1,K
U 2013 godini ukupna vrednost priliva SDI iznosila je 1.452 milijarde dolara. Samo osam zemalja, u tome samo dve razvijene, SAD i Kanada, može da objasni više od polovine ukupnog priliva SDI, zajedno 750 milijardi dolara, i to su: SAD (187,5), Kina (123,9), Britanska Devičanska Ostrva (92,3), Rusija (79,3), Hong Kong, Kina (76,6), Brazil (64), Singapur (63,8) i Kanada (62,3). Iza njih su Australija (49,8) i Španija (39,2), na devetom i desetom mestu, prenosi sajt Makroekonomija.org.
Srbija je imala priliv vredan 1.034 miliona dolara, što je 0,071% ukupnog svetskog priliva. Pošto Srbija učestvuje sa 0,1% u svetskom stanovništvu, to znači da je podbacila za oko 30%, ili, iz drugog ugla, trebala je da ima oko 40% veću vrednost investicija u odnosu na realizovanu (oko 1,45 milijardi dolara).
Među zemljama iz okruženja veći iznos investicija imale su: Rumunija (3,6 milijardi dolara), Mađarska (3,1), Bugarska (1,45 milijardi), i Albanija (1.226 miliona dolara).
Manji iznos investicija od Srbije (rangirane kao 94 zemlja po vrednosti priliva) imali su: Hrvatska na 112 mestu (580 miliona dolara), Crna Gora na 120. (447 miliona dolara), Makedonija na 129. (334 miliona), i Bosna i Hercegovina na 130. mestu
(332).
Slovenija je bila u grupi od 9 zemalja (među kojima šest razvijenih) koje su imale povlačenje stanih investicija iz zemlje, a u iznosu od 679 miliona dolara.
U prethodnih 14 godina, uključujući 2000 godinu, pa i one nakon nje, kumulativni priliv SDI u Srbiju iznosio je 22,8 milijardi dolara, i po ovom pokazatelju Srbija je bila na 67 mestu u svetu. Učestvovala je sa 0,129% u ukupnim prilivima, što znači da je za oko 29% bila iznad proseka. Ipak, do te godine je bila isključena iz svetskih tokova investicija, pa je morala da se brže uključuje, a što nije za posledicu imalo i za ovoliko procenata veću stopu rasta BDP-a od prosečne u svetu. Na žalost, nastavila je da se marginalizuje.
Od zemalja u okruženju, u periodu 2000-2013, veći priliv investicija imali su: Rumunija (70,3 milijarde dolara), Mađarska (68,5), Bugarska (51,8), i Hrvatska (29,8).
Manji priliv od Srbije u komšiluku imali su: Albanija (8,2), Crna Gora (7,1), BiH (7 milijardi dolara), i Makedonija (4,3).
Celokupnu analizu i tabele možete pronaći na sajtu makroekonomija.org