Najveći doprinos centralnih banaka inkluzivnom kapitalizmu je u tome što bi one mogle predstavljati pokretačku snagu finansijskih reformi, koje pomažu da se obnovi neophodni društveni kapital. Pri tome, moramo prepoznati tenzije između čistog slobodnog tržišta kapitalizma, koje ojačava primat pojedinca na račun sistema, i društvenog kapitala, koje od pojedinaca zahteva širi osećaj odgovornosti za sistem. Osećaj o sebi i za sebe mora biti praćen osećajem za društveni sistem.
Razmotrimo četiri finansijske reforme koje pomažu stvaranju tog osećaja za sistemsko, a time i ponovnoj izgradnji poverenja u sistem.
- 1. Kraj institucija „prevelikih da bi propale“
Možda je najteži udarac poverenju javnosti bio ’otkrivenje’ postojanja mnoštva institucija „previše-velikih-da-propadnu“ (TBTF), koje deluju u srcu finansija. Bankari su obrnuli ogromne sume novca u periodu do krize i često su dobro kompenzovali posledice nakon što je kriza udarila. Zauzvrat, umesto njih – bankara – poreski obveznici su bili ti koji su preuzeli račun i cenu njihovih neuspeha. Ovakva nepravedna raspodela rizika i nagrada direktno je doprinela nejednakosti, ali je – što je još važnije – imala i korozivno dejstvo na šire društveno tkivo, čiji su deo i finansije, koje se na njih oslanjaju.
Lideri G20 podržali su mere obnove kapitalizma koji će okončati vladavinu „banaka isuviše velikih da bi propale“(TBTF) – a kao odgovor na ovo Odbor za finansijsku stabilnost (FSB) je identifikovao sistemski važne finansijske institucije, formirajući ih po višim standardima otpornosti, razvijajući niz alata kojima bi se osiguralo da, ukoliko ove mere ne uspeju, oni mogu rešiti problem bez ozbiljnih poremećaja finansijskog sistema, bez izlaganja poreskih obveznika gubicima.
Ovo je godina u kojoj se taj posao okončava. FSB razvija predloge koji će predstaviti na samitu G20 (15. i 16. novembar, Brizbejn), a čiji je cilj da gubitke finansijskih institucija, u prvom redu, snose privatni investitori a tek onda poreski obveznici.
- 2. Stvaranje pravičnih i efikasnih tržišta
U poslednjih nekoliko godina, dogodio se niz skandala na tržištima obveznica, valutnim i robnim tržištima. Samo procesuiranje krivaca u punoj zakonskoj meri neće biti dovoljno da bi se rešavali problemi s kojima se suočavamo. Vlasti i učesnici na tržištu moraju delovati na način koji će ponovo stvoriti fer i efikasna tržišta.
Banka Engleske zastupa gledište da treba napraviti promene i u mekoj i u tvrdoj infrastrukturi tržišta. Jedan od takvih primera je reforma kalkulacije glavnih repera kao što su Libor ili dnevni kursevi ino-valuta. Treba razmotriti povećanje transparentnosti procesa pre i posle prodaje na seriji tržišta koji trguju instrumentima sa fiksnim prinosom, i podstaći G20 da se izjasni o pomeranju svih strandardnih derivata na elektronske platforme.
Ovakve su izmene od vitalnog značaja, mada ni one ne mogu preduprediti svaku nepredviđenu situaciju, niti mogu disciplinski kazniti svakog ko se ogrešio o zakon.
- 1. 3. Reforma nagrađivanja
Naučili smo lekciju o kontraproduktivnosti šema nagrađivanja rukovodstva finansijskih institucija, koja je podrazumevala velike bonuse za kratkoročne poslovne uspehe i podsticala pojedince da ulaze u dugoročne rizike sa dugotrajnim posledicama.
Da bi novi podsticaji bili bolje uvezani sa dugoročnim interesima ovih institucija i šire gledano samog društva, preduzeto je mnogo važnih akcija čija je operacionalizacija u toku. Na zahtev lidera G20, FSB je razvio principe zdrave prakse nagrađivanja koji će biti usklađeni sa dugoročnim rizicima. Ovde u Velikoj Britaniji, Banka Engleske je usvojila nova pravila za banke propisujući odloženo plaćanje varijabilnih bonusa, otvarajući tako mogućnost za njihovo smanjenje ako se kasnije ispostavi da oni nisu u potpunosti bili zasluženi.
Mi nastavljamo da poboljšavamo naš pristup. Banka je upravo završila konsultacije o uslovima za varijabilne nagrade koje mogu biti povučene i pošto su isplaćene, a kasnije tokom ove godine imaćemo nove konsultacije oko standarda za odloženu isplatu bonusa.
Ove odredbe će se primenjivati ne samo na zaposlene za koje je procenjeno da snose krivicu direktno, već i na druge za koje se osnovano može smatrati da su morali biti u poziciji i moći da identifikuju i upravljaju rizicima ili spreče nedolično ponašanje, ali nisu preduzeli korake da to i učine.
- 4. Izgradnja osećaja za struku i odgovornost
Da bi se izgradila društvena odgovornost, rad u finansijskom sektoru mora se razumeti kao pripadnost jednom esnafu koji mora podrazumevati visoke moralne standarde.
Kada bankari izgube vezu sa svojim klijentima, njihova jedina nagrada postaje novac. Čisto finansijska kompenzacija devalvira nematerijalnu nagradu u smislu zadovoljstva zbog obavljanja posla, ukazane pomoći klijentu ili kolegi.
Ovaj proces počinje od odbora i višeg menadžmenta koji treba da jasno definišu svrhu svojih organizacija i promovišu kulturu etičkog poslovanja u celini. Zaposleni moraju biti tesno povezani sa svojim klijentima i njihovim zajednicama. Da bi smo se ponovo obreli u svetu koji vrednuje budućnost, bankari treba da vide sebe kao čuvare svojih institucija, pokušavajući da ih poboljšaju pre nego što ih predaju svojim naslednicima.
U Velikoj Britaniji, su u toku dve važne inicijative koje treba da pomognu ostvarivanju takvih ciljeva. Prva je novi režim za regulisanje postupanja višeg menadžmenta banaka. Taj režim je predložila Komisija za bankarske standarde britanskog parlamenta, i njega sada centralna banka Engleske pokušava da primeni sa namerom da preokrene trend zamagljivanja veze između višeg menadžmenta i odgovornosti za rezultate, tendenciju koja se razvila tokom prethodnih godina. Sada razmatramo sličan režim za viši menadžment u sektoru osiguranja.
Značajne promene u kulturi bankarstva će zahtevati istinsku posvećenost toj industriji. Zato je druga inicijativa, stvaranje Saveta za kontrolisanje bankarskih standarda (BSRC), posebno dobrodošla. Ovaj novi nezavisni organ, takođe je osnovan na predlog pomenute parlamentarne komisije i njegov cilj je da kod učesnika stvori osećanje za poštovanje bankarskog posla tako što će promovisati visoke standarde u obavljanju ove funkcije i u ponašanju u svim delovima finansijskog sektora u Velikoj Britaniji.
Ka inkluzivnom kapitalizmu
Podsticanjem napora i nagrađivanjem individualne inicijative, tržišno orijentisane privrede obezbeđuju osnovne uslove za ekonomski napredak. Ali, taj društveni kapital mora se održavati da bi se kontinuirano išlo putem napretka.
Kombinacija neograničene vere u finansijska tržišta koja je prethodila krizi i skori slučajevi korupcije na nekim od finansijskih tržišta teško su ugrozila društveni kapital. U kombinaciji sa dugoročnim pritiscima globalizacije i tehnologije na bazični društveni ugovor, susrećemo se sa pretnjom daljeg opadanja poverenja u finansijski sistem i rastuće ekskluzivnosti kapitalizma.
Da bi se ovome suprotstavili, od odsudne važnosti je da iznova izgradimo socijalni kapital.
Finansijska reforma ide u ovom smeru. Vlasti grozničavo rade na tome da okončaju postojanje institucija suviše velikih – da bi – propale. Struktura bonusa se reformiše tako da horizonti budu duži a nagrade uparene sa rizicima. Zakonodavstvom se gušće i rigoroznije omeđava odgovornost višeg rukovodstva. Novim pravilima se teži da se iznova uspostavi integritet profesije finansijera kao važne i odgovorne profesije, sa širim društvenim obavezama. Dobrodošao dodatak ovim inicijativama će biti promena u čvrstoj i mekoj infrastrukturi finansijskih tržišta koja bi trebalo da ih učini dinamičnim i fer.
Kroz sve ove mere, finansijski sektor može da pomogne da dođemo do inkluzivnog kapitalizma u koji ćemo imati mnogo više vere i poverenja, takvog koji u sebi sadrži osećanje za društvenu strukturu, i u kojem individualne veštine i kolektivni prosperitet mogu istovremeno da cvetaju.
Ovo je skraćena i prilagođena verzija govora koji je Karni održao u Londonu
prvi deo teksta je ovde.
Priredili: M. Lukić i T.Jakobi FINANSIJE TOP 2013.2014