Nakon desetogodišnje potrage i pređenih milijardi milja sunčevog sistema, svemirska letelica Roseta sprema se za susret sa kometom.
Ukoliko se misija pokaže uspešnom, celokupan tim koji na njoj trenutno radi biće zaslužan za nekoliko prvenaca: Roseta će biti prva svemirska letelica koja će kružiti oko komete na svom putovanju oko Sunca, a u novembru kontrolori misije planiraju da postave robota pod nazivom „Philae“ na površinu komete, što je svakako poduhvat na koji se do sada još niko nije usudio.
I prethodne misije uključivale su prelete letelica pored kometa ali je Roseta posve drugačija – ona će pratiti kometu više od godinu dana, sve vreme skicirajući mape i mereći promene na kometi, dok se ona konačno ne približi Suncu i eksplodira.
Kontrolori su morali da koriste gravitaciju Zemje i Marsa kako bi letelici dali efekat ubrzanja i kako bi dostigla kometu na pravoj putanji. Roseta je takođe morala da bude držana u stanju hibernacije više od dve godine kako bi sačuvala dovoljno energije pre nego što je uspešno „probuđena“ u januaru ove godine.
Naučnici se nadaju da će ovim putem naučiti više o sastavu kometa i pronaći odgovor na pitanje da li su one možda zaslužne za postojanje vode na Zemlji. Met Tejlor, naučnik koji radi na projektu, rekao je za CNN da je ovo jedan ozbiljan korak napred u odnosu na sve što je do sada urađeno. Roseta će uskoro početi sa mapiranjem površine komete „67P/Churyumov-Gerasimenko“ i saznati više o njenoj gravitacionoj sili, što će im biti velika pomoć za pronalaženje odgovarajućeg mesta za sletanje „Philae“ i što će omogućiti inženjerima da drže Rosetu sve vreme na pravoj putanji.
Kako se kometa bude približavala suncu, otopljeni delovi komete formiraće jonizovan gasni rep sa jedne, dok će prašina formirati isti sa druge strane i naučnici se nadaju da će upravo kroz ove procese moći bliže da istraže sastav komete. Takođe, biće u mogućnosti da izvrše poređenje komete dok je u inertnom i izrazito aktivnom stanju u trenutku približavanja Suncu.
„67P/Churyumov-Gerasimenko“ kometa pojavljuje se svakih šest godina, za razliku od Halejeve koja se pojavljuje svake 76 godine i blizu Zemlje neće biti sve do 2061. godine. Ostale komete imaju putanje dugačke i po nekoliko hilja da godina. Met Tejlor navodi da nećemo biti u stanju da je uočimo golim okom, ali da misiju i njeno napredovanje možemo pratiti na blogu „Rosseta“.
Priredila: K. Marinković