ALBA SAOIR *
Moram reći da bih, samo na osnovu nekih od ovih podataka, da živim u Glazgovu, recimo, bez razmišljanja glasao “za” jer:
- Ne želim da budem podanik kraljice već slobodan građanin. Ta kraljica je strankinja iako ima nešto škotske krvi u sebi što je nebitno za dalju analizu. U tu kraljicu više od polovine stanovnika Albe ne veruje a njenu prestonicu doživljava kao stecište korupcije i nadmenosti prema Škotima koje smatraju potomcima “kradljivaca stoke”
- Ta zemlja u kojoj sam trenutno koristila je i koristi vojnike iz moje zemlje kao topovsko meso u svojim kolonijalnim ratovima kao i onim neokolonijalnim, u Iraku i Afganistanu. Nuklearne baze, NATO baze, otpad neidentifikovanog porekla, teško zagađenje, to su nusproizvodi Alijanse. Ova zemlja mora da se ogradi od njenog kolonijalnog nasleđa
- Ta zemlja u kojoj sam trenutno je zavladala mojom pravom zemljom šaljući špijune (jedan od njih beše izvesni Danijel Defo, autor Robinsona Krusoa) da potkupe lordove u škotskom Parlamentu da izglasaju Akt o Uniji 1707. godine. Narod niko nije pitao. Usledila su dva krvava ustanka koji su skršeni a običaji i gelski jezik zabranjeni i u velikoj meri iskorenjeni. Potom dolazi masovna emigracija u SAD i Kanadu
- U himni trenutne države je dugo vremena bila strofa (hvala Bogu, izbaciše je!) o podmuklim Škotima
- Ne želim da budem sitničav ali simbol Škotske, jednorog, je na grbu Ujedinjenog Kraljevstva lancima privezan za englesku travicu dok engleski lav slobodno pokazuje predatorske zube
- Ova zemlja ima posebnu istoriju (od keltske Dal Riade u 5. veku naovamo a neko će reći još od Pikta), tradiciju i vrednosti u odnosu na južnog suseda. Škotske vrednosti naginju prema levičarskim i republikanskim nasuprot torijevskom i monarhističkom jugu. Ova zemlja može da, lišena nacionalističkih sentimenata, postane prava socijalistička država.
- Ova zemlja je mala, razvijena, lako održiva, s obrazovanim, preduzimljivim i ambicioznim stanovništvom, polaže prava na naftne bušotine (koje trenutno eksploatišu Englezi i Amerikanci) , ima razvijene destilerije i turizam. Ne deluje kao mnogo ali sve zajedno nije malo. Naš kapital-naša odogovrnost. Ako ništa drugo, barem mi Dejvid Kameron neće biti premijer i neću morati da taljigam do Londona e da bih demonstrirao
- Dok se ljudi ovde premišljaju pogledaj braću Irce – 2021. će slaviti 100 godina moderne nezavisnosti a kad su se, u vreme Michaela Collinsa, otcepili, nije imalo kuče za šta da ih ujede. A vidi ih danas. I, jesu li molili da se vrate pod engleske skute? Niko, ko je jednom otišao, nije molio da se tamo vrati, niko otkad Britanija postoji.
- Irska da bude jedina nezavisna keltska nacija? Nema šanse!
FEAR IS YOUR BEST FRIEND
No, ja iz Kaledonije nisam te, zemljaci, da parafraziram Baju Pašića, “kak’i ste mi vi Škoti taki sam vam Vilijem Valas”. Za storiju o kaledonskoj (ne)zavisnosti nisu toliko bitni pripadnici škotskih Zelenih i SNP (Scottish National Party sa sve Seanom Conneryjem) koliko oni koji se predstavljaju kao ledeni glasovi razuma: Glazgovac, ex-PM Gordon Brown, konzervativci, laburisti, liberali koji listom vele da će nezavisnost koštati Škotsku. Dele ćuške pristalicama otcepljenja nazivajući ih pritom detinjastim, kao da žele da se igraju Roba Roya ili Trainspottinga. U glavne razloge za ostanak u Uniji spadaju sledeći razlozi: promena valute, truli bankarski sistem (Bank of Scotland već dugo važi za rupu bez dna koja se samo formalno naziva bankom), engleski kapital u Škotskoj (koji će biti povučen po sticanju nezavisnosti) i, naravno, naftne bušotine koje daju sve manje “crnog zlata”. Dakle, nezavisnost košta zemlju. Može izbiti kriza, mogu nestati stabilni prihodi, mogu izbiti sukobi između protestanata i katolika, možda će bogati jug uživati dok se Sever “davi u viskiju i Irn Bruu (popularno bezalkoholno piće) jer će to biti sve što će nezavisna Škotska moći da proizvede”.
Iza ovih opomena, doduše, ne krije se dobra volja i težnja za očuvanjem Ujedinjenog Kraljevstva koliko jeziva pretnja onih koji i stoje iza političkih krugova, tačnije krupnog kapitala. Povući ćemo novac, pritisnuti vašu bogatu i višu srednju klasu. Prolongiraćemo predaju naftnih bušotina dok ne iscedimo i poslednju kap. Nećemo vas šititi nuklearnim podmornicama u Faslaneu i Clydeu te američkom bazom u Holy Lochu. Postaćete bedni i neutralni. Laka lovina za teroriste svih vrsta. Pretvorićete se u siromašnu zemlju punu unutrašnjih sukoba kao u doba srednjovekovnih ratova klanova. Vi ste bez resursa i siromašni ( iako iz vas izvlačimo silne pare preko poreza, više nego iz Velsa i Severne Irske zajedno) i zavisite od Westminstera. Ali, šta ako svega toga ne bude tj. ako stanovnici ove zemlje ovladaju njenim dobrima i iskoriste ih na pravilan način, za svoje dobro? Dobiju nezavisnost mirno, bez muke, za razliku od većine država na ovoj planeti i to u zemlji u kojoj se poslednji put ratovalo 1746. godine?
WHA WHADNA FECT FOR MONEY?
Nacionalne države jesu, po svojoj suštini, stvar minulih vremena i danas korporacije kroje politiku. No, s druge strane, u manjim državama je lakše kontrolisati vlasti i učestvovati u političkom životu. I lakše je kontrolisati korporacije i boriti se protiv njih. Naročito u zemlji sa snažnom tradicijom radničkih pokreta i protesta. Mogućnosti koje se otvaraju sticanjem nezavisnosti su, maltene, neograničene. Ali, o njima se ne razmišlja toliko koliko o skoku u nepoznato, avanturi koja može koštati nešto malo na početku (eventualno formalno proglašenje nezavisnosti je predviđeno za 24. mart 2016. godine) ali, godinu – dve kasnije, može doneti mnogo više. Ako, primera radi, Škotska, kao nezavisna država, ne izvuče neku funtu ili euro iz bušotina, sledeći put kad se, i ako se bude raspisivao referendum za nezavisnost, neće iz tih presahlih nalazišta dobiti ni pare. A svet će, ko zna, u međuvremenu omrznuti viski i kiltove i bataliti obilazak Loch Nessa. Ideja o samostalnosti i potpunom preuzimanju odgovornosti za sopstvene postupke će biti potpuno izgubljena a s njom i deo ponosa.
DUH ALASTAIRA CAMPBELLA
I, u tome i jeste perverzija, nije bitno ono što jeste već ono što se predstavlja. Bitno je tržište zbog kojeg se bira podređeni položaj u odnosu na nezavisnost. Jer, činjenica je, u slučaju otcepljenja, ne gubi samo onaj manji (Škotska) nego i onaj veći (Engleska) deo Ujedinjenog Kraljevstva. Gubi deo tržišta, milione potrošača. Ili , barem, mora ponovo da ih pridobije. Globalno tržište se, da bi zamazalo oči onima koji mu, insistiranjem na vrednostima koje nisu novčane mrse račune, oslanja na propagandnu mašineriju velikih spin doctora (jedan od najvećih i najgorih, Blairova medijska ajkula, beše Škot, Alastair Campbell) koji računaju na strah od promene ukršten s egzistencijalnim strahom. Ništa više neće biti isto. Od sutra će sve nama znano prestati da postoji.
Šta ako, kad dođe ta nesrećna sloboda, u prodavnicama bude 25 vrsta čipsa umesto dosadašnjih 37? Šta ako izgubim tri funte od plate? Šta ako za pivo dam deset penija više? Šta ako budemo čekali čitav jedan dan (dok se potpišu papiri, čista formalnost) da nas ponovo prime u EU u kojoj se već nalazimo? Šta ako me Englezi zadrže minut-dva na granici? Bolje da se krv ne burka, što je sigurno-sigurno je, da se smestim ispred televizora, gledam svoja posla, glasam “protiv” a kažem komšiji da sam glasao “za”. Niko me nije naterao da glasam tako. Nisu mene potkupili kao one lordove 1707. godine. Možda su me malo zastrašili USA, NATO, Gordon Brown, MMF, krupni kapitalisti (i škotski i engleski) ali ja nisam potkupljen. Freedom! Pritom, kad taj prvi dan Nove – Stare Unije dođe, niko mi neće garantovati da već tog dana neće sve otići dođavola. Možda baš zbog Westminstera. A za to vreme će se, u nekim zemljama čija imena ne mogu da izgovorim i čije varave granice fatamorganično iskrsavaju i nestaju na kartama, demonstrirati, boriti, ginuti za svaki pedalj zemlje, za hleb i slobodu.
*ALBA SAOIR – Slobodna Škotska, gelik