Prema podacima koje je nedavno objavila Narodna banka Makedonije, makedonske banke su imale relativno uspešnu 2013 godinu. Trinaest banaka čija aktiva predstavlja oko 96% ukupne aktive banaka je imalo profit za 58% veći u odnosu na 2012. Iako su krediti pokazali skroman rast, koji je bio nešto dinamičniji tokom poslednjeg kvartala, gotovo da nema nikakve promene u nivou prihoda od kamata generisanih u 2013 godini u odnosu na 2012. Međutim, banke su imale koristi od manjih troškova po osnovu kamata što je rezultat opšteg trenda pada kamatnih stopa. Otuda su ostvareni rashodi od kamata bili 9% manji nego u 2012, što je doprinelo da makedonske banke zabeleže 7% veći neto prihod od kamata u 2013, piše dr Igor Davkov u makedonskom magazinu Ekonomija i Biznis.
Iako su krajem prošle godine stupile na snagu određene promene u regulaciji kreditnog rizika koje su uslovno rečeno smanjile regulatorne zahteve za ispravku vrednosti po osnovu kreditne izloženosti banaka, ne mogu se videti direktni pozitivni efekti od ovih promena, s obzirom da su oslobođena sredstava po osnovu ispravke vrednosti realocirana za rezervisanje novokreiranih loših kredita tokom godine.
Ono što se može oceniti kao posebno pozitivno je da su banke u 2013 usred dalje visoke averzije prema preuzimanju novih rizika bile usmerene na restrukturiranje loših kredita i rešavanje problema u kreditnom portfoliju nastalih kao posledica globalne krize. Ove aktivnosti su jedan od faktora koji je uticao da u uslovima rasta loših kredita banke uspeju da zadrže nivo prihoda od kamata. Bankarski sistem završio je godinu uz učešće teško naplativih kredita od 11,5%, a tendencija smanjivanja loših kredita nastavljena je i tokom prvog kvartala 2014 (11,1%) pod uticajem pojačanog rasta kredita (7,5 % godišnje), i efekata restrukturiranja završenog tokom protekle godine. U tom kontekstu, za banke će tokom ove godine biti veoma važno da iskoriste promene u regulativi o kreditnom riziku koje se odnose na uslove restrukturiranja kredita i da rade na tome da u ranoj fazi identifikuju probleme kod svojih klijenata.
Ohrabruje podatak da je približno 54% od restruktuiranh kredita u toku 2011 godine, na kraju 2013 godine bilo klasifikovano kao redovni krediti, pa bi otuda trebalo očekivati da promene u regulativi utiču u pravcu povećanja ovog pokazatelja. Očigledno je da će najveći deo profita iz prošle godine biti iskorišćen za dalje jačanje kapitalne baze banaka u Makedoniji.
Uzimajući u obzir rizike za bilans uspeha koji proizilaze iz potrebe za dodatnim ispravkama vrednosti, njih će banke morati da naprave tokom ove godine da bi se usaglasile sa propisanom regulativom u vezi sa hipotekama preuzetim po osnovu nenaplativih kredita. Dakle, slično kao i u prethodnoj godini, očekuje se da će kapital banaka u najvećem delu rasti iz interno generisanih izvora.
Istorijski gledano, regulatorni zahtevi i prudentan pristup već duži vremenski period obezbeđuju da ukupna izdvojena sredstva za ispravku vrednosti budu viša od teško naplativih kredita. Na kraju 2013 nerezervisani deo loših zajmova čini 11,5% sopstvenih sredstava.
Prevedeno na promenu u stopi adekvatnosti kapitala, to bi značilo da, ako bi za sve ove plasmane trebalo izdvojiti rezervisanja u visini od 100 odsto, to bi stopu adekvatnosti kapitala smanjilo za nesto manje od 2 procentna poena, odnosno sa 16,8% od 14,9%. Zapravo ovo je jedan od glavnih razloga zašto je bankarski sistem ostao stabilan tokom globalne krize i uspeo da zadrži svoju dobru kapitalizovanost uspevajući pritom da gubitke po osnovu kredita pokrije preko bilansa uspeha.
Visoka stopa adekvatnosti kapitala povezana je sa visokim udelom (85%) najkvalitetnije komponente, odnosno osnovnog kapitala koji pruža dobru osnovu za otpornost banaka na šokove. To potvrđuju rezultati simulacije stres testa koji redovno sprovodi centralna banka. Stres-test simulacije centralne banke, iako se na zasnivaju na simuliranom makroekonomskom scenariju, mogu se oceniti kao dovoljno konzervativne i stroge za testiranje održivosti solventnosti makedonskih banaka. Stres test simulacije pokazuju da sa sadašnjom kapitalnom pozicijom makedonskih banaka, one mogu ostati solventne i u uslovima rapidnog pogoršanja njihovog kreditnog portfolija.
Ovaj scenario podrazumeva rast loših kredita za 85,2% i prenos 10,6% kredita klasifikovanih u kategoriju “A” i “B” u više kategorije rizika. U takvim uslovima solventnost bankarskog sistema bila bi dovedena do 8% adekvatnosti kapitala, a procenat teško naplativih kredita bi se hipotetički popeo na 22% ili više nego duplo u odnosu na trenutnu situaciju.
Iskustva globalne krize pokazuje da u uslovima dubokih makroekonomskih šokova, scenariji u kojima loši krediti prelaze granicu od 20% predstavljaju realnu i moguću opciju, i u prethodnim godinama to je bio slučaj u nekoliko zemalja u okruženju od kojih su neke članice Evropske unije. Otuda za ovaj scenario može da se kaže da ispunjava uslov da bude nazvan ekstremnim ali verodostojnim.
Kada govorimo o stres testovima ne treba izostaviti pitanje koncentracije u kreditnim portfolijima banaka kako u odnosu na izloženosti pojedinim sektorima (posebno industriji i građevinarstvu), tako i u odnosu na koncentracije koje proizilaze iz velikih izloženosti u portfeljima banaka, koje mogu dopunski povećati gubitke banaka pod stresom.
Čini se da se pozitivni trendovi koji su počeli u 2013, nstavljaju tokom prvog kvartala 2014. Ohrabruju podaci o rastu kredita (7,5%), što je iznad oktobarske projekcije centralne banke od 5,3%. Ovo je i dalo osnova da u poslednjoj prognozi, centralna banka revidira projekciju rasta za kredite u zoni između 7% i 8%. Prema poslednjoj reviziji makroekonomskih projekcija centralna banka ne očekuje značajne promene u pogledu ekonomskog rasta tokom 2014 i 2015, koji su ostali 3,7% i 4,4% za rast BDP-a, isto kao u oktobarskoj projekciji, što pruža osnovu za pretpostavku da postoje uslovi za nastavak pozitivnih trendova.
Međutim, ove projekcije nisu bez rizika. Postoje rizici da se stvari pogoršaju, povezani pre svega sa faktorima koji proističu iz globalnog okruženja, kao što su rizici povezani sa projekcijama rasta za ekonomije u razvoju, da li će se ostvariti projektovana dinamika opravka zemalja evrozone, kao i dešavanja u Ukrajini koja utiču na projekcije eksterne potražnje, a s tim i na projektovani rast BDP-a. Pored toga, nedavno smo bili svedoci elementarne nepogode koja se nažalost dešava u Srbiji, koja je jedan od najvećih trgovinskih partnera Makedonije sa učešćem od oko 7% od ukupno ostvarenog izvoza u 2013. Još uvek je rano govoriti o tome koliki je gubitak zbog onoga što se desilo našem severnom susedu, ali jedno je sigurno, poplave će imati ozbiljne posledice na srpsku privredu, a time i na odnose sa njenim trgovinskim partnerima. U takvim okolnostima, postavlja se pitanje kako će to uticati na tražnju iz inostranstva i kakve implikacije će ovi događaji imati na buduće projekcije rasta makedonske ekonomije i rast kredita i na nivo loših kredita u portfelju banaka u Makedoniji.
dr Igor Davkov, tekst je preuzet iz majskog broja makedonskog magazina Ekonomija i biznis, s kojim redovno sarađujemo i razmenjujemo tekstove