„Dolazi zima, duga i hladna…“ reči su popularnog domaćeg hita sa kraja sedamdesetih, koji, doduše, pre priziva sliku večernjeg „ušuškavanja“ i uživanje pored kamina, a ne strepnju za nabavku neophodnih energenata u susret „katastrofalno hladnoj zimi“.
Pred zimu 2014/15. u Srbiji postavljaju se dva bitna pitanja – prvo, da li zemlja ima dovoljno resursa kako bi njen energetski sistem izdržao ukoliko se dogode veliki nizovi dana sa izuzetno niskim temperaturama i eventualnim nanosima snega koji otežavaju saobraćaj i komunikaciju; i drugo, koliko će zaista predstojeće godišnje doba biti hladno?
Domaći tablodi, ali i ostali dnevnici (koji uglavnom samo glume da nisu tabloidi), već nedeljama plaše narod navodno apokaliptično hladnom predstojećom zimom, kao da nisu dovoljne sve ostale loše vesti i proročka predviđanja kojima nas obasipaju sa svih strana. Urednici dobro znaju da strah i senzacionalizam bolje prodaju novine ili donose više „klikova“ na sajtu.
U suštini, kao što je objasnio Vladimir Đurđević sa Instituta za meteorologiju u jednom ranijem tekstu za „Biznis & Finansije“, meteorološke prognoze su tačnije ako se prave za što kraće vremenske periode, te je gotovo nemoguće tačno predvideti čitavo godišnje doba, i to još pola godine unapred. Da li će zima 2014/15. u Evropi i Srbiji biti izuzetno hladna ili, naprotiv, blaga kao prethodna, niko ne zna sa sigurnošću.
Ali, svakako je potrebno dobro se pripremiti. Ipak zima dolazi. Porodice koje se greju na drva i ugalj pune svoje šupe i podrume na vreme. Još sredinom septembra, međutim, njihova cena je skočila za više od 11%. Glavni razlog za to je nestašica domaćeg uglja iz Kolubare i Kostolca zbog majskih poplava, te uvoz skupljeg bosanskog ogreva.
S druge strane, država nas uverava da će struje i gasa biti dovoljno za sve, uprkos nešto smanjenim kapacitetima proizvodnje struje („ako treba, uvoziće se“), te nedavne pretnje za smanjenje uvoza ruskog gasa za 28% zbog neplaćenih 225 miliona dolara duga. Ministar energetike Aleksandar Antić potvrdio je početkom ove nedelje da je „prebijanje“ tog duga ipak dogovoreno na međudržavnom nivou, te da je snabdevanje ruskim gasom normalizovano, tj. opet „na maksimumu“. Srbija će do kraja godine Rusiji isplatiti 100 miliona dolara, u 2015. još 100 miliona, a tokom 2016. ostatak duga, rekao je Antić.
Reč nedelje je naša stalna rubrika – svake nedelje uredništvo „Biznisa i Finansija“ bira reč za koju veruje da će obeležiti narednih sedam dana. Od petka do petka agencija Real Time Clipping prati pojavljivanje ove reči u ekonomskom i političkom kontekstu.
