Telekom već godinama bolje prodaje novine nego sebe – sa prodajom istog nije se daleko odmaklo od kada je, u oktobru 2010., raspisan prvi tender za prodaju 51 odsto kapitala ove kompanije. Da podsetimo, tada je za Telekom traženo minimum 1,4 milijarde evra, a deo javnosti se žestoko pobunio zbog prodaje “profitabilnog” preduzeća, iako je i tada a i sada svima bilo jasno da su veliki deo kolača na tržištu Telekomu uzeli dinamičniji konkurenti, pre svega Vip.
Šta više, Srpska napredna stranka je 2011. godine podnela Višem tužilaštvu u Beogradu krivičnu prijavu protiv nekoliko funkcionera Vlade Srbije zbog privatizacije Telekoma Srbije. Oni su, naime, smatrali da je kompaniji Telekom Austrija omogućeno da bude jedini ponuđač na tenderu za prodaju, čime je ista dobila šansu da otkupi udeo u Telekomu po ceni koja je za 450 miliona evra manja od realne.
Danas međutim SNS potpuno drugačije razmišlja – premijer Aleksandar Vučić tvrdi kako Telekom mora biti privatizovan da bi održao korak sa konkurencijom, jer se njegov udeo na tržištu mobilne telefonije smanjuje, a više nema ni monopol na tržištu fiksne telefonije.
Činjenica je međutim da je jedan od glavnih razloga prodaje Telekoma, osim modernizacije kompanije, zapravo krpljenje rupa u našem budžetu. Još kada je prvi put najavljena prodaja (pre 4 godine) javila su se brojna ministarstva tražeći da deo novca ode baš njima – tadašnji ministar prosvete Žarko Obradović se nadao da će deo tih para biti investiran u obrazovanje, predsednik Boris Tadić je mislio da će deo biti uložen u “sanacije u mestima ugroženim poplavama i klizištima” koja je tada obilazio, a ministar za infrastrukturu Milutin Mrkonjić planirao je da deo novca od prodaje Telekoma posluži popravci mreže puteva lokalnih samouprava. Bivši ministar ekonomije i regionalnog razvoja Mlađan Dinkić planirao je da ovim novcem vrati deo nepovoljnih kredita, a na taj nepostojeći novac računali su i prosvetari, pa su u zahteve svog štrajka ukalkulisali i sredstva koja je trebalo da stignu od prodaje Telekoma.
Bivši premijer Mirko Cvetković je saslušao sve ove zahteve i objavio da će se novac od prodaje Telekoma Srbije naći na posebnom računu budžeta Srbije, i da će biti upotrebljen za infrastrukturne projekte, izuzimajući Koridor 10, za čiju izgradnju su pare već obezbeđene, a da će deo tih para biti uložen i u trajnu vrednost za buduće generacije, na primer za novi Narodni muzej ili zgradu filharmonije.
Epilog svi znamo: malo njih je bilo stvarno zainteresovano za naš Telekom a i onaj koji je jedini bio spreman da ga plati – Telekom Austrija – ponudio je 950 miliona evra, što je za pojedine članove Vlade bila “uvredljivo” niska cena, tako da na kraju niko nije video ni dinar od Telekoma.
U međuvremenu su se opet pojavile glasine o prodaji Telekoma, pri čemu je sredinom prošle godine prvi potpredsednik Vlade Aleksandar Vučić tvrdio da bi ovaj put država dobila darežljiviju ponudu ali da ne bi imala na šta da potroši taj novac, zbog nedostatka projekata u koje bi on mogao biti uložen.
„Šta sa tim novcem, da ga bacimo u bunar? Ako njime smirimo socijalne tenzije, šta ćemo da radimo za godinu dana, za dve? Ne prodaje se nešto samo radi prodaje. Problem je što nemamo projekte u koje bismo te pare uložili. Ako bi otišle u plate u javnom sektoru, to bi bila prava katastrofa za Srbiju. Deficit bi dodatno skočio, a resurs poput Telekoma bio bi potrošen nizašta“, rekao je sadašnji premijer tom prilikom.
U međuvremenu su se izgleda projekti pojavili, bar sudeći prema njegovim najavama da će Telekom ipak biti prodat. U javnosti se licitira sa novim imenima kupaca – od prošlogodišnjih turskih kompanija “Doušholding” i “Sabandži grup”, sada se došlo i do tvrdnji da bi u privatizaciji Telekoma mogla da učestvuje i Evropska banka za obnovu i razvoj (EBRD).
Iako izgleda kao da su vlasti odlučne da prodaju ovo telekomunikaciono preduzeće, s vremena na vreme pojedinci ipak svojim izjavama “spuštaju loptu”, poput Rasima Ljajića koji je rekao da Vlada neće raspisati tender dok ne bude uverena da će on ovaj put uspeti. „Telekom se neće prodati pošto poto, iz razloga ekonomske nužnosti, jer to neće rešiti naše probleme, a i ne želimo da se odričemo kompanije koja realno ima veliki potencijal“, rekao je on u intervjuu Tanjugu.
Čini se da su i u ovoj rundi igrice “Toplo-hladno” glavni igrači i dalje pretežno mlaki.
Reč nedelje je naša stalna rubrika – svake nedelje uredništvo „Biznisa i Finansija“ bira reč za koju veruje da će obeležiti narednih sedam dana. Od petka do petka agencija Real Time Clipping prati pojavljivanje ove reči u ekonomskom i političkom kontekstu.