Od zabrane svinjokolja do unificiranih poštanskih sandučića, „zapovesti“ Evropske unije „žive“ u našoj svakodnevnoj komunikaciji i kao svaki mit i predrasuda – što se više šire, postaju važniji argumenti u raspravi „šta nam je uopšte trebalo“ da postajemo Evropejci. Da nema humorista da se poigraju ovim našim stereotipima, možda bi smo rastanak sa pečenim prasićima na vratima Brisela shvatili preozbiljno.
Ima mnogo načina koji bi smo mogli da se zamislimo nad svojim evropskim putem ali jedan je posebno prijatan. Tokom maja i juna u Beogradu, Nišu i Novom Sadu će na 17 panela biti izloženi radovi naših umetnika na temu „Mitovi i predrasude – kako mi vidimo Evropu, a kako Evropa vidi nas”, sa upravo završenog konkursa karikature i stripa koju su drugu godinu za redom organizuje Delegacija EU u Srbiji i Informacioni centar EU, povodom dana Evrope, 9. maja.
„Ova tema je već godinama prisutna u našoj javnosti. Mi, autori političke karikature, imamo tu poziciju da možemo da kritikujemo, ali delimično i utičemo na javno mnjenje našim stavovima. U tom smislu, ponekad predstavljamo svojevrsne „trojanske konje“ i nalazimo se između „čekića i nakovnja“ u nezgodnim vremenima. Mislim da će ovakvih konkursa i tema biti sve više, kao i da će biti veoma zanimljivo kada ovakve radove jednog dana u budućnosti budemo sagledavali sa vremenske distance“, kaže ovogodišnji dobitnik prve nagrade, naš proslavljeni grafičar i ilustrator i dugogodišnji urednik ilustracije u beogradskom nedeljniku NIN, Jugoslav Vlahović.
Kao primer za svoje reči poznati karikaturista navodi turske karikature od pre pola veka, na koje je naišao pripremajući jednu monografiju. Naime, na njima se uočava oštar negativan stav prema Sjedinjenim Državama i NATO savezu. „To je, naravno, bilo pre političkog zbližavanja dve zemlje, i promene raspoloženja za 180 stepeni među stanovništvom koja je potom usledila. Do takvih promena dolazi zbog delovanja političara i njihovog uticanja na mnjenje, ali i, što da ne, zbog sticanja boljeg uvida u prednosti i mane nekog bilateralnog odnosa tokom vremena“, zaključuje naš sagovornik.
I mesto: Jugoslav Vlahović, „Sizif“
Stereotipi kao inspiracija
Marko Dražić, jedan od osnivača popularnog satiričnog sajta Njuz.net, kaže za ”Biznis & Finansije” da stereotipi predstavljaju sastavni deo humora i satire, pa tako i u sadržaju na Njuzu. ”EU integracije su veoma zahvalna tema. Jedan od nama omiljenih sterotipa je kolektivna paranoja kojom nas godinama zasipaju mediji i pojedini političari o raznim sumanutim zabranama koje nas očekuju ako nastavimo put ka Briselu. Takođe je prisutan i stereotip da se EU meša u sve bitne odluke u političkom životu Srbije i da su naši političari marionete Brisela, zatim famozna i više puta odlagana priča o dobijanju datuma, ali i naša tradicionalna svest o ogromnoj važnosti koju naša zemlja ima u očima drugih”, nabraja Dražić.
Prvi tekst Njuza na ovu temu bio je “EU zahteva od Srbije da zabrani čučavce, širom zemlje nemiri”, a za njim su usledili i sledeći indikativni naslovi: “Stranke obećale EU da se neće mešati u formiranje Vlade Srbije”, “Srbija ne ispunjava uslove za dobijanje datuma Smaka sveta”, “Brisel razmatra gašenje EU zbog sve manje podrške u Srbiji”, “EU i SAD raspisale konkurs za novi uslov Srbiji za prijem u EU, nakon što Srbija prizna Kosovo”, kao i “Srbija proglasila jednostrano pripajanje Evropskoj uniji”…
II mesto: Vlado Trtić, „Pridruživanje“
Kao jednu od glavnih smernica za tekstove na Njuzu, Marko Dražić koristi mišljenja posetilaca sajta, kako u pozitivnom, tako i u negativnom smislu: „Komentari su sastavni deo Njuza i često samo potvrđuju ono što smo želeli da iskritikujemo u tekstu. Tako su nam na brojne tekstove o sumanutim uslovima koje nam EU daje, stizali komentari da vest nije daleko od istine i da se slične stvari dešavaju, a bilo je naravno i onih koji su poverovali u takve tekstove i koji su dosta eksplicitno komentarisali “poteze” Brisela.”
S druge strane, Marko Somborac, autor „Blicovog” dnevno-političkog stripa i jedan od članova žirija na ovogodišnjem konkursu „Mitovi i predrasude”, kaže za „B&F” da se trudi da ne preteruje sa stereotipima već da ih koristi po potrebi, kada je tema aktuelna. „Malo su ti stereotipi već sa bradom, ali ume da mi se desi da ih crtam – to su već čuveni kazan i zabrana pečenja rakije, kao i stop za klanje prasića, naša dva omiljena sporta. Ideje dolaze naravno od uočavanja predrasuda koje ljudi imaju o tome. Osveženje je bila vest da moramo svi da imamo iste sandučiće, što sam odmah iskoristio za strip gde policajci sandučići juri jedini preostali patriotski starinski drveni sandučić, koji odoleva svim službama bezbednosti godinama”, ilustruje Somborac.
Dugovečna tema u najavi
„S obzirom na licitiranje datuma oko ulaska Srbije u EU, zasigurno ćemo se još dugo baviti ovom tematikom, a svakako će i nakon što Srbija postane punopravna članica, biti još dosta materijala za pisanje na ovu temu”, smatra Marko Dražić. Njegov imenjak, Somborac, zbog pitanja o dugovečnosti teme odnosa EU i Srbije, zamalo nas nije optužio za evroskepticizam. “Pa valjda ćemo ući u EU u narednih nekoliko decenija, a ako ikad i uđemo tamo trebalo bi da nam ta tema ne bude više zanimljiva. Jedino ako baš stvarno zabrane sve stvari koje smo nabrojali, e onda ćemo da dignemo Treći srpski ustanak usred Strazbura. Valjda neće nama za baksuz da se raspadnu sami pre toga”, ironičan je Somborac.
On smatra da se na tu temu već toliko govorilo u domaćim medijima, da gotovo da nije ostalo dovoljno materijala, jedino „ako nismo ništa naučili za sve ovo vreme, pa stasaju nove generacije kojima i dalje ništa nije jasno, pa ajd jovo nanovo” da im se sve crta ispočetka. Šalu na stranu, “Blicov” stripadžija napominje da je za mnoge nesporazume i nerazumevanje o stavovima EU u našoj javnosti doprineo i nedostatak informacija na ključnim mestima. Prema njegovim rečima, najbolji pokazatelj za to su emisije o EU temama na Hrvatskoj radio-televiziji, a koje već godinama nedostaju na domaćem Javnom servisu. “Imam insajderske informacije da bi u tom aspektu uskoro trebalo da dođe do pomaka, pa možda neke stvari ljudima postanu jasnije. Jedino ako se nismo svi kolektivno umorili, i EU i mi, od prevelikog čekanja, i od konstantnih pitanja i objašnjavanja”, zaključuje Somoborac.
III mesto: Špiro Radulović, bez reči
Kvalitet
„EU je u Srbiji već organizovala više konkursa na ovu i slične teme pa stičem utisak da se vodi računa o karikaturi i njenom značaju u društvu. Ti konkursi su značajni jer se održavaju bez ikakve podrške medija i služe autorima da šalju i vide radove koji često imaju značajniji likovni pečat. Iz svog iskustva i uvida u strane publikacije i kataloge, mogu da kažem da srpski, a ranije radovi jugoslovenskih autora mogu da stanu rame uz rame sa radovima njihovih kolega iz inostranstva“, kaže Jugoslav Vlahović.
Na konkurs je pristiglo više od sedamdeset radova, a tri prvonagrađena i još 14 drugih radova biće izloženi u u Knez Mihailovoj ulici i tržnom centru ”Stadion” u Beogradu u maju, a potom u junu u Nišu i Novom Sadu.
Tekst je objavljen u majskom broju #107 časopisa „Biznis & Finansije“