Telekomunikacione kompanije prisiljene su da šire opseg svog delovanja kako bi ostale konkurentne u uslovima ubrzane tehnološke evolucije. U toku je konvergencija informatičkih i telekomunikacionih tehnologija, a ko to nije uvideo na vreme imaće problema sa prilagođavanjem, pa i samim opstankom na tržištu, kaže, Đorđe Radović, direktor Sektora za nadzor mreže i kontrolu kvaliteta (NOC) u Telekomu Srbija koji je nedavno, sa svojim timom dobio priznanje na prestižnoj konferenciji IBM Pulse u SAD.
“Stari” telekomunikacioni operatori moraju što pre da prihvate novi model poslovanja u kojem im glavna konkurencija ne stiže isključivo od drugih telekomunikacionih kompanija već i od IT giganata poput Google-a, kaže Đorđe Radović, direktor Sektora za nadzor mreže i kontrolu kvaliteta (NOC – Network Operation Center), u Telekomu Srbija. “Danas kada je sve izraženija konvergencija u ICT industriji, telekomunikacione kompanije ne mogu više da imaju istu profitnu marginu kao pre nekoliko godina. Svoju poziciju moraju da zadrže novim ponudama, a tu je ključan odnos prema korisnicima. Zato je veoma važno što bolje se upoznati sa njihovim potrebama i izaći im u susret kvalitetnim i povoljnim ponudama inovativnih servisa.”
To je upravo i suština inovacija koje je Telekom Srbija u februaru ove godine predstavio na IBM Pulse konferenciji u Las Vegasu, na poziv organizatora i to kao jedini predstavnik telekomunikacionog sektora iz regiona. Rezultat višegodišnjeg projekta transformacije poslovnih procesa u NOC-u je “prelazak iz tradicionalnog koncepta monitoringa telekomunikacione infrastrukture u savremeni koncept monitoringa servisa” što, prevedeno na rečnik krajnjih korisnika, znači bolju uslugu i bržu reakciju na potencijalne greške u sistemu, kaže sagovornik B&F.
Telekom Srbija je prešao iz jednog monopolističkog položaja u sasvim novi, u potpunosti konkurentan položaj na liberalizovanom tržištu. Ovakvu vrstu transformacije potrebno je ispratiti na svim nivoima poslovanja, a pored istrajnosti to zahteva i dosta vremena. U poslednje vreme tržište telekomunikacija se ubrzano menja i Telekom Srbija ne sme da ostane tradicionalni operator već je neophodno da se okrene realnim potrebama korisnika, što je takođe u skladu sa ponašanjem najvećih svetskih operatora koji sve više postaju servis provajderi, napominje Radović. “Samom transformacijom monitoringa smo, rekao bih, napravili malu poslovnu revoluciju i pokrenuli ostatak kompanije, a svi naredni koraci na unapređivanju biće samo podrazumevajući evolutivni pomaci, kako tehnologija bude dalje napredovala“.
Korisnik vidi krajnji proizvod – skup usluga, kvalitet i brzinu njihovog izvršenja – i njega zanima samo da li određeni servis funkcioniše u okviru njegovih očekivanja. “Jedna od bitnih razlika u našem poslovanju danas, nastalih pre svega realizacijom ovog i sličnih projekata u kompaniji, je proaktivnost – odnosno sposobnost da reagujemo pre bilo kakvog prekida servisa, dok smo ranije funkcionisali u većoj meri reaktivno. U principu, onog trenutka kada korisnik prijavi postojanje nekog problema – tada je, po mom mišljenju sa stanovišta biznisa, u najvećem broju slučajeva već kasno. Trudimo se da budemo korak ispred potreba naših korisnika, da ih razumemo i da pre svega ukažemo na važnost ovakvog proaktivnog pristupa u današnjem telekomunikacionom biznisu svima na tržištu”, kaže Radović.
Što se tiče predviđanja i otklanjanja grešaka u realnom vremenu, najbolji primer su slučajevi velikih elementarnih nepogoda. Sada, kada se desi veliko nevreme i dođe do ispadanja npr. određenih baznih stanica mobilne telefonije u nekom geografskom području, Telekom na osnovu podataka kojima raspolaže na sistemima za monitoring, a koji su integrisani na zajednički portal sa ostalim servisima, može da predvidi potencijalnu ugroženost svih servisa, znatno ranije pošalje ekipe na teren da saniraju već lokalizovani kvar, čak i pre nego što im prvi korisnici upute pozive i budu svesni da problem uopšte postoji. Novi sistem monitoringa takođe omogućava da se u takvom slučaju računi korisnika umanje za nastali prekid u funkcionisanju servisa, u zavisnosti od vrste ugovora kakav korisnik ima sa kompanijom.
U ovom trenutku Telekom Srbija je takođe u mogućnosti da definiše SLA (Service licence agreement) sa korisnikom, što ranije nije bio slučaj. “Potpisivanje SLA najviše podseća na ugovor o osiguranju kojim pojedini korisnici obezbeđuju sigurnu isporuku usluge (funkcionisanje, brzina, prenos, …), a kojim Telekom Srbija na sebe svesno preuzima određeni poslovni rizik”, objašnjava Radović. Kada se utvrdi SLA, Telekom Srbija prati potencijal ugroženosti servisa za određenog korisnika preko dogovorenih parametara. Sistem unapred obaveštava da li dolazi do ugroženosti i omogućava brzu reakciju, pa korisnik ni ne primećuje šta se dešava jer je podrazumevan kvalitet usluge kontinuirano održavan. “Ukoliko se, pak, desi neko narušavanje dogovorenih parametara, na koje ne možemo da utičemo, u dogovoru sa kolegama iz odeljenja prodaje i u skladu sa SLA dogovara se i određena nadoknada. “ objašnjava sagovornik B&F. To je usluga koju u većoj meri koriste biznis korisnici, pogotovo oni kojima direktno poslovanje zavisi od nivoa kvaliteta servisa koje im pruža Telekom Srbija.
Svi nude sve
Samo učešće Telekoma Srbija, kao jedinog operatora sa ovih prostora, na konferenciji IBM Pluse, na kojoj su učestvovali operatori sa mnogo većom korisničkom bazom i prihodima iz svih delova sveta (Sprint, VimpelCom, Nextel, …), dovoljna je potvrda našeg kvaliteta u ovom segmentu, smatra Radović, “a to prepoznavanje stručne javnosti je po mom mišljenju bitno i za samu državu čiji su potencijali posredno reprezentovani na ovaj način. Veličina određene investicije nije uvek i garant njenog uspeha: u Las Vegasu smo dobili pohvale da naš projekat vredi daleko više od sličnih pokušaja većih operatora, koji su imali na raspolaganju daleko veća sredstva”. Ključna razlika je bila u rezultatima rešenja Telekoma i postignutom visokom stepenu integracije različitih platformi, “zbog čega smo izazvali dodatno interesovanje naših kolega širom sveta”, kaže Radović i dodaje da se najveća vrednost ovog projekta ogleda u tome što je Telekom Srbija postao referentna tačka za mnoge velike kompanije koje nemaju potrebni „know how“. “Uspeli smo i da edukujemo specifičan profil ljudi u kompaniji koji je danas izuzetno cenjen na tržištu”, kaže Radović. “Kao lider ovog tima koji je izneo projekat, izuzetno sam ponosan na ovu činjenicu”.
Ovakav profil zaposlenih je danas nemoguće naći među svršenim studentima domaćih fakulteta, primećuje sagovornik B&F. Rezultat visokog školovanja kod nas je npr. još uvek ili „čist“ programer ili elektroinženjer, iako najnovija dostignuća i razvoj industrije poslednih godina sugerišu potrebu za novim zanimanjima koja bi uključivala znanja iz obe ove struke. Njih, na žalost, još uvek formira tržište, a ne školski sistem. “Ovakvi događaji upravo ukazuju na neophodne promene i u ovoj sferi našeg društva i mi ćemo se truditi da i na taj način doprinesemo tržištu na kome poslujemo.” kaže Radović.
Preuzimanje malih startapova i u Srbiji
“Velikim kompanijama će, po mom mišljenju, sve više postajati interesantne male inovativne IT kompanije sa dobrim idejama, koje mogu dodatno da se omasove i donesu ekstra profit”, kaže sagovornik B&F. “Najbolji primer za to predstavlja preuzimanje popularnog WhatsApp-a od strane Facebook-a za, kako je objavljeno u medijima, nekih 19 milijardi dolara, što je za mnoge bilo precenjeno, ali zapravo možda i nije, jer je za tu sumu plaćen tzv. ‘’goodwill’’, odnosno veliki potencijal u biznisu i profit koji će ta kompanija tek napraviti, pogotovo ako se uzme u obzir da se u jednom danu preko tog servisa pošalje više poruka nego preko svih mobilnih operatora na svetu zajedno.”
U narednom periodu neće biti neobično da se i kod nas dogode preuzimanja kreativnih malih IT biznisa, startapova sa dobrim idejama, od strane velikih kompanija koji samo naizgled ne pripadaju domenu telekomunikacija, ističe Radović. I za ovo treba biti spreman, jer danas kao nikada pre dolazi do izražaja ona čuvena izreka ‘’vreme je novac’’.