Naučnici su uputili upozorenje komisiji za Nobelovu nagraduda dodeljivanje Nobelove nagrade godinama, pa i decenijama, posle naučnih otkrića dovodi do umanjenja značaja same nagrade. Još gore je kada se desi ono što se desilo 2011. godine kada je polovina nagrade za medicinu pripala Ralfu M. Stajnmanu za otkrića vezana za stečeni imuni sistem, ali je on tri dana pre dobitka nagrade preminuo. Komisija za dodelu nagrade je u ovom slučaju prekršila svoje pravilo i posthumno dodelila nagradu, ali to je uzburkalo javnost.
Naime, stručna javnost govori da bi moglo da bude sve više ovakvih slučajeva. Santo Fortunato, fizičar sa finskog Aalto univerziteta, je ove godine sa nekoliko drugih naučnika napisao rad u kojem tvrdi da se na dodelu Nobelove nagrade čeka sve više. “Do 1940. godine samo 11 odsto fizičara, 15 odsto hemičara i 24 odsto psihologa je nagrađivano posle više od 20 godina od svog najvažnijeg otkrića. Od 1985. godine međutim, nagradu sa velikim zakašnjenjem dobija 60 odsto fizičara, 52 odsto hemičara i 45 odsto psihologa”, piše u radu.
Ako se ovaj trend nastavi, piše, do kraja ovog veka procenjena starost Nobelovaca pri dobijanju nagrade prevazići će njihovu dužinu života. Drugim rečima, većina će biti pokojnici pre nego što budu nominovani za prestižnu nagradu.
Ovaj trend međutim pospešuje potreba Nobelove komisije da se naučna otkrića dokažu i u praksi pre nego što se za njih dodeli nagrada. Tako je teorija o Higsovom bozonu, za čije dokazivanje postojanja su prošle godine dobili Nobela Fransoa Englert (80) i Piter Higs (84), zapravo postavljena 1964. godine. Dok su stigli do nagrade, jedan od trojice postavljača ove teorije, fizičar Robert Brout, je preminuo.
Izvor: The Local