Home VestiBiznis & Finansije U izvozu i dalje prednjače automobili

U izvozu i dalje prednjače automobili

by bifadmin
Ukupna spoljnotrgovinska robna razmena Republike Srbije za januar – mart 2014. godine iznosila je 8451,1 miliona dolara i porasla za 11,2% u odnosu na isti period prethodne godine. Izraženo u evrima, tromesečni skor je 6167,3 miliona evra – što je porast od 7,4% u odnosu na isti period prethodne godine, saopštio je Republički zavod za statistiku.
 
Izvezeno je robe u vrednosti od 3612,6 mil. dolara, što čini porast od 22,1% u odnosu na isti period prethodne godine, auvezeno je robe u vrednosti od 4838,5 mil. dolara, što je za 4,2% više nego u istom periodu prethodne godine.

Izvoz robe
, izražen u evrima, imao je vrednost od 2636,4 miliona, i to je povećanje od 17,9% u poređenju sa istim periodom prethodne godine. Uvoz robe imao je vrednost od 3530,9 miliona, što predstavlja povećanje od 0,6% u odnosu na isti period prošle godine.

Deficit 
iznosi 1225,9 mil. dolara, što čini smanjenje od 27,2% u odnosu na isti period prethodne godine. Izražen u evrima, deficit iznosi 894,4 miliona, što je smanjenje od 29,8% u poređenju sa istim periodom prethodne godine.
 
Pokrivenost uvoza izvozom je 74,7% i veća je od pokrivenosti u istom periodu prethodne godine, kada je iznosila 63,7%.
Posmatrano regionalno, najveće učešće u izvozu Srbije imao je Region Šumadije i Zapadne Srbije (33,0%); sledi Region Vojvodine (32,8%), Beogradski region (20,5%), Region Južne i Istočne Srbije (13,6%), a oko 0,1% izvoza je nerazvrstano po teritorijama.
Najveće učešće u uvozu Srbije imao je Beogradski region (42,8%); slede Region Vojvodine (29,6%), Region Šumadije i Zapadne Srbije (19,2%), Region Južne i Istočne Srbije (7,6%), a oko 0,8% uvoza nije razvrstano po teritorijama. Nema podataka za Region Kosovo i Metohija.
Izvoz i uvoz po regionima dat je prema sedištu vlasnika robe u momentu prihvatanja carinske deklaracije. To znači da vlasnici robe, po carinskom zakonu, mogu biti proizvođači, korisnici, izvoznici ili uvoznici robe. Ovu činjenicu treba imati u vidu prilikom tumačenja podataka po regionima. Na primer, uvoz nafte i gasa najvećim delom se obuhvata u Regionu Vojvodine i Beogradskom regionu, a to su energenti za ukupnu teritoriju Srbije.
strukturi izvoza po nameni proizvoda (princip pretežnosti) najviše su zastupljeni proizvodi za reprodukciju, 54,9%(1982,1 mil. dolara), slede roba za široku potrošnju, 38,2% (1380,1), i oprema, 6,9% (250,0). Neklasifikovana roba po nameni iznosi 0,0% (0,3 mil. dolara).
strukturi uvoza po nameni proizvoda najviše su zastupljeni proizvodi za reprodukciju, 60,4% (2923,1 mil. dolara), slede roba za široku potrošnju, 19,6% (948,2), i oprema, 9,7% (467,1). Neklasifikovana roba po nameni iznosi 10,3% (500,0 mil. dolara).

U izvozu
, glavni spoljnotrgovinski partneri, pojedinačno, bili su: Italija (694,6 mil. dolara), Nemačka (471,6), Bosna i Hercegovina (278,2), Ruska Federacija (236,8) i Rumunija (175,8).
U uvozuglavni spoljnotrgovinski partneri, pojedinačno, bili su: Nemačka (594,5), Italija (571,1), Ruska Federacija (542,3 mil. dolara), Kina (365,9) i Poljska (230,9).
Spoljnotrgovinska robna razmena bila je najveća sa zemljama sa kojima Srbija ima potpisane sporazume o slobodnoj trgovini. Zemlje članice Evropske unije čine 65,2% ukupne razmene.
Naš drugi po važnosti partner jesu zemlje CEFTA, sa kojima imamo suficit u razmeni od 393,2 mil. dolara, koji je rezultat uglavnom izvoza poljoprivrednih proizvoda (žitarice i proizvodi od njih i razne vrste pića), kao i izvoza raznih gotovih proizvoda. Kada je reč o uvozu, najzastupljeniji su gvožđe i čelik, električna energija, potom kameni ugalj i briketi. Izvoz Srbije iznosi 592,5 a uvoz 199,2 mil. dolara za posmatrani period. Pokrivenost uvoza izvozom je 297,4%.
fiat srbija

Hrvatska je od jula 2013. godine nova članica Evropske unije,
aistovremeno više nije deo grupe CEFTA zemalja, što je uticalo i na rezultate robne razmene sa ovim grupacijama, prikazanim u ovom saopštenju.
Posmatrano pojedinačno po zemljama, najveći suficit u razmeni ostvaren je sa bivšim jugoslovenskim republikama: Bosnom i Hercegovinom, Crnom Gorom i Makedonijom. Od ostalih zemalja ističe se i suficit sa Italijom, Bugarskom, Rumunijom, SAD. Najveći deficit javlja se u trgovini sa Kinom (zbog uvoza telefona za mrežu stanica i laptopova) i Ruskom Federacijom (zbog uvoza energenata, pre svega, nafte i gasa). Sledi deficit sa, Poljskom (uvoz delova za motorna vozila), Nemačkom, Mađarskom i Kazahstanom.
 
Prema odsecima Standardne međunarodne trgovinske klasifikacije (SMTK), u izvozu najveće učešće imaju: drumska vozila (562,0 mil. dolara), električne mašine i aparati (301,1), žitarice i proizvodi od njih (184,7), povrće i voće (155,7) i obojeni metali (154,5). Izvoz ovih pet odseka čini 37,6% ukupnog izvoza.
Prvih pet odseka sa najvećim učešćem u uvozu su: drumska vozila (559,1 mil. dolara), nafta i naftni derivati (386,5), prirodni gas (259,5), električne mašine i aparati (194,5) i medicinski i farmaceutski proizvodi (171,0), a njihov uvoz čini 32,5% ukupnog uvoza. Odsek nerazvrstana roba, u koji se sada uključuje i roba na carinskom skladištu, ima učešće u ukupnom uvozu 10,4%.
 
martu 2014. godineje izvezeno je robe u vrednosti od 1415,5 miliona dolara, što čini povećanje od 28,4% u odnosu na isti mesec prethodne godine. Uvoz je iznosio 1850,7 miliona dolara,što je povećanje od 6,6%  u odnosu na isti mesec prethodne godine.
Izraženo u evrima izvezeno je robe u vrednosti od 1025,9 miliona evra, što čini povećanje od 21,3% u odnosu na isti mesec prethodne godine. Uvoz je iznosio 1340,8 miliona evra, što čini povećanje od 0,6% u odnosu na isti mesec prethodne godine.
Računato u dolarima, desezonirani indeks mart 2014 / februar 2014. godine pokazuje rast izvoza za 3,8% i rast uvoza za 1,5%. Računato u evrima, desezonirani indeks mart 2014 / februar 2014. godine pokazuje rast izvoza za 1,9% i pad  uvoza za 2,0%.
 
Prema Nomenklaturi statistike spoljne trgovine (NSST) za treći mesec:
Na listi prvih 10 proizvoda u izvozu, prvo mesto zauzima izvoz dizel automobila, snage do 1500 cm3  (99 mil. dolara); drugo mesto pripada izvozu dizel automobila preko 1500, ali ispod 2500 cm3(54 mil. dolara)na trećem mestu je izvoz kukuruza, ostalog  (50 mil. dolara); sledi izvoz automobilapaljenje svećicompreko 1000, ali ispod 1500 cm3 (47 mil. dolara); setovi provodnika za avione, vozila i brodove izvezeni  su u vrednosti od 46 mil. dolara, a izvoz novih spoljnih guma za automobile vredeo je 26 mil. dolara, koliko iznosi i izvoz smrznutih malina; izvoz delova za rotacione električne mašine iznosio je 22 mil. dolara ; automobilipaljenje svećicomdo 1000cm3 izvezeni su za 21 mil. dolara; na poslednjem mestu je izvoz hula- hop čarapa (20 mil. dolara).
Lista prvih 10 proizvoda u uvozu pokazuje da su delovi i pribor za motorna vozila naš prvi uvozni proizvod (158 mil. dolara). Druga po značaju je sirova nafta (113 mil. dolara).Na trećem mestu uvozne liste su lekovi za maloprodaju (45 mil. dolara). Sledi uvoz prirodnog gasa (39 mil. dolara). Uvoz gasnih ulja bio je 28 mil. dolara.Na uvoz automobiladizelpreko 1500, ali ispod 2500 cmpotrošeno je 23 mil. dolara. Herbicidi su uvezeni u vrednosti od 18 mil. dolara. Sledi uvoz kutija, sanduka i gajbi od plastike (17 mil. dolara). Uvoz žice od rafinisanog bakra iznosio je 14 mil. dolara. Poslednje mesto zauzima uvoz ostale hartije i kartona, nepremazanih  (13 mil. dolara).

Pročitajte i ovo...