Home VestiEkonomija U Evropi stare i građani i radnici u zdravstvu

U Evropi stare i građani i radnici u zdravstvu

by bifadmin
 

Potreba za zdravstvenim uslugama u Evropi raste jer stare i populacija uopšte i zaposleni u zdravstvu. Problem pojačavaju migracije zdravstvenih radnika na relacijama istok-zapad i jug-sever i na njih vlade zemalja iz kojih se odlazi treba pravovremeno da reaguju, poručili su stručnjaci sa Evropskog zdravstvenog foruma Gastein. Kao jedan od mogućih odgovora na migracije lekara, stomatologa, tehničara, negovateljica, eksperti navode bilateralne ugovore između zemalja iz kojih zdravstveni radnici odlaze i onih u koje idu. Prema zvaničnim procenama, do kraja decenije EU će nedostajati milion zdravstvenih radnika.

 doktori stare
Perspektive, posebno za zemlje sa zapada i severa Evrope, nisu svetle zbog dvostrukog izazova starenja: građana i radnika u zdravstvu, istakao je profesor sa Univerziteta Kraljica Margareta u Edinburgu Džejms Bakan (James Buchan) na Evropskom zdravstvenom forumu Gastein u Bad Hofgasteinu (Austrija). Zato će se rast tražnje za zdravstvenom negom poklopiti sa većim brojem penzionisanja zaposlenih u zdravstvu a posledica će biti manjak zdravstvenih radnika.
Evropska komisija procenjuje da će Evropskoj uniji do 2020. godine nedostajati milion zdravstvenih radnika a eksperti kažu da jaz između raspoloživih radnika i projektovanog rasta potreba za zdravstvenim uslugama neće biti moguće pokriti bez odgovarajućih politika.
Moto ovogodišnjeg Evropskog zdravstvenog foruma Gastein je “Izaberi zdravlje – Evropa kakvu želimo”.
Niko nije siguran
Povećanje potreba za zdravstvenim radnicima za rezultat ima oštriju konkurenciju unutar EU. Do sada su članice sa zapada i severa Unije bile u stanju da popune manjak, barem delom, privlačenjem zdravstvenih radnika sa istoka i juga Evrope.
Navodi se da je broj lekara i stomatologa iz “novih” članica EU (10 zemalja koje su u Uniju ušle 2004. godine) između 2003. i 2007. porastao u zemljama iz grupe 15 “starih” članica koje su glavne destinacije za zdravstvene radnike. Šire gledano, međutim, podaci pokazuju da je godišnji odliv (zasnovan na podacima o nameri da odu) u “novim” članicama EU jedva nadmašivao 3% domaće radne snage u zdravstvu.
U novom izveštaju Bakan i njegove kolege ukazuju da se pravac migracija može promeniti i da je te promene ponekad teško predvideti. Stoga, kako napominju, postoji ozbiljan rizik za zemlje koje zavise od zdravstvenih radnika iz inostranstva.
“Promene i nepredvidivost mobilnosti zdravstvenih radnika, uz uslove u kojima se sve dešava, znače da nijedna zemlja ne može da zanemari faktor mobilnosti ili da se smatra ‘sigurnom’. One mogu da imaju koristi od priliva zdravstvenih radnika danas ali da izgube radnu snagu u zdravstvu sutra”, ističu stručnjaci.
Pored toga, čak se i zemlje koje su tradicionalno “primaoci” zdravstvenih radnika migranata bore sa “odlivom mozgova” radnika u zdravstvu. Kao primer se navodi Austrija gde 60% onih koji su završili medicinu 2013. rade kao lekari u toj zemlji. Mnogi su međutim ostišli u inostranstvo i u 2013. godini je samo u Nemačkoj radilo oko 2.700 austrijskih lekara.
Bolje mogućnosti u inostranstvu
Motiva za odlazak zdravstvenih radnika na rad u inostranstvo je više. Stručnjaci kažu da je očekivanje većeg prihoda jedan motiv, ali ne i jedini. Rizično je, kako ističu, pojednostavljivati motive pojedinaca ali su loše ili relativno loše mogućnosti u svojoj zemlji uobičajeno podstrek da se iz nje ode.
Među drugim važnim motivima za odlazak zdravstvenih radnika u drugu zemlju na rad su mogućnost za uspešniju karijeru, bolje obrazovanje za decu ili politička stabilnost u izabranoj zemlji.
Učesnici foruma Gastein poručili su zemljama iz kojih zdravstveni radnici odlaze da rade u inostranstvu da utvrde zašto im ljudi odlaze i šta ih privlači u zemlji koju izaberu.
“Tada mogu da deluju politikama koje predstavljaju odgovor baš na te faktore”, istakao je Bakan.
Iako zemlje iz kojih se odlazi neće uvek moći da konkurišu zemljama u koje se ide, odnosno neće moći da ponude zdravstvenim radnicima iste plate, one mogu da unaprede ukupne uslove i time podstaknu radnike da ostanu.
Predlaže se i da se ispita mogućnost bilateralnih ugovora sa zemljama u koje se ide, kao i da se obezbedi poštovanje Kodeksa Svetske zdravstvene organizacije o međunarodnom regrutovanju zdravstvenih radnika u zemlji u koju se odlazi na rad.
“Time će u fokusu političkog dijaloga između zemlje iz koje se odlazi i zemlje u koju se ide na rad biti i tzv. odliv mozgova”, dodao je Bakan.

Pročitajte i ovo...