komercijalno iskorišćavanje energije okeana, a za to je, opet, potrebna tehnologija koja, po težini investicije, vredi 500 miliona evra u razvojnom periodu do 2020. Ovaj nacrt treba postaviti u okvire koordinata zajedničkog evro-plana, tu je javno-privatno partnerstvo i, u idealnom slučaju,uvođenje feed-in tarife kojima se investira razvoj tehnologija za obnovljive izvore energija, kaže Remi Gruet, direktor za politika i operativu evropske Asocijacije za energiju okeana. Ali, po njemu, prednosti energije okeana mogle bi prevazići sva ulaganja.
EurActiv: Kakav je politički napredak kada se radi o evropskom Energetskom akcionom planu za eksploataciju energije okeana?
R. Gruet: Sasvim mali, evropska Komisija za energiju okeana radila je zajedno sa svim bitnim igračima u realizaciji energetskog foruma 2016. godine, na način koji bi Komisiji i industrijama EU članica omogućio da identifikuju osnovna pitanja i rešenja za energetski sektor, kao i način za njeno sprovođenje. Imamo dva susreta – jedan je bio u Briselu u petak, 4. aprila, a drugi će biti u Dablinu 11. juna; na njima će se okupiti zainteresovane strane, predstavnici industrija, akademici, tink tenkovi, države članice i Komisija.
Šta je svrha evropskog energetskog Foruma ?
R. Gruet: Forum je zacrtan u Akcionim planom EU. Njegov je cilj prepoznavanje osnovnih problema i njihovih rešenja. Bitno je uočiti koje su tehnologije, nakon faze njihovog razvoja, najprimenljivije u praksi, najefikasnije, najčistije i najjeftinije, i kako da se „zelena energija“ okeana rasporedi na tržištu. I, na kraju Foruma, nadamo se da ćemo čuti i inicijative od strane EU industrija. Ako uspemo da dostignemo taj nivo, to će biti uspeh. Forum će obuhvatiti tri ranije definisana radna polja – tehnologiju, tržišta i finansije, kao i infrastrukturne i ekološke probleme.
EA: Kakvog je uticaja vaša aktivnost imala na dosadašnje investicije?
R. Gruet: Pitanje investicija doći će na kraju Foruma. U ovom trenutku, problem investiranja biće vođen od strane zvaničnika EU članica, koji treba da podrže pozitivne politike u evropskom energetskom sektoru. Cilj saopštenja ove Komisije nije utanačivanje investicija, koliko podizanje svesti i stavljanje pravih ljudi na funkcije, koji bi, potom, trebalo da rade na obezbeđivanju investicija.
EA: Kako bi mogla izgledati inicijativa od strane industrija?
R. Gruet: Još je malo prerano govoriti o tome. Cilj nam je da iskoristimo 500 miliona evra do 2020, kao i koncipirati plan za sprovođenje ovog cilja. Nadamo se da ćemo pridobiti sve evropske članice, kako bi se dogovorile o praktičnim okvirima za podršku eksplotaciji okeanske energije. To treba da bude usaglašeno među njima, tako da imamo veoma dobar rezultat na evropskom nivou, a tu imamo i rivalitet u svim zemljama koje su zainteresovane za ovaj sektor. Ono što nam treba jeste dosledno sprovođenje jednog okvira plana u svim zemljama, tako da kompanije i industrije ne „skakuću“ iz jednog okvira u drugi, a i da bi imali bolji pristup projektima nego u ovom trenutku. Proceduralni deo Foruma je takođe važan. Postoji mnogo praktičnih pitanja oko uključivanja ovog plana i strategije, kao i vremena potrebnog za dobijanje saglasnosti svih učesnika. Sve ovo utiče na krajnju cenu okeanske energije. Oni napredniji postupci i metodi imaće lakši pristup finansijskim izvorima, a samim tim, očigledno, u perspektivi i nižu cenu struje.
EA: Od kojih bi se segmenata okeanske energije moglo imati najviše koristi – plime, stepena saliniteta ili toplotne energije?
R. Gruet: Očekujemo da će sve tehnologije biti korisne. Postojeća rešenja imaju tendenciju fokusa na plime i talase, jer su, u ovom trenutku, i svojim napretkom u razvoju najbliži tržištu, iako želimo da idemo dalje od toga, obuhvatajući sva ostala tehnološka rešenja koja mogu biti o koristi.
EA: Kakvi su vam ciljevi i agenda kada je u pitanju sektor industrijskog razvoja u 2016. godini?
R. Gruet: Cilj je proizvoditi 100 gigavata okeanske energije do 2050. godine – ovo naša vizija je na duži rok nego postojeća, koja je oročena do 2025. godine. U planu za dugi rok razrađujemo i tržišni pristup ovom izvoru energije. Do 2015, očekujemo da će neke od tih tehnologija biti dovoljno pouzdane da bi se na njih moglo računati u elektrodistributivnoj mreži. Do 2020. očekujemo da postignemo što jeftiniju proizvodnju dok ujednačenost i stabilnost cena treba da osvojimo do 2025, kada očekujemo da ćemo i započeti s prvim troškovno konkurentnim komercijalnim farmama okeanske energije.
Radili ste u Evropskoj agenciji za energiju vetra, kakve se sličnosti i razlike mogu uočiti kada poredimo energiju vetra sa onom dobijenom iz okeana?
R. Gruet: Postoji zaista važna sličnost. Vrlo je verovatno da će se ove tehnologije razvijati i graditi u Evropi, i to od od strane evropskih kompanija. Ako pogledate vetro-sektor, preko 90% svih turbina instaliranih u Evropi prodaju evropske kompanije – uključujući 100% proizvodnje ofšor (morskih) turbina. To je zbog sličnosti i kompatibilnsoti sa vrstama uređaja o kojima govorimo – glomazni uređaji koji su teški i zahtevaju specifične investicije i visok nivo poznavanja načina na koji se ovom tehnologijom rukuje. Ovo nisu solarnii paneli na krovu. Ovo su glomazne komponente, za koje morate imati dizalice i brodove kako biste ih postavili tamo gde želite. Zbog sličnosti, očekujem da će EU tržište biti pod kontrolom od strane igrača EU, što je gledano kroz perspektivu ekonomske krize i dešavanja u evropskoj industriji dobra stvar. Po meni, ključna je stvar paralelno raditi na razvoju eksploatacije kako energije vetra tako i okeana. Ovo već možete videti i na tržištu – Alstom, Siemens, GDF-Suez i komunalni sektor su potpuno ušli u ovu stvar, pa čak i manje kompanije kao što je Aquamarine Power, koja razvija turbine za proizvodnju struje iz morskih talasa – i oni su takođe evropski igrači, koji takođe isprobavaju i ugrađuju nove zelene tehnologije. Baš kao što to rade i velike korporacije.
Da li se rad na javno-privatnim partnerstvima oko okeanske energije dešava ispod radara ?
R. Gruet: Dosta se diskutuje oko inovativnog finansiranja u ovom sektoru. Istorijski gledano, sektor se oslanjao na donacije, ali su, takođe, u poslednjih sedam godina i kompanije ulagale puno – preko 600 miliona evra u tom periodu. Procenjujemo da je došlo i do priliva 80 miliona javnih sredstava uloženih u poslednjih nekoliko godina. Privatno finansiranje u ovom trenutku daleko je obimnije od državnog, a jedna od ključnih oblasti našeg Foruma razmatra i moguće načine za iskorišćavanje privatnih finansija koje koriste javne fondove, tj. državni novac – dakle, ne samo u privatnim donacijama, već i kroz kredite ali i kroz podelu rizika, sredstava i objekata itd.
EA: Kakvi su izgledi za korišćenje energije okeana u odnosu na raspravu o klimatskih ciljevima do 2030, i kakav je trenutni ishod?
R. Gruet: Veoma je jasno da su planom zacrtani ciljevi da 2020. pomogli državama članicama da odluče kakav „miks“ obnovljivih izvora energije žele da razviju. Čak i sa manje razvijenim tehnologijama, kao što okeanska energija, možete jasno uvideti da su se ovi ciljevi trajno uselili u dnevni red i agendu EU. Trenutno je teško uočiti na koji način bi sadašnji plan iskorišćavanja okeanske energije mogao ostati nepromenjen predlozima EK za Akcioni plan do 2030, za koji smo primetili da mu nedostaje ambicioznosti. Međutim, takođe je teško i kvantifikovati tj izmeriti efekte koje bi ovaj sektor imao na duge staze.
Kako biste reagovali na izjave nekih vaših kolega iz sektora obnovljivih izvora, koji kažu da je razvoj okeanske energije „diverzija“ koja finansijska sredstva skreće od „glavne teme i problema“: od, recimo, „preko potrebnih“ sredstava za oblasti kao što solarna i energija vetra, „koje bi mogle da smanje trenutnu emisiju CO2“?
R. Gruet: Za početak, naša tehnologija već radi. Ovo su dokazani koncepti. Potrebno je da se investira u iskorišćavanje vetra i sunca, naravno, ali nam je takođe potreban i niz drugig tehnologija koje bi doprinele da se se vetar i sunce integrišu u distributivnu mrežu. Okeanska energija je daleko predvidljivija i manje podložna promenama od energije vetra ili sunca, a na ove prednosti svakako da moramo računati. Klimatske promene više ne podstiču razvoj obnovljivih izvora energije – možda je tako bilo u 2005/6, ali ne i danas, kada zavisi od industrijskog razvoja i izgradnje novog energetskog EU sektora. Sa najnovijim razvojem situacije u Rusiji, ide takođe i zabrinutost oko energetske sigurnosti i nezavisnosti. Stoga, moramo koristiti resurse koje imamo kod kuće, osiguravajući tako situaciju kada smo u stanju da obezbedimo stoprocentnu isporuku energije za evropsko tržište. Za to nam je potrebna mešavina tehnologija koje se oslanjaju obnovljive izvore. Ne možemo se osloniti samo na dva izvora koja u ovom trenutku dominiraju – ugalj i rečne vodotokove.
Kako energija okeana doprinosi u raspravi o konkurentnosti i radnim mestima?
R. Gruet: Samo što nismo započeli izgradnju novog industrijskog sektora za EU. Ja lično ne znam mnoge sektore gde evropske kompanije imaju kontrolu nad 90% tržišta – avio industrija mogla bi biti jedna od grana, ali automobilska to svakako nije – a tu imamo i vetroenergiju s kopna i mora, on-shore i off-shore eksploataciju, koja je takođe u prevashodno državnim rukama – pa mislim da možemo imati isti status od strane EU članica kao i oni stariji, tradicionalniji izvori zelene energije.
(M.L.)