Javni dug Srbije na kraju maja iznosio je 20,65 milijardi evra, što je 62,9 odsto bruto domaćeg proizvoda (BDP), objavilo je danas Ministarstvo finansija. U maju je javni dug povećan za oko 54 miliona evra. Na kraju 2013. godine javni dug Srbije iznosio je 20,141 milijardi evra, odnosno 63,8 odsto BDP, a Zakonom o budžetskom sistemu njegovo učešće u BDP je ograničeno na 45 odsto.
Deficit budžeta Srbije u prvih pet meseci ove godine bio je 114,6 milijardi dinara, a kada se uračunaju rashodi za projektne zajmove manjak je iznosio 116,6 milijardi dinara. Na nivou opšte države u periodu januar – maj deficit je iznosio je 103 milijardi dinara, pri čemu su budžeti centralne drževe i lokalnih samouprava trenutno u suficitu. Na nivou lokalnih samouprava suficit je iznosio sedam milijardi dinara, budžet Vojvodin je u višku od 1,8 milijardi dinara, a Republičkog fonda za zdravstveno osiguranje 7,1 milijardu dinara. Kako je objasnilo Ministarstvo finansija, ti suficiti su privremenog karaktera, jer je, na primer, grad Beograd u statusu privremenog finansiranja, dok je visok suficit kod RFZO posledica dinamike isplate plata pošto se u januaru u zdravstvu isplaćuje samo pola plate. U maju se uplaćuju i tromesečne obaveze po osnovu poreza na imovinu, što je značajno povećalo prihode lokalnih samouprava.
U maju je deficit republičkog budžeta uvećan za 22,8 milijardi dinara. Prihodi su ostvareni u iznosu od 59,9 milijardi dinara, dok su rashodi bili 82,7 mlijardi dinara, ali bez uračunatih prihoda i rashoda indirektnih korisnika. Poreski prihodi iznosili su 53,4 milijardi dinara, a neporeski 6,4 milijardi dinara. Majske poplave, kako je saopštilo Ministarstvo finansija, za sada nisu negativno uticale na poreske prihode. Kod neporeskih prihoda zabeležena je manja naplata kod jednog dela taksi i naknada, što može biti pokazatelj pada te kategorije prihoda kao posledice poplava.
U maju su rashodi budžeta bili niži u odnosu na april najviše zahvaljujući, kako je objašnjeno, manjim obavezama po osnovu kupovina roba i usluga i transfera organizacijama obaveznog socijalnog osiguranja. Nešto veći rashodi su bili za plate i subvencije, kao i kapitalni izdaci, a dat je i kratkoročni zajam Srbijagasu u iznosu od dve milijarde dinara. Najveći deo rashoda činili su transferi organizacijama obaveznog socijalnog osiguranja i to 21,7 milijardi dinara, kao i plate u iznosu od 21,1 milijarde dinara. Od tih sredstava najveći deo bio namenjen za penzije u iznosu od 20,9 milijardi dinara.