/ Posle 5 / Mali muzeji Beograda: Otkrij me!
BiF Analize Čitajte B&F online

Mali muzeji Beograda: Otkrij me!

This post has already been read 1209 times!

Neki od malih muzeja, kakav je Muzej pozorišne umetnosti u Beogradu, smešteni su na tako skučenom prostoru da ih je najbolje pogledati u virtuelnom izdanju, ali štap Čarlija Čaplina, brojne legate, afričke bubnjeve, ili makete u Železničkom muzeju lepše je videti na licu mesta. Ovaj manje vidljiv a jednako uzbudljiv deo grada najčešće otkrivaju deca, studenti i stranci koji boravak na Beogradskom festivalu igre, BITEF-u i drugim međunarodnim događajima u gradu, koriste da zavire u vredne zbirke smeštene u manje poznatim izložbenim prostorima.

67-05-milutinovic-m-(markiza)-dimitrijevic-lj-(markiz)Od štapa čoveka koji je uspeo da nasmeje celu planetu, Čarlija Čaplina, preko bogatih i dupke punih arhiva, rukopisa, pisama, medalja i drugih reprezentativnih dokumenata sve do ličnih predmeta i originalnih nagrada i diploma, mali muzeji u Beogradu nalikuju na košnice – na minijaturnom prostoru sabrani su jedinstveni, autentični predmeti, koji tek čekaju turiste da ih otkriju. U Muzeju jugoslovenske kinoteke pored pomenutog Čaplinovog štapa smeštena je i čuvena kamera jednih od prvih režisera u istoriji filma – braće Limijer iz 1896. godine. Kamera je jedna od retkih koje su sačuvane u izvornom obliku, a pored nje među eksponatima su i preteča gramofona – takozvani polifon iz 1860-te, Edisonov fonograf (1908) i legat Uglješe Rajčevića, koji je kinoteci poklonio celokupnu privatnu kolekciju fotografskih aparata, niza projektora, kamera i foto opreme, ukupno preko 2.000 eksponata.

Nedaleko od Muzeja kinoteke, u Uzun Mirkovoj, nalazi se i Muzej pozorišne umetnosti, smešten u najstarijem sačuvanom zdanju podignutom za porodično stanovanje u Beogradu. Muzej čuva značajnu teatrološku građu poput audio i video zapisa, rukopisne i štampane građe, scenografskih i kostimografskih skica, pozorišnih plakata i novinskih isečaka kako bi se, kako kaže kustos muzeja Irina Kikić, „pomoglo da jedna pozorišna predstava bude sačuvana od zaborava nakon poslednjeg spuštanja zavese“. Zbog skučenog prostora u muzeju je nemoguće prikazati ono što je i najatraktivnije – kostime, rekvizite, elemente scenografije i gabaritne predmete koji bi privukli i posetioce koji se profesionalno ne bave pozorištem.

Sto pedeset posetilaca po kvadratu

Muzej pozorišne umetnosti, koji ne uspeva da na nepunih 250 kvadratnih metara udomi istoriju srpskog pozorišta od srednjeg veka do danas, nije jedini muzej u Beogradu sa ovakvim problemom. Prirodnjački, Jevrejski istorijski muzej, i Železnički muzej takođe su stisnuti na malom prostoru. „Nedostatak prostora nam je najveći problem od samog početka”, kaže Aleksandra Savić, viši kustos i načelnik odeljenja za edukaciju, komunikaciju i marketing Prirodnjačkog muzeja. “Bez stalne postavke, naša jedina izložbena galerija je na Kalemegdanu. Kroz nepunih 200 kvadratnih metara godišnje prođe 30.000 posetilaca i to je maksimum na koji možemo da odgovorimo. Pored zaštite prirode i rada na terenu – zaštite slepih miševa i krupnih životinja poput medveda na primer, muzej se veoma pažljivo bavi i edukacijom – sarađuje sa brojnim školama i vrtićima kao i specijalnom školom “Boško Buha”. Pored neobičnih i zanimljivih radionica poput oslikavanja čokoladom, muzej poseduje jednu od najstarijih i najstručnijih biblioteka na Balkanu kao i 117 prirodnjačkih zbirki.

Pošto poseduje bogatu sačuvanu građu i materijal, Jevrejski istorijski muzej ne posećuju samo znalci već i ljudi svih starosnih dobi zainteresovani za stalnu postavku predmeta, fotografija i dokumenata, u kojima su zabeležene sinagoge, groblja, običaji, istorijat jevrejskih opština i njihov dolazak na ove prostore, jevrejska društva i školstvo, ugledne ličnosti i svedočanstva holokausta. U muzeju se organizuju i promocije knjiga kao i projekcije dokumentarnih filmova koji prikazuju istoriju i tradiciju ovog naroda, a upravnica Vojislava Radovanović, je istovremeno i kustos muzeja.

„Iako primećujemo porast broja stranih posetilaca i u manjim muzejima, oni su uglavnom zainteresovani za druge sadržaje, nekolicina njih za obilazak Kuće cveća i Muzeja istorije Jugoslavije, dok mlađi biraju Muzej Nikole Tesle“, kaže Snežana Bulatović, profesionalni turistički vodič.

Ipak, legati umetnika, slikara i pisaca, u sastavu Muzeja grada Beograda, poput zbirke ikona Sekulić, muzeja Tome Rosandića (koji je u poslednje dve godine zatvoren i čeka rekonstrukciju), Jovana Cvijića, Paje Jovanovića i Spomen muzeja Ive Andrića nisu bez posetilaca. O tome govori i opremljenost muzeja dvojezičnim štampanim materijalima – na engleskom i srpskom jeziku, i mogućnost organizacije stručnih tura sa kustosima na oba jezika, u Muzeju afričke umetnosti i na francuskom. Muzej koji je isključivo posvećen kulturama i umetnostima afričkog kontinenta, prikazuje muzičke instrumente, nakit, maske, skulpture u drvetu i bronzi. Ovaj muzej organizuje tribine i predavanja, tematske večeri a redovno i dečije radionice, dok najviše posetilaca ima tokom juna, za vreme Afro festivala, kaže kustos Emilia Epštajn.

Najveću posetu svi ovi muzeji beleže tokom međunarodnih festivala– BITEFa, kao i nedavno završenog Beogradskog festivala igre kada najviše turista, pogotovu Rusa poseti Muzej pozorišne umetnosti. Udarni dani su i za vreme održavanja Noći muzeja, Dana evropske baštine i Dana Beograda.

zeleznicki muzj

Železnički muzej

Mama, tata i ja

Najčešći posetioci muzeja su i najmlađi, a po rečima kustosa Aleksandre Savić, najnezainteresovanija grupa su studenti. Tako pitanje koje postaje nezaobilazno jeste – kako savremenog čoveka koji živi u vremenu IT tehnologija, gde mu se svaki sadržaj nalazi nadohvat ruke, privoleti da dođe u muzej. “Kvalitetna zabava sa vrhunskim informacijama – to je ono što daje kvalitet muzeju”, objašnjava Aleksandra Savić.

“Izlažete muzejski materijal koji sam po sebi treba da je atraktivan, a ukoliko je potrebno da radite nešto potpuno suprotno od muzejske delatnosti samo da bi privukli posetioce, onda je pitanje da li su ti posetioci na pravom mestu” kaže Siniša Jočić, upravnik Železničkog muzeja. S obzirom na gabaritnost najvažnijih eksponata, u ovom muzeju su izloženi modeli, makete i veliki broj retkih predmeta, a muzej koji je u fazi rekonstrukcije ove godine očekuje osveženje stalne postavke. Pored čuvene Šarganske osmice i Plavog voza, značajno je i odeljenje uzanih pruga u Požegi gde su smeštena istorijski važna železnička vozila i parne lokomotive.

Muzeju pozorišne umetnosti razvoj internet tehnologije doneo je savršeno rešenje. “Opština Stari grad nam je omogućila digitalizaciju fondova što znači da – iako nema novca za rekonstrukciju zbirki – sada se one mogu prikazivati na sajtu Muzeja, dok su istovremeno originali zaštićeni od daljeg habanja”, kaže Irina Kikić.

železnički muzej

Železnički muzej 

Iako je virtuelni svet često i najdominantniji svet najmlađih, veliki broj mališana ne propušta muzejske radionice, i dovodi i dodatnu publiku – članove svoje porodice. To je već 48 godina iskustvo Muzeja grada Beograda gde se svakog prvog ponedeljka u mesecu održavaju predavanja u sklopu Tribine ljubitelja istorije Beograda. ”Ovo je program našeg Muzeja sa najdužom tradicijom, kao i program ’Na kafi kod kneginje Ljubice’ koji se u Konaku knjeginje Ljubice izvodi već punih pet godina”, kaže kustos Zorica Janković.

Katarina Marinković
broj 107, maj 2014.

Send Us A Message Here

Your email address will not be published. Required fields are marked *

Close