Jadran će do 2050. ostati bez pitke vode, vinograda, ribe i turista. Na Jadranu će postati pretoplo za turiste, koji će radije putovati ka severnijim destinacijama. Očekuje se da će u narednih stotinu godina nivo mora porasti do pola metra, što će ugroziti niska priobalna područja. Ako se ne preduzmu zaštitne mere, mogla bi nestati i neka ostrva iz Šibeničkog arhipelaga, upozorava klimatolog Krešo Pandžić a prenosi hrvatski Novi List. Na udaru će biti turizam, kao jedna od ključnih ekonomskih grana.
(foto: Arhiv NL)
Klimatske promene do 2050. godine ugroziće izvore hrane i pitke vode, usporiti ekonomski rast i pojačati intenzitet ekstremnih vremenskih prilika, a Mediteran će biti jedan od najugroženijih delova Evrope, stoji između ostalog u novom izveštaju UN-ovog Međuvladinog panela za klimatske promene (IPCC). Upravo će na području Mediterana, predviđaju stručnjaci, zbog ekstremnih vrućina leti rasti potrošnja energije, jer će se klima-uređaji paliti sve češće, a na udaru će biti turizam kao jedna od ključnih privrednih grana mediteranskih država.
Stradaće vinogradi i druge poljoprivredne kulture u priobalnom pojasu, a izlov ribe bi se u Jadranskom moru u narednih 40-tak godina mogao prepoloviti. Pretiće češće suše i šumski požari, dok će porast nivoa mora ugroziti priobalna područja. Neka jadranska ostrva s malom nadmorskom visinom mogla bi nestati u narednih nekoliko decenija. Područje Mediterana, navodi se u izveštaju, očekuju »višestruki stresovi i poremećaji sistema«. Umesto pouzdanih prognoza, poruka je UN-a, svet se mora pripremati za neizvesne posledice klimatskih promena koje su »ozbiljne, trajne i nepovratne«.
Definisanje mera
Da bi se pripremili na posledice globalnog zagrevanja, stanovnici mediteranskih država trebalo bi da, poručuju iz UN-a, osiguraju sopstvenu imovinu kao i da koriste energetski efikasne sisteme rashlađivanja, sade različite vrste bilja i osiguraju svoja naselja od poplava sistemom za rano uzbunjivanje i gradnjom čvrstih nasipa. Hrvatskoj tek predstoje zakonske izmene i definisanje mera kojima bi se sprečile pogubne posledice klimatskih promena po ljude, prirodu i ekonomiju, upozoravaju hrvatski stručnjaci.
(Jadran i Hrvatska, baš kao i Srbija, postaju trajno sušna područja, opustošena nedostatkom padavina foto: CroMeteo)
Šta preduzima Hrvatska?
– Količine padavina na području Mediterana leti se smanjuju, a temperatura raste više u odnosu na ostatak Evrope. Očekuje se da će na ovim prostorima biti sve više suša, što će ugroziti vodene resurse. Padavine većeg intenziteta u kraćem vremenu takođe će biti nepovoljne za vodne zalihe, a imaćemo više bujica i erozija tla – najavljuje Krešo Pandžić, klimatolog Državnog hidrometeorološkog zavoda (DHMZ). »Očekuje se porast nivoa mora do pola metra u narednih stotinu godina, a to će ugroziti niska priobalna područja, recimo područje Neretve, koje bi dobrim delom moglo biti potopljeno. Ako se ne preduzmu zaštitne mere, mogli bi nestati i neki otoci Šibeničkog arhipelaga«, upozorava Pandžić. Podizanje nivoa mora imaće, dodaje, uticaja i na izvore vode u priobalju, jer slana voda potiskuje slatku, pa rast nivoa mora ugrožava i zalihe slatke vode.
U slučaju značajnijeg podizanja nivoa mora, u pitanje će doći i sigurnost građevina uz more, na primer mostova i drugih objekata, koji su – upozorava Pandžić – građeni prema danas važećim standardima.
Izgradnja na sopstveni rizik
– Moramo menjati kriterijume izgradnje i proceniti rizik postojeće gradnje za slučaj podizanja nivoa mora. U zonama rizičnim zbog mogućih poplava sa mora ne bi uopšte trebalo graditi, osim ako to nije nužno – a ko gradi, to će raditi na sopstveni rizik – dodaje Pandžić.
Uticaj ekstremnih temperatura na poljoprivredu već je vidljiv, jer u unutrašnjosti danas uspevaju i sorte vinove loze karakteristične za primorski kraj, a kulture kojima treba manje toplote su ugrožene. »Povećanje temperature od 1 stepena Celzijusa ne izgleda puno, ali ako to traje tokom 90 dana, ta ukupna energija biće presudna za vegetaciju«, tvrdi Pandžić, navodeći kako je u zadnjih trideset godina temperatura rasla za više od 1 stepena Celzijusa, a do 2050. godine porašće za još 1 do 2 stepena. Na Jadranu će postati pretoplo za turiste koji će preferirati severnije destinacije, a stradaće, predviđa se, vrhunac turističke sezone. Produžetak sezone bi donekle kompenzovao taj gubitak, ali posledice će biti osetne, upozorava Pandžić.
Kakve mere protiv suša i vrele klime preduzima Srbija – još uvek nije poznato.