Ponovnim uključivanjem Austrije u projekat gasovoda Južni tok, što je postalo očigledno nakon posete predsednika Gazproma Alekseja Milera Beču u utorak prošle nedelje, Slovenija gubi važan adut u pregovorima sa Gazpromom jer slovenačka trasa prestaje da važi kao jedina moguća u povezivanju gasovoda iz Mađarske prema Italiji, piše u ponedeljak ljubljanski dnevni list ‘Dnevnik’ a prenosi Rojters.
‘Nakon što se u projekat sada i službeno uključila Austrija, jako se povećao rizik da Rusi još pre početka gradnje gasovoda iz projekta ispuste Sloveniju’, piše ovaj list. ‘Prema najnovijim planovima, Mađarska i Italija vezali bi se preko dva kraja gasovoda, ali je sada pod znakom pitanja hoće li se Gazpromu isplatiti izgradnja gasovoda kroz Sloveniju, koja stoji milijardu evra, kad gas iz Mađarske mogu da preusmere na već postojeći trans-austrijski gasovod, s manjim nadogradnjama mreže’, navodi list.
Austrija se iz projekta Južni tok povukla 2010. godine, ali da se u njega sada vraća potvrđuje prošlonedeljni susret u Beču predsednika Gazproma Alekseja Milera s predsednikom uprave OMV-a Gerhardom Rojsom, ali i to što je Milera, uprkos krizi oko Ukrajine, primio i austrijski ministar ekonomije Rajnhold Miterlener, navodi ‘Dnevnik’.
‘Očigledno da je Gazprom od austrijske vlade dobio garancije da će se ona potruditi da zaobiđe pravne prepreke povezane s evropskom energetskom legislativom, koje Rusima prilikom izgradnje Južnog toka postavlja Brisel’, piše taj list, i dodaje da Rusija i Gazprom nisu bili zadovoljni razvojem situacije oko izgradnje kraka gasovoda u Sloveniji, pa su tražili garancije da će se to ubrzati, do čega nije došlo.
‘Uz to, Slovenija je zadnjih meseci bila pod izuzetno jakim pritiskom evropskog poverenika za energiju Gintera Etingera. On je državama članicama koje učestvuju u projektu gasovoda Južni tok otvoreno zapretio da ih čeka postupak pred sudom EU, kao i da mogu da izgube deo evropskih sredstava ako privremeno ne zamrznu taj projekat’, piše ljubljanski ‘Dnevnik’.