Srbija će iz pretpristupnih fondova EU za period 2014-2020. dobiti 1,51 milijardu evra, objavila je 26. septembra Evropska komisija. Ukupan iznos pretpristupnih fondova za zemlje Zapadnog Balkana i Tursku iznosi 11 milijardi evra, od čega je najveći iznos predviđen za Tursku – 4,45 milijardi evra. Srbija će ove fondove koristiti uz samostalno sprovođenje procedura poput projekata i tendera, a od 2015. planirano je i uvođenje trogodišnjeg planiranja.
„Obnovljeni program podrške je veoma dobra vest za ovaj region koji teži psistupanju EU. Pomoći će zemljama sa evropskom perspektivom da sprovedu reforme koje će imati direktni uticaj na građane, pomoći će im da napreduju na putu ka EU i izgrade mostove sa susedima“, rekao je Evropski komesar za proširenje Štefan File.
Za Srbiju je za 2014. predviđeno 195,1 milion evra, a taj iznos se u narednim godinama blago povećava pa u 2015. iznosi 201,4 miliona, u 2016. je 207,9 miliona, u 2017. je predviđeno 215,4 miliona, a za period od 2018. do 2020. godine ukupno 688,2 miliona, u proseku 229 miliona po godini.
IPA fondovi su bespovratna sredstva za reforme i prilagođavanje evropskim standardima, a Srbija je i u prethodnim godinama dobijala po oko 200 miliona evra godišnje.
Pre korišćenja iznosa za određenu godinu izdvajaju se prioriteti i prave planovi, koji se potvrđuju u Briselu, i na osnovu toga se sa Evropskom komisijom potpisuje finansijski sporazum.
Za IPA 2014. to se očekuje do kraja ove godine, pa će se novac uglavnom koristiti od 2015. Takvo trošenje sa zadrškom je uobičajeno zbog složenih procedura, Tako se u 2014. godini troši tek mali deo sredstava iz IPA 2013, oko 21,5 miliona evra, dok je oko 140 miliona evra iz IPA za prethodne godine.
Do kraja godine očekuje se program za korišćenje tih sredstava za 2015. godinu.
Bez komponenata od 2014.
Kako je ranije objasnio stručnjak za EU fondove Ognjen Mirić, najveća promena u odnosu na prethodni period je ukidanje komponenti IPA, po kojima su ranije planirani projekti, i umesto toga uvođenje prioritetnih oblasti i sektora.
Pored toga, kako je rekao za EurAktiv, projekti će morati da se pripremaju sveobuhvatnije, odnosno da se povezuju interesi sektora koji su u nadležnosti različitih ministarstava kako bi projekti još više bili usmereni ka opštem razvoju ekonomije i društva.
Predviđeno je i da Srbija u ovom ciklusu IPA pređe na trogodišnje planiranje, sa početkom 2015. godine.
Srbija je u prvoj polovini ove godine dobila akreditaciju za decentralizovani sistem upravljanja sredstvima IPA, što znači da će biti odgovorna i za sve procedure za njihovo trošenje. Na polovini perioda, u 2017, Evropska komisija će sprovesti evaluaciju uspešnosti koršićenja sredstava IPA2.
Reforme i regionalno povezivanje
Albanija će u periodu 2014-2020. moći da računa na 649,5 miliona evra, Makedonija na 664,2 miliona, Kosovo a 645,5, Crna Gora na 270,5, a iznos za Bosnu i Hercegovinu biće naknadno objavljen jer potrebna procedura nije obavljena zbog nedostatka koordinacije struktura u zemlji.
Iznos za BiH za sada je uključen u stavku od 2,96 milijardi za zajedničke prioritete u regionu, informacije i komunikacije, nadzor, procene i revizije i za kancelariju Visokog predstavnika u BiH.
O ukupnom iznosu IPA dogovorile su se zemlje članice u okviru pregovora o višegodišnjem budžetu 2013. godine, a u utvrđivanje ključnih oblasti bile su uključene vlasti zemalja korisnica, ističe se u saopštenju Evropske komisije.
Novac se troši na strateške prioritete zemalja i jačanje regionalne i teritorijalne saradnje i investicija. Ključne oblasti su, kako se navodi u saopštenju, reforma urpavljanja i javne uprave, vladavina zakona i osnovna prava, kao i podrška ekonomskom rastu i konkurentnosti. U okviru ovih opštih prioriteta utvrđeni su specifični ciljevi na koje se troši novac.
Navodi se da su pravila u ovom ciklusu IPA pojednostavljena, kako bi se postigao bolji fokus na rezultate, kao i bolje prilagođavanje specifičnim potrebama zemalja.
Izvor: EurActiv.rs