Home TekstoviNovi brojevi Biznis&finansije 105: Mineralni resursi u Srbiji – Sjaj u tami

Biznis&finansije 105: Mineralni resursi u Srbiji – Sjaj u tami

by bifadmin

105naslovnaTražnja za sve ređim mineralnim resursima na planeti, mogla bi Srbiji da otvori put ka privrednom rastu zasnovanom na korišćenju rudnih potencijala. Ali, u zemlji u kojoj su pogoni za finalnu preradu ruda uglavnom devastirani i u kojoj postoji široko rasprostranjeno nepoverenje u kvalitet i primenu pravnih odredbi, trebalo bi hladne glave procenjivati prednosti eksploatacije prirodnih resursa, aktivnosti koja je i u znatno uređenijim sistemima povezana sa makroekonomskim izazovima i rizicima po zdravlje i životnu sredinu.

Periskop

8. Dijaspora i izbori: Ti samo budi dovoljno daleko
Kada je u pitanju slanje novca, ljubav matice prema dijaspori ne poznaje ograničenja, ali zato „rodna gruda“ najčešće postavlja brojne administrativne i neformalne prepreke povodom mogućeg političkog uticaja svojih građana iz tuđine.

10. Turska: Godina teških izbora
Za političke analitičare, Turska će ove godine verovatno biti najinteresantnija zemlja na svetu. Nacija od preko 75 miliona stanovnika i članica G20 sa bujajućom ali veoma osetljivom ekonomijom će, u 2014- oj, dva puta izlaziti na redovne izbore: lokalne u martu i predsedničke u avgustu, a u zavisnosti od političkih dešavanja moguć je i vanredni krug onih najvažnijih – parlamentarnih. Čak i da je sve u zemlji u najboljem redu, ovakav kalendar bi predstavljao ozbiljan izazov za njenu političku stabilnost i ekonomski rast. Ali, situacija je daleko od idealne

14. Argentinsko ukleto stoleće: Kako od visoko razvijene postati zemlja u razvoju
Ključ argentinskog nazadovanja, uključujući i najnoviju krizu leži u nesposobnim elitama koje svoju moć zasnivaju na očuvanju monopola, kartela i korišćenju institucija za grupno-privatno ”izvlačenje” kapitala. U takvim uslovima ekonomija se svodi na izvoz sirovina i oslanjanje na jeftinu radnu snag

Biznis

16. Ko u Srbiji proverava ugled investitora: U svetu mangupi, u Srbiji ozbiljni ulagači
U vreme predizbornih kampanja, partije koje su u tehničkom mandatu teže da potpišu što više ugovora različite obaveznosti sa potencijalnim investitorima, ne bi li birače uverile da rade na otvaranju novih radnih mesta. U ne malom broju slučajeva takve epizode kasnije dobijaju epilog na stranim arbitražama i povlače plaćanje visokih odštetnih zahteva od novca poreskih obveznika. Proveru firmi koje nameravaju da u Srbiji ulože novac najčešće rade timovi po nadležnim ministarstvima, i SIEPA, ali vladu ponekad iznenade i novinari koji jednostavnom pretragom po internetu otkrivaju rejting navodno uglednih partnera

20. Koliko (ne)vrede državne kompanije: Sitno nam se piše
Ko god da se nakon izbora ustoliči u fotelji čuvara državne kase, pogled će mu se veoma brzo zaustaviti na vitrini sa „porodičnim srebrom“. Izvesno je da će se balast nagomilanih dugova i budžetski deficit na vrhuncu, barem delimično, pokrivati prodajom državne imovine. Iako je teško govoriti o preciznijim sumama, nesumnjivo je da je njena vrednost na apsolutnom tranzicionom minimumu.

22. Probijanje pravne ličnosti: Zašto su uhvatljivi, ipak, nedodirljivi?
Iako zakonski okvir pruža mogućnost oštećenim poveriocima da se naplate iz lične imovine vlasnika kompanije, ako se utvrdi da je ovaj kompaniju koristio samo kao ljušturu za sopstveno neosnovano bogaćenje – što je kod nas čest slučaj – praksa pokazuje da ovu mogućnost malo koriste i advokatske kancelarije i privredni sudovi i, na primer, poreska uprava.

Finansije

26. Banke u Srbiji traže izmene Zakona o hipoteci: Igra u kojoj svi gube
U nizu zakona koje će morati da menja nova vlada Srbije trebalo bi da se nađe i Zakon o hipoteci, na čije mane ukazuju bankari i stručnjaci. Važeći zakon je usvojen 2005, sa očekivanjima da će nova regulativa osloboditi ogroman kreditni potencijal, jer je proširen broj nepokretnosti na koje može da se stavi hipoteka. Praksa je, međutim, pokazala da novi propisi ne samo da nisu doprineli rastu kredita već su bankarske pozajmice poskupeli i učinili ih rizičnijim. Istina, pomenuti zakon nije odgovoran za probleme pojedinih banaka koje su radije kao zaloge za kredit uzimale „šerpe i lonce“ nego vrednu imovinu dužnika, ali je zakomplikovao proces davanja i naplate hipoteke.

28. Saša Đunisijević, Sosijete ženeral banka: Dobre firme imaju odličnu pregovaračku poziciju
Sosijete ženeral banka već više od dve decenije prati Sirogojno Company i njenog vlasnika Radeta Ljubojevića, koji je nedavno proglašen za najboljeg domaćeg preduzetnika. Takvi klijenti ostaju prioritet banke, ali sada se sve banke otimaju o njih zbog problema koje je izazvala prezaduženost najvećih privatnih firmi, ističe Saša Đunisijević, direktor Odeljenja za rad sa srednjim preduzećima Sosijete ženeral banke.

30. Kako nove tehnologije menjaju rad osiguravača: Osiguranje budućnosti
Opšte poznata je kineska kletva o životu u interesantnim vremenima. Iako su naši ljudi navikli na takvu situaciju koja traje već godinama, za industriju osiguranja interesantna vremena su tek počela. Osiguranje je tradicionalna delatnost koja se stotinama godina obavljala na sličan način, ali u poslednje vreme, najviše zahvaljujući novim tehnologijama, doživljava velike promene. U zavisnosti od sopstvenih ciljeva, misije i vizije, svaka osiguravajuća kompanija odlučuje na koji način će koristiti mogućnosti koje je stvorila savremena tehnologija. Greške u izboru koje napravi mogu joj dugoročno značajno otežati uspešnu borbu za opstanak na tržištu osiguranja.

32. Telekomunikacioni operateri kao novi igrači na finansijskom tržištu: Bankarska panika u Keniji
Uspešan prodor telekomunikacionih operatera na finansijsko tržište kroz usluge „mobilnog novca“ pre svega je karakterističan za zemlje tzv. trećeg sveta, poput afričkih, gde je bankarski sistem veoma slabo razvijen. Najfascinantniji primer je uspeh telekom operatera SAFARICOM koji je banke u Keniji doveo na ivicu kolapsa. Da li je donekle sličan scenario moguć u Srbiji, gde su uslovi na finansijskom tržištu bitno drugačiji?

Temat

35. Prirodni resursi – od novog “prokletstva” do šanse za rast: Dabogda imao pa umeo
U svetu će u narednih 20 godina privredni rast gotovo polovine zemalja zavisiti od njihovih resursa. Taj trend, koji će delimično osetiti i Srbija zbog rezervi litijuma i bora, rezultat je očekivane rastuće proizvodnje zasnovane na mineralnim resursima, koja treba da odgovori na tražnju nove srednje klase u zemljama u razvoju. Dosadašnje iskustvo pokazalo je da je četiri petine zemalja koje su u prošlosti bazirale svoj razvoj na iznenada izvučenom tiketu na lutriji, prokockalo svoje šanse.

38. Izazovi eksploatacije rudnih potencijala Srbije: Adut na grani
Eksploatacija velikih domaćih rudnih potencijala zahteva rešavanje dva glavna izazova – povećanje proizvodnje uglja i bakra, revitalizacijom gotovo svih postojećih i izgradnjom novih kapaciteta u Kolubari, Kostolcu i Boru, ali i stavljanje u funkciju značajnih rezervi retkih metala

42. Tehnološko korišćenje raspoloživih mineralnih sirovina prema standardima održivog razvoja: Pametna upotreba neobnovljivih resursa
Podatak da Srbija uvozi fosfatne sirovine, iako, pored Finske, jedina u Evropi raspolaže njihovim nalazištima, samo je jedan od primera rudnih potencijala koje ne koristimo na odgovarajući način. Tehnološko korišćenje raspoloživih mineralnih sirovina prema visokim standardima održivog razvoja, proizvodno i razvojno povezano sa višim fazama u ukupnom proizvodnom lancu, može ozbiljno doprineti efikasnijoj industrijalizaciji ekonomskog sistema Srbije. Istovremeno, ova oblast je, pored poljoprivrede, najrealniji potencijal za razvoj nerazvijenih područja.

45. Kako podići tehnološki nivo prerade kvarcnog peska u Srbiji: Iz praha i pepela
Dolazak „Kvarcverkea“ i otvaranje novih proizvodnih linija u Srpskoj fabrici stakla u Paraćinu probudili su tihu nadu da bi se, uz pomoć stranih investicija, u Srbiji ponovo mogao zatvoriti tehnološki krug viših nivoa obrade kvarcnog peska – osnovne sirovine u obradi stakla, kojom Srbija raspolaže u evropski respektabilnim razmerama. Među danas uglavnom uništenim fabrikama iz ovog lanca, slabe znake života daje još i staklara u Pančevu, koja bi uz investiciju od oko 100 miliona evra mogla ući u krug komponentaša u automobilskoj industriji.

48. Pravni sistem u Srbiji i pitanje korišćenja prirodnih resursa: Rudnik sumnje
U državi koja je prošla i još prolazi kroz neuređenu tranziciju i u kojoj postoji ozbiljna i široko rasprostranjena sumnja u kvalitet i primenu pravnih odredbi, uz izražen nedostatak učešća javnosti, trebalo bi puno učiniti da građani izgube povod da ne sumnjaju u namere onih koji bi da se bave eksploatacijom prirodnih resursa, aktivnosti koja je i u znatno uređenijim pravnim sistemima povezana sa izvesnim rizicima po zdravlje i životnu sredinu

Intervju

52. Miloš Sholim Rajković, vizuelni umetnik: Život nije eksterni hard disk
Iako živimo u istom gradu, za 28-godišnjeg beogradskog vizuelnog umetnika Miloša Sholima Rajkovića saznali smo tek iz stranih medija, koji sa velikom pažnjom prate duhovite GIF animacije kojima kritikuje savremene društvenih anomalije. U svom prvom intervjuu „na maternjem jeziku“, Sholim ističe doprinos novih tehnologija kreativnom stvaralaštvu, ali i pretnju da nam tehnološka zavisnost pretvori život u eksterni hard disk.

Skener

56. Zašto je pola miliona ljudi iz regiona uzelo mađarsko državljanstvo: Put kojim se sve češće ide
Šta je preko 90 hiljada Mađara i Srba iz Vojvodine i 50.000 hiljada Ukrajinaca navelo da zatraže mađarsko državljanstvo, lako je razumeti – to je najkraći put do Evropske unije i bezviznog ”tranzita” do SAD i Kanade. Motive Mađarske da potomcima žitelja nekadašnje Austrougarske ponudi svoj pasoš, i EU da odobri ovaj nestandardni uvoz Evropljana, teže je odgonetnuti.

60. „Suncokret“ iz Hajdukova – od proizvodnje do filozofije zdrave hrane: Ukrotitelj divljeg nara
Koliko je danas Srbija daleko od Evrope? „Tačno 3.500 kilometara“, mogao bi da odgovori kao iz topa Ivan Perčić, vlasnik firme za proizvodnju zdrave hrane „Suncokret“ iz Hajdukova – toliko njegova roba vijuga do rafova najbližih EU suseda. Iako bi taj put mogao da skrati seljenjem u prvo obližnje mađarsko selo, Perčića je četvrt veka preduzetničkog iskustva uputilo na sopstvenu verziju „održivog razvoja“ i trpeljivosti.

62. Ručno rađena obuća i izazovi modernih tehnologija: Poslednji „Mokasinac“
Danas su obućari koji se bave ručnom izradom cipela retki „čuvari vatre“ koji u sebi spajaju zanatliju, umetnika i stvaraoca. Najčešće nemaju nastavljače, jer umeće koje se u Srbiji nekad prenosilo s kolena na koleno traži težak i posvećen rad – kvalitete koji danas nisu na ceni.

64. Nemanja Nešković, preduzetni avanturista: Divlji u srcu
Iako je imao dugogodišnje iskustvo IT konsultanta i Fakultet organizacionih nauka iza sebe, Nemanja Nešković je sa svojim najboljim prijateljem izabrao pre pet godina, po sopstvenom priznanju „najgori mogući trenutak u poslednje dve decenije“ da osnuje turističku agenciju za domaće i inostrane ljubitelje „divlje prirode“. Pa ipak, umeće i strast osvajanja nedostupnih planinskih vrhova i jama, veština da mlade ljude zainteresuju za upoznavanje skrivenih delova Srbije i temeljan pristup poslu, omogućili su im da za sada uspešno prođu sve brzake privatnog biznisa.

Nove tehnologije

66. Elektronski otpad i idolatrija “najnovijeg modela”: Olovni vojnici
Potrošači opsednuti novim modelima svakovrsnih gadžeta su odani vojnici dve industrije – elektronskih uređaja i prerade otpada. Ujedinjene nacije upozoravaju da će se do 2020. godine količina televizijskog smeća udvostručiti, kompjutera upetostručiti, a mobilnih telefona povećati i na 18 puta. Ovo smeće se malim delom prerađuje a većim deponuje u siromašniji deo sveta, gde su školska dvorišta i pijace primeri mesta sa visokim koncentracijama nikla, olova, bakra i cinka.

Nauka

68. Nasleđe savremenog čoveka: Neandertalac u meni
„Pravi si nenadertalac!“ Najčešći kontekst ovakve izjave je uvredljiv i nagoveštava da je neko, mi sami ili onaj kome smo takvu primedbu uputili, tupoglavac sa “dva prsta čela”. Ipak, ako pitate naučnike – koji su gotovo istovremeno objavili studije o ovom našem pretku u magazinima Nature i Science – oni će vam bez ikakve doze nipodaštavanja potvrditi da je u nama “ostao pećinski čovek“. I to na pomalo neočekivanom mestu – (i) u genima povezanim sa dijabetesom, Kronovom bolešću, lupusom pa čak i sklonošću ka pušenju. O bujnoj kosi da i ne govorimo.

Koktel

70. Sudbina biblioteka: Enciklopedija preživljavanja
Bibliotekari u Srbiji su, sudeći po sagovornicima Biznisa i Finansija, nepoklebljivi optimisti, spremni da prigrle čitaoca, bez obzira da li on traži pomoć u slanju molbi za posao, savet Ombudsmana ili vodiča u moru elektronskih sadržaja. U redefinisanju svoje uloge – u uslovima krize i internet revolucije, domaće biblioteke prate svetske trendove, čak i kad raspolažu sa dva evra priloga koliko godišnje na njih odvaja stanovnik Srbije, a jutro im počinje pogledom na krov koji se urušava.

74. Oldtajmeri u Srbiji: Stara ljubav zaborava nema
Posedovanje oldtajmera je „društvena pasija“ – za vlasnika je presudno da svoju ljubav podeli sa familijom, jer će auto biti njen punopravni član, kao i da nađe široko društvo istovrsnih hobista. Za razliku od sakupljanja markica, novčića ili umetničkih predmeta koji su samotnjačke discipline, članovi udruženja oldtajmera međusobno razmenjuju informacije, vežbaju mehaničarske veštine, a povremeno organizuju i porodična vikend okupljanja u zemlji i inostranstvu. Publika ima prilike da zaviri u njihov svet svakog aprila.

Komunikacije

76. Internet i cenzura: Smeh i poslednji dani
Internet je nemilosrdan kada oseti slabost. Virtuelne zajednice koje čine legije anonimnih provokatora se iz zabave u talasima obrušavaju na svaku osetljivu manjinu ili pojedinca: žene, decu, gojazne, Slovene, crnce, homoseksualce, Aleksandra Vučića… Jedino što se na internetu prezire više od slabosti su licemerje i ograničavanje slobode govora. U našim predizbornim kampanjama, u takvim trenucima, kao bespoštedno sredstvo obračuna sa cenzurom isplivavaju mimovi napravljeni po ugledu na daleko najčuveniji insert iz nemačkog filma „Hitler: poslednji dani”, koji je u globalnim razmerama već odavno upokojen.

Reprint

78. Da li će Španija uskladiti časovnik sa ostatkom Evrope: Rat za jedan sat – sijeste
Predloženo pomeranje kazaljki jedan sat unazad u Španiji je izazvalo različite reakcije javnosti – nekima bi smetalo ukidanje sijesti, a nekima bi odgovaralo da ranije završavaju sa poslom i imaju više vremena za porodicu.

Vremeplov

80. Amerikanac o Srbima u Prvom svetskom ratu: Srbin nikada nije suviše star da se bori
Američki novinar Pol Fortier Džons je 1915. godine pročitao novinski tekst u kojem se pozivaju dobrovoljci da pomognu humanitarne napore saveznika u Srbiji. „Odluka da se odazovem tom pozivu, promenila je moj život zauvek“, pisao je kasnije američki novinar u svojoj knjizi „U egzilu sa Srbima: Avanture jednog Amerikanca u vojsci koja ne može da umre“, koja je objavljena u Njujorku 1916. godine. Deo koji prenosimo govori o prvim Džonsovim utiscima kada se zatekao u Srbiji, neposredno pre i pošto je izdata naredba za povlačenje srpske vojske preko Albanije, koja se odigravala u zimu 1915/1916. godine.

Otisak meseca

82. Superministar
Funkcija superministra je marketinška dosetka zasnovana na političkom i medijski zasnovanom konstruisanju autoriteta, ali i na skretanju mržnje sa zbog nepopularnih mera sa predsednika vlade na „stručnjaka“ koji gotovo bez izuzetka ima „uspešnu“ prošlost u inostranstvu.

Pročitajte i ovo...