Iako zakonski okvir pruža mogućnost oštećenim poveriocima da se naplate iz lične imovine vlasnika kompanije, ako se utvrdi da je ovaj kompaniju koristio samo kao ljušturu za sopstveno neosnovano bogaćenje – što je kod nas čest slučaj – praksa pokazuje da ovu mogućnost malo koriste i advokatske kancelarije i privredni sudovi i, na primer, poreska uprava.
Privredu u Srbiji karakteriše nesigurnost u naplati potraživanja i mali procenat naplate, smanjena finansijska disciplina, gubici, smanjene investicije, siva ekonomija, likvidna napetost i nelikvidnost, postojeća i preteća insolventnost, sa velikim brojem računa blokiranih u postupku prinudne naplate potraživanja. Prema podacima Narodne banke Srbije, na kraju 2013. godine bilo je 43.777 blokiranih privrednih subjekata, a ukupan iznos blokade je bio 227.006.924.388 dinara.
Ovakvo teško stanje u privredi neminovno i neposredno je povezano sa zloupotrebama i pitanjima pravne odgovornosti lica u privredi. U tom smislu, komanditor u komanditnom društvu i član, odnosno akcionar društva kapitala (društvo s ograničenom odgovornošću i akcionarsko društvo) odgovara ograničeno za obaveze društva, tj. do visine do visine svog neuplaćenog, odnosno neunetog uloga u društvo. Ako zloupotrebi ovo pravilo o ograničenoj odgovornosti, onda postoji probijanje pravne ličnosti (pravnog subjektiviteta) društva i ovo lice odgovara za obaveze društva i svojom ličnom imovinom.
Šta kaže kompanijski zakon?
Zakon o privrednim društvima propisuje da će se smatrati da postoji zloupotreba pravila o ograničenoj odgovornosti naročito ako to komanditor, član društva s ograničenom odgovornošću i akcionar, kao i zakonski zastupnik tog lica ako je ono poslovno nesposobno fizičko lice: 1) upotrebi društvo za postizanje cilja koji mu je inače zabranjen; 2) koristi imovinu društva ili njome raspolaže kao da je njegova lična imovina; 3) koristi društvo ili njegovu imovinu u cilju oštećenja poverilaca društva; 4) radi sticanja koristi za sebe ili treća lica umanji imovinu društva, iako je znalo ili moralo znati da društvo neće moći da izvršava svoje obaveze. Zakon ovim navođenjem ne iscrpljuje situacije probijanja pravne ličnosti (što se vidi iz odrednice „naročito“), nego ih ističe kao česte i upadljive, što znači da je moguće da do probijanja pravne ličnosti društva dođe i u drugim situacijama i na drugi način. Zakon propisuje i rokove u kojima poverilac društva može podneti tužbu protiv navedenog lica nadležnom sudu.
Zakon o privrednim društvima iz 2004. regulisao je ovaj pravni institut kao zloupotrebu pravnog lica, a Zakon o preduzećima iz 1996. kao privid pravne ličnosti.
Kako izgleda probijanje pravne ličnosti?
Probijanje pravne ličnosti se manifestuje kroz različite pojavne oblike i radnje: mešanje lične imovine i imovine društva, korišćenje imovine društva za lične svrhe i ličnu korist, prevarna korišćenja društva i njegove imovine i slične radnje, praćene neistinitim prikazivanjem stanja u pogledu imovine u poslovnim knjigama i evidencijama, odnosno nepostojanjem takvih knjiga i evidencija, njihovom nepotpunošću i drugim manjkavostima. Kao kandidati za probijanje pravne ličnosti ističu se društva koja imaju jednog člana, društva bez zaposlenih, društva kod kojih postoji tesna, odnosno bliska veza sa članovima, koji su najčešće i porodično povezani (ovakva veza se u praksi najčešće ogleda u neformalnom pozajmljivanju novca društvu ili od društva) i visoko potkapitalizovana društva. U slučaju visoke potkapitalizacije društva, koja kod nas nije retka, postoje osnovane pretpostavke da sud utvrdi da je do tog stanja došlo zloupotrebom pravila o ograničenoj odgovornosti i probijanjem pravne ličnosti društva. Ukoliko je, pak, potkapitalizacija društva nastala bez krivice članova, kao splet poslovnih i finansijskih okolnosti, stanja na tržištu i u poslovnom sektoru ili grani kojoj društvo pripada, probijanje pravne ličnosti ne postoji.
Probijanjem pravne ličnosti izbegavaju se obaveze, izigravaju i oštećuju poverioci koji se dovode i održavaju u zabludi, jer im se stvara i održava lažna predstava i slika, odnosno znatno otežava saznavanje, sagledavanje i utvrđivanje stvarnog stanja u pogledu društva i njegove imovine, poslovna procena i posledično donošenje odluke o stupanju u investicioni ili partnerski poslovni aranžman i preuzimanje (svog dela) rizika poslovnog poduhvata, odnosno zaštita sopstvenih legitimnih poslovnih interesa. U slučaju probijanja pravne ličnosti društva, društvo i njegova imovina su, slikovito rečeno, „igračka u rukama člana“, a od društva se pravi privid društva (prividno društvo), jer ovakvo društvo predstavlja samo spoljašnju formu prema poveriocima, dok se u stvarnosti članovi društva skrivaju ispod „plašta“ („vela“) pravne ličnosti društva. Ovakvo društvo u odnosu na članove koji ga zloupotrebljavaju nema svoju autonomiju volje, sposobnost i slobodu poslovnog odlučivanja niti svoju imovinu, kapital i finansijska sredstva, koji karakterišu društvo koje posluje u skladu sa zakonom radi ostvarenja legitimnih poslovnih interesa i poslovnog cilja. Treba istaći i da, kada se radi o povezanim društvima, matično društvo može probiti pravnu ličnost zavisnog društva.
Veze među zakonima i oblastima prava
Posmatrano sa aspekta obligacionog prava, probijanjem pravne ličnosti dolazi do sticanja bez osnova (neosnovanog obogaćenja) kod člana, akcionara i komanditora društva. Ovde ne važi rok zastarelosti potraživanja od deset godina, koji se saglasno Zakonu o obligacionim odnosima kao opšti rok zastarelosti primenjuje i na sticanje bez osnova, nego se primenjuju posebni rokovi relativne i apsolutne zastarelosti od šest meseci od dana saznanja za zloupotrebu (subjektivni rok) u okviru pet godina od dana zloupotrebe (objektivni rok). Takođe, sadržina probijanja pravne ličnosti društva se preklapa sa prevarom u smislu Zakona o obligacionim odnosima i bićem krivičnog dela prevare iz Krivičnog zakonika, kao i krivičnih dela protiv privrede iz tog zakonika i privrednopravnih zakona kojima se propisuju zabrane i kazne za različite vrste prevarnih postupanja i radnji, zloupotreba položaja i ovlašćenja i oštećenja poverilaca. Primena instituta probijanja pravne ličnosti društva je moguća i u slučaju stečaja društva.
Praksa kod nas
Primena instituta probijanja pravne ličnosti, iako nije u pitanju nova i neregulisana materija i premda je ova pojava relativno česta u privrednom poslovanju, nije naročito zastupljena u praksi u Srbiji. Štaviše, primena je neopravdano i iz nedovoljno jasnih razloga retka i restriktivna u praksi privrednih sudova u Srbiji, kao i advokatskih kancelarija koje se bave privrednim i finansijskim pravom, s obzirom da se u nedovoljnoj meri podnose tužbeni zahtevi za obavezivanje člana, odnosno akcionara koji je probio pravnu ličnost društva kada su ispunjeni zakonski uslovi za primenu ovog instituta. Verovatno je u pitanju kružna uzročno-posledična veza: advokati ne podnose ovakve zahteve jer polaze od toga da će ih sud odbiti, a sudovi ne odlučuju po ovakvim zahtevima jer ih advokati ne podnose, a i kada ih retko kada podnesu, sudovi ih odbijaju jer se drže „utabanih staza“ odlučivanja i razmišljanja po pitanju odgovornosti. Sudovi bi, naprotiv, u ovakvim slučajevima trebalo da posmatraju širu sliku i imaju na umu ukupan kontekst predmeta, dalekosežne posledice odluke i potrebu stvaranja predvidljivog poslovnog ambijenta u kome postoji vladavina prava, koji podstiče investicije, nove poslove i zapošljavanje.
Praktično je primena bitnih elemenata instituta probijanja pravne ličnosti (iako se tada ne zove tim imenom, a što nije prepreka da se ceni i utvrđuje suština i bitni elementi) u većoj meri zastupljena u radu i praksi policije, javnog tužilaštva i krivičnih sudova u pogledu otkrivanja i procesuiranja krivičnih dela protiv privrede i imovine, nego u praksi privrednih sudova. Naporedo sa privrednim sudovima, ovaj pravni institut treba da nađe veću primenu i u praksi Poreske uprave – posebno u smislu ispunjenja poreske obaveze u slučaju likvidacije. Zakon o poreskom postupku i poreskoj administraciji propisuje da poresku obavezu pravnog lica u likvidaciji ispunjava likvidacioni upravnik iz novčanih sredstava pravnog lica, uključujući prihode od prodaje imovine, a ako pravno lice u likvidaciji nema dovoljno novčanih sredstava da ispuni poresku obavezu u celosti, uključujući i prihode od prodaje imovine, preostali poreski dug platiće osnivači, odnosno članovi pravnog lica, ako su, u skladu sa zakonom, statutom ili osnivačkim aktom pravnog lica solidarno odgovorni za obaveze pravnog lica. Tumačenjem ovih odredaba zaključuje se da se one odnose i na utvrđenu odgovornost člana društva za poreske obaveze društva u slučaju probijanja pravne ličnosti tog društva.
Šta dalje?
Ukoliko praksa smatra odredbe kompanijskog i poreskog zakona nisu dovoljno precizne za primenu, ne pokrivaju sve slučajeve i stvaraju nedoumice i različita tumačenja, treba ih precizirati i upotpuniti tako da budu nedvosmislene i izričite u onom delu u kome praktičari smatraju da to nisu.
Paralelno, treba sprovoditi programe obuke i edukacije sudija i drugih pravnih stručnjaka i praktičara, kao i veštaka ekonomsko-finansijske struke, sa posebnim akcentom na razumevanje suštine ovog instituta i privredne, finansijske i investicione aspekte i posledice probijanja pravne ličnosti. Sudije i druge stručnjake i praktičare treba kontinuirano upoznavati sa razvijenom pravnom i poslovnom praksom u ovoj oblasti u drugim zemljama i prenositi iskustva u cilju stvaranja bolje pravne prakse i boljeg poslovnog okruženja kod nas.
Ostvarenju ovog cilja doprinosi i veća primena standarda savremenog korporativnog upravljanja i nadzora (Privredna komora Srbije je 2012. god., uz pomoć USAID Projekta za bolje uslove poslovanja – BEP, donela Kodeks korporativnog upravljanja, koji je zasnovan na savremenim standardima upravljanja i nadzora) i utvrđivanje unutrašnjeg sistema upravljanja i nadzora privrednog društva kao subjekta inspekcijskog nadzora, uključujući politiku upravljanja rizicima društva, kao kriterijuma za procenu rizika u inspekcijskom nadzoru (USAID BEP pruža podršku pripremi Nacrta zakona o inspekcijskom nadzoru).
Milan Stefanović,
stručni savetnik USAID Projekta za bolje uslove poslovanja
Cardno Emerging Markets USA Ltd.
Tekst je objavljen u martovskom broju #105 časopisa „Biznis & Finansije“