Zemlje Višegradske grupe (V4: (Češka, Mađarska, Poljska i Slovačka) su ekonomski jače i relevantnije 10 godina nakon pristupanja EU: Procenjuje se da je godišnji rast njihovoh BDP bio za dodatnih ~1% viši zahvaljujući članstvu u EU; Slovačka i Poljska su više nego udvostručile svoj BDP po glavi stanovnika mereno u evrima; kupovna moć dostigla je 65% proseka EU15 zemalja; dohodovni jaz se smanjio za jednu trećinu a izvoz je rastao tri puta brže od izvoza EU15 zemalja. V4 je sada četvrti po veličini izvoznik u EU28 i drugi najveći proizvođač automobila u EU posle Nemačke.
Zemlje Višegradske grupe su ušle u EU 2004. godine kao prilično slabe privrede, ali sa ogromnim potencijalom za rast. Sa stanovništvom od preko 64 miliona, ili 13% od broja stanovnika EU28, proizvodnja privreda zemalja Višegradske grupe činila je svega oko 3,7% ukupne proizvodnje EU28. „Deset godina nakon ulaska u EU, socio- ekonomski napredak u V4 se vrlo jasno vidi. Članstvo u EU je povećalo i ekonomsku snagu i relevantnost zemalja V4. Njihov ukupni BDP se tokom poslednje decenije uvećao za polovinu, dostigavši 5,4% BDP-a zemalja EU28. Njihova relevantnost je postala najuočljivija u spoljnoj trgovini, gde su V4 postale četvrti po veličini izvoznik u EU. Ove zemlje su takođe zabeležile snažno približavanje dohodaka. BDP po glavi stanovnika u V4 meren standardima kupovne moći je porastao sa 49% proseka EU15 u 2003. na 65% u 2013. godini. Na taj način je dohodovni jaz između V4 i starih članica EU smanjen za jednu trećinu, kaže Juraj Kotian, direktor Centra Erste Grupe za makroekonomska istraživanja za region CIE i instrumente sa fiksnim prinosom.
Kako bi se najbolje kvantifikovao ukupan uticaj koje je članstvo u EU imalo za zemlje Višegradske grupe, analitičari Erste Grupe su uradili uslovnu analizu zasnovanu na četiri evropske zemlje koje su zabeležile sličan rast kao V4 tokom jedne decenije (Austrija 1965-75., Norveška 1969-79., Portugalija 1967-77. i Španija 1967-77.), ali nisu postale članice EU još jednu deceniju. ’’Na osnovu utvrđivanja ovih repera procenjujemo da je članstvo u EU uvećavalo prosečan godišnji rast u V4 za oko 1 procentni poen godišnje tokom poslednje decenije’’, objašnjava Kotian.
Što je još važnije, ostvareni napredak je daleko značajniji od onoga što pokazuju najvažniji indikatori kao što je povećanje BDP po glavi stanovnika. Prema izmerenom indeksu kvaliteta života (pokazatelj kojim se meri ne samo materijalno blagostanje, već i druge varijable kao što su očekivani životni vek, procenat učenika koji napuštaju školovanje, jaz između bogatih i siromašnih, razlika u zaradama između žena i muškaraca, stopa ubistava, itd.), tri od četiri V4 zemlje su skočile na lestvici kvaliteta života, pri čemu je Češka zapravo pretekla Italiju i UK. Slovačka, Češka i Poljska su bile među prvih pet zemalja sa najvećim poboljšanjem rezultata u poslednjoj deceniji, dok je Mađarska zabeležila drugo najveće pogoršanje odmah posle Grčke.
Približavanje dohodaka je neminovno bilo praćeno približavanjem cena. Agregatni nivo cena V4 se povećao na 56% nivoa u EU15 u 2012., sa 46% u 2003. godini. Cenovni jaz je smanjen za 1/5. Cene dobara koje su dostigle ili gotovo dostigle nivo EU15 su cene komunikacija sa 102%, odeće i obuće sa 89% i električne energije i gasa sa 80% (2012.). Najveći cenovni jaz je i dalje kod cena usluga pod kontrolom države, kao što su zdravstvo i obrazovanje, zbog izostanka liberalizacije tržišta i opredeljenja vlade da mnoge usluge pruža bez naknade ili po niskim cenama, mada na uštrb kvaliteta.
Proširenje EU je korisno za nove i stare članice zbog finansiranja od strane EU i liberalizacije trgovine; region V4 je sada četvrti najveći izvoznik u EU28 Ulaskom u EU otvorile su se nove mogućnosti za preduzeća iz V4, pošto su dobila pristup jedinstvenom tržištu sa više od 500 miliona potrošača. To je urodilo plodom i ostvarena je izuzetna dinamika rasta izvoza u svim V4 zemljama. Izvoz se, zapravo, pretvorio u jednu od najvažnijih prednosti za region, pošto su tri od četiri V4 zemlje (Slovačka, Mađarska i Češka) ušle među 5 najotvorenijih privreda u EU. V4 zemlje su zabeležile daleko bolje rezultate nego stare države članice u pogledu rasta izvoza. Izvoz V4 zemalja rastao je tri puta brže nego izvoz starih EU15 zemalja. Region V4 sada je četvrti najveći izvoznik u EU28 (u poređenju sa šestim mestom 2003. godine), postavši pravi „teškaš“ među evropskim izvoznicima. Istovremeno, V4 zemlje su bile uspešne i na eksternim tržištima – njihov izvoz u zemlje izvan EU28 se učetvorostručio od 2003. godine.
S druge strane, proširenjem EU pružena je jedinstvena mogućnost preduzećima u zapadnoj Evropi da izgrade nove ili prošire postojeće proizvodne kapacitete u V4 što ih je učinilo konkurentnijim kako na unutrašnjem tržištu EU, tako i na eksternom tržištu. Proizvodnja automobila je postala najznačajnija izvozno orijentisana industrija u V4. V4 zemlje su konstantno imale veću proizvodnju automobila od starih država članica i V4 su postale drugi najveći proizvođač automobila u EU posle Nemačke.
Austrijska privreda je takođe imala koristi od pristupanja zemalja V4 Evropskoj uniji. Učešće izvoza u V4 zemlje u ukupnom izvozu Austrije poraslo je sa 8,9% u 2003. godini (godinu dana pre ulaska) na 12,4% u 2012. godini. Najveći rast u smislu izvozne destinacije zabeležen je u Slovačkoj (na šta je uticalo i uvođenje evra 2009. godine), sa 1,3% u 2003. na 3,5% u 2012. godini, dok je Mađarska bila jedina zemlja od ove četiri koja je izgubila nešto od svog značaja kao uvoznik austrijskih roba i usluga (sa 3,6% na 2,9%). Ovo negativno kretanje moglo bi da bude delimično objašnjeno depresijacijom HUF u odnosu na EUR tokom poslednjih godina. Kako je izvoz važna komponenta privrednog rasta Austrije, pomenuto proširenje izvoznog tržišta, ubrzano ulaskom V4 u EU, imalo je stimulativni uticaj na austrijsku privredu.
Zajedno sa liberalizacijom trgovine, EU finansiranje igra kritičnu ulogu kada su u pitanju V4, omogućavajući realizaciju projekata kojima je poboljšana infrastruktura i podržana mala i srednja preduzeća. Još 135,4 mlrd. EUR je namenjeno za V4 u okviru nove budžetske alokacije za Kohezionu politiku u periodu 2014-2020. godina.
Zadaci V4 za sledeću deceniju u EU Mada su sve V4 zemlje opredeljene za uvođenje evra, za sada je samo Slovačka ušla u evrozonu. Za ostale V4 zemlje to još uvek ne spada u aktuelne teme, pri čemu će do uvođenja EUR najverovatnije doći tek krajem ove decenije, kada će zemlje u potpunosti ispuniti kriterijume iz Mastrihta (i Fiskalni pakt) i kada će novi izgled evrozone biti bolje poznat. Dugoročne koristi koje proističu iz otvorenosti privreda zemalja V4 i njihove izvozne orijentacije ka evrozoni su faktori koji bi mogli da imaju snažnu ulogu u uvođenju evra. Ulazak u evrozonu i ESM tako ostaju otvorena pitanja za ostale tri Višegradske zemlje u sledećoj deceniji. Zbog prisustva finansijskih institucija koje obavljaju prekogranične operacije, oba pitanja su od velike važnosti za region. Usvajanje jednog pasivnog ili čak suprotnog stava bi bilo kontraproduktivno.
U pogledu demografskih trendova, region CIE sledi opšte evropske trendove: niske stope nataliteta i sve duži očekivani životni vek. Zbog toga će sve manje ljudi stupati na tržište rada. Stoga analitičari Erste Grupe očekuju da će pre ili kasnije imigracija dobiti na važnosti za sve V4 zemlje. ’’S obzirom na stalno smanjenje broja stanovnika, sposobnost V4 da privuče i integriše migrante će se pokazati kao odlučujući faktor. To je naročito relevantno za veličinu radno sposobnog stanovništva. Osim ako su V4 zemlje spremne da preduzmu značajne napore da privuku kvalifikovanu radnu snagu iz inostranstva u srednjoročnom periodu, može se prognozirati da će nedostatak radne snage naneti znatnu štetu potencijalnom rastu BDP u čitavom regionu,’’ objašnjava Rainer Münz, direktor Centra za istraživanje i nova znanja u Erste Grupi.