Malo ko danas pominje podizanje PDV, ali ako se ono dogodi – kao što to nagoveštavaju Fiskalni savet i ekonomski stručnjaci – biće to vest broj jedan i za građane i za kompanije.
Ako ti ne uzmem na mostu uzeću ti na ćupriji – tako se može sažeti izbor vlade Srbije između većeg smanjivanja plata u javnom sektoru i penzija i drugih mera štednje, među kojima je i (očekivano) dodatno punjenje budžeta kroz uvećani porez na dodatu vrednost.
Kombinacija ove dve mere (ili manje verovatan izbor ili ili) donosi i različite posledice, iako se na prvi pogled čini da je reč o jednoj te istoj stvari. Ako bi plate i penzije bile dodatno smanjene, to bi uticalo na sniženje kupovne moći stanovništva i pad tražnje za potrošnim dobrima, s tim što bi glavni teret pao na domaćinstva a nešto manji na proizvođače roba i trgovce.
Ako bi sečenje plata i penzija bilo manje a PDV povećan u višem procentu, imali bismo dva efekta: prvo zbog relativno niske kupovne moći stanovništva proizvođači i trgovci bi verovatno imali mali prostor za povećanje cena, pa bi veći deo tereta uvećanog poreza pao na njih. S druge strane s obzirom da bogatija domaćinstva imaju veću potrošnju ona bi sa povećanjem PDV bila srazmernije više opterećena.
Iako su ekonomske posledice ovih izbora različite, postoji opasnost da obe mere zajedno uvedu domaću privredu u još veću recesiju i izazovu dalji pad naplate PDV, seljenje prometa u sivu ekonomiju a samim tim iniciraju i novi krug mera štednje.
Fiskalni savet je prošle nedelje upozorio da nam rastu javni dug i budžetski deficit, a da padaju plate i kupovna moć, kao i prihodi od poreza i PDV-a. Ekonomska situacija je trenutno takva da će nam biti potrebno smanjenje broja zaposlenih u javnom sektoru, posebno nestručnih koji su zaposleni preko partijskih veza, za 10 do 15 odsto u 2015. i 2016. godini, kao i povećanje PDV-a za tri do četiri procenta, jer planirane uštede Vlade za 2015. nisu dovoljne, smatra ekonomista Milojko Arsić.
Njegov kolega Nikola Altiparmakov je saglasan sa tvrdnjom da ako se manje štedi na platama i penzijama alternativa je – povećanje poreza. I ostali ekonomisti se slažu sa procenama Fiskalnog saveta da mere štednje koje je Vlada preduzela u budžetu neće biti dovoljne da se smanji fiskalni deficit i da će uskoro morati da se poveća porez na dodatu vrednost.
Međutim privrednici tvrde da to nije dobro rešenje i da Vlada mora mnogo više da učini kako bi se smanjila rashodna strana budžeta.
“Firme bi sa jedne strane imale povećan PDV, a zbog lošeg stanja na tržištu ne bi mogle da povećavaju cene svojih proizvoda jer je slaba tražnja. To bi bila mat pozicija za preduzeća koja su već ionako na kolenima. Povećanje poreza se ni u kom slučaju ne sme dogoditi”, poručuje počasni direktor “Tarketa” Nikola Pavičić, mada, kako kaže, njegova kompanija ovim povećanjem ne bi bila pogođena jer 95 odsto proizvoda izvozi.
Docent na Ekonomskom fakultetu u Beogradu Saša Ranđelović objašnjava da bi efekti povećanja PDV ovaj put bili negativniji nego poslednjeg puta.
„Ukoliko se ostatak fiskalne konsolidacije u većoj meri sada bude zasnivao na povećanju PDV, to povećanje bi verovatno bilo veće nego u 2012. i 2013. godini, tako da bi i efekti na građane i privredu bili veći. Za građane bi to značilo smanjenje realne kupovne snage, a kad je o privredi reč – pogođena bi bila preduzeća koja robu i usluge prodaju na domaćem tržištu, dok bi negativni efekti na međunarodnu konkurentnost privrede bili ograničeni“, objašnjava on.
Privrednici negoduju što se priča o smanjenju deficita u srpskoj javnosti svela na uštede u budžetu koje treba ostvariti samo kroz štednju i rast prihodne strane budžeta, a što niko ne pokušava da predloži mere koje vode podsticanju proizvodnje.
Reč nedelje je naša stalna rubrika – svake nedelje uredništvo „Biznisa i Finansija“ bira reč za koju veruje da će obeležiti narednih sedam dana. Od petka do petka agencija Real Time Clipping prati pojavljivanje ove reči u ekonomskom i političkom kontekstu.