Od učiteljica, arhitekata preko slikarki i profesorki jezika, u Srbiji je iz dana u dan sve više žena majki koje u potrazi za poslom ili zbog toga što su ga izgubile kad su zatrudnele, pokreću sopstveni biznis.
„Kultura rada i radničkih prava otišla je u smeru u kom nikako ne bi smela da ode, “ kaže Jovana Ružičić, osnivač i direktor Centra za mame, udruženja koje se zalaže za radna prava mama, umrežuje ih, podržava i promoviše njihov rad, a u subotu je po prvi put u atrijumu Delta City-ja organizovala Bazar mama preduzetnica. „U preduzetništvu ima mnogo žena koje dobro rade a gotovo da se uopšte ne priča o ženama koje su i majke i preduzetnice“, kaže Ružičić. Tako je nastala ideja da se organizuje ovaj Bazar na kojem je svoju delatnost i ručno rađene proizvode prezentovalo preko dvadeset žena iz cele Srbije.
Među njima je i Sonja Dakić koja stoji iza brenda – DajDaj platnenih pelena. „Skoro svaka majka u jednom trenutku mora da reši dilemu i izabere dete ili posao, a ja sam pomislila kako bi privatna proizvodnja bila rešenje koje bi možda zadovoljilo i jedno i drugo i to upravo i jeste razlog zašto ima toliko mama u privatnim malim biznisima“, smatra Sonja. DajDaj pelene na tržištu postoje već četiri godine i jedini su tekstilni proizvod u Srbiji koji ima eko znak. Reč je o socijalnom preduzeću koje zapošljava žene starije od 50 godina na šivenju platnenih pelena od bambusa.
Iako se sve učesnice Bazara slažu da je na srpskom tržištu veoma teško opstati, i uglavnom opstaju zahvaljujući podršci porodice, svoju slobodu i kreativnost ne bi menjale ni za šta. „Odlučila sam da budem slobodna i svoja a ovo je jedini način na koji jedna žena to sebi može da priušti i istovremeno bude svojoj deci dobar primer“, navodi Jovana Popović, po struci arhitekta, koja se bavi izradom nakita sopstvene robne marke „Ljubav Vera Nada“.
Ljubav vera nada nakit
Za razliku od žena koje su bile prinuđene da uđu u preduzetničke vode, Ana Jovanović je jedna je od retkih koja je s namerom napustila raniji posao u potrazi za onim koji bi joj pružio veće zadovoljstvo. “Pre deset godina sam odlučila da napustim državnu službu. Iako je bilo lepo raditi za Turističku organizaciju Srbije, želela sam da ispod mojih rezultata stoji i moje ime i tako sam sa suprugom osnovala kompaniju „Krojač“ koja je posvećena web dizajnu i razvoju internet poslovanja“. Od 2010. godine osniva i Krojačevu školu web dizajna namenjenu edukaciji. Ana jei autorka projekta Suveniri Srbije. „Živimo od kombinacije svih tih posla jer u Srbiji nemoguće živeti od samo jedne delatnosti. Morate da se dovijate na sve načine, ali ko jednom uđe u preduzetništvo više nikada ne izlazi“, navodi Ana.
Suveniri Srbija Ane Jovanović
Za Ivanu Bojović Šević sve je počelo kada je ostala bez posla i shvatila da biti mama u Srbiji danas i nije najpoželjnija profesija. Slikarka po struci, odlučila se da svoju kreativnost i ljubav prema kolačima i gastronomiji spoji u jedno i tako pre tri godine nastaje manufaktura „Fini“ koja se predstavlja brojnim slatkim čarolijama, među kojima su i francuski makaroni, svih boja i ukusa. „Ovo nije posao koji se radi šest ili osam sati dnevno. O poslu razmišljate i kada se vratite kući pa čak i pre spavanja. Ali, iako uložen trud i materijalna nadoknada nisu u dobroj proporciji, za početak ljubav jeste i mora biti dovoljna“, navodi Ivana.Sa njom se slaže i Sonja Dakić koja priznaje da često mora da radi noću kako bi preko dana provela kvalitetno vreme sa detetom, ali dodaje da je „roditeljstvo veoma slično preduzetništvu – morate da volite, svakodnevno ulažete, dobro se organizujete i na kraju što je i najbitnije, da uživate u tome što radite“.
Kolaci iz manufakture Fini
Centar za mame koji je organizator Bazara je u potpunosti volonterskog tipa, postoji već dve godine i primarna delatnost joj je davanje pravnih saveta diskriminisanim majkama. Pored savetovanja u okviru Centra za mame organizuju se i brojne radionice na različite životne teme poput mobinga na radnom mestu, a naredna planirana radionica nosiće naziv „Mala škola optimizma“.
Katarina Marinković