Predsednik novog sastava Evropske komisije Žan-Klod Junker priprema 300 milijardi evra vredan plan investicija koji bi trebalo da predstavlja ključni podsticaj za oživljavanje posustale ekonomije, no pitanje je hoće li biti osigurana sveža sredstva ili će to biti samo prelivanje iz jedne budžetske stavke u drugu.
Taj investicioni program, kao ključni projekat novog sastava Evropske komisije, trebalo bi da bude predstavljen iduće nedelje u Evropskom parlamentu, a do katoličkog Božića čelnicima Evropske unije. Još uvek se radi na njegovoj finalizaciji i tek su neke pojedinosti do sada objavljene u javnosti.
No, evropska iskustva govore, pak, da bi taj program mogao pre postati svojevrsna vežba u finansijskom inženjeringu, nego mehanizam koji će osigurati svež novac koji je potreban regiji kako bi se poduprla proizvodnja i stimulisalo kreiranje novih radnih mesta.
Bude li sav novac koji su obećali pribavljen i utrošen, 28-članom savezu država mogao bi doneti dodatnih gotovo 0,7 posto BDP-a ulaganja godišnje u razdoblju od tri godine.
”To je značajan iznos. Očekivali bismo neki vid muliplikativnog efekta od ulaganja u radna mesta i kupovnu moć, a time bi se povećao potencijal rasta. Loša strana je ta što mogu proći godine pre nego što se počne s javnim ulaganjima”, kazao je Karsten Brzeski, ekonomista u banci ING u Frankfurtu.
Pa ipak, u odnosu na pitanje “kada?”, daleko veće pitanje koje se nameće vezano za taj plan je – “koliko?”.
Iznos od 300 milijardi evra je ukupan zacrtani iznos za državni i privatni novac koji Komisija želi da pribavi.
Sama EK nema svog novca i finansira se iz godišnjeg evropskog budžeta koji mora biti uravnotežen.
Od 28 država EU, samo Nemačka čini se ima državne finansije dovoljno snažne da značajnije poveća ulaganja. No, budući da se trudi da ima uravnotežen budžet, Berlin baš nije sklon većoj potrošnji.
Tako ispada da EK planira da iskoristi ono malo raspoloživog javnog novca kako bi privukla veće privatne fondove u projekte koji bi inače bili previše rizični, odnosno s preniskom stopom povrata.
”Naš cilj je da namaknemo privatni novac za velike infrastrukturne projekte u energetskom sektoru, transportu, širokopojasnom, odnosno segmentu istraživanja i razvoja. Privatni sektor ne može preuzeti na sebe sve rizike”, kazao je potpredsednik EK Jirki Katajnen.
Potencijalni ulagači željeće međutim da znaju koliko sredstava će EU omogućiti i hoće li to biti novi fondovi ili novac koji je već uračunat u različitim EU shemama za potrošnju, a samo mu je promenjena namena.
”Ako je reč o dodatnom novcu, to bi bilo u redu, no bojim se da će to biti novac koji će biti uzet iz drugih mesta u EU budžetu”, kazao je Kristof Vajl, ekonomista u Commerzbanku.
Stručnjaci podsjećau da je već bilo pompezno najavljivanih programa ulaganja i strategija koji nisu dali željene rezultate. Tako upozoravaju da je vrlo malo novog novca završilo u 120 milijardi evra vrednoj strategiji za rast i radna mesta koju su EU čelnici odobrili na početku 2012., a koja nije sprečila recesiju i nakon čega su usledile dve godine pada investicija.
U toj strategiji bila su sadržana sredstva postojećih EU strukturalnih fondova i kapitalna injekcija od 10 milijardi evra za Evropsku investicionu banku (EIB) kako bi se njeni kapaciteti kreditiranja mogli povećati za dodatnih 60 milijardi evra tokom trogodišnjeg razdoblja.
Čini se da bi i novi program mogao da se temelji na sličnim idejama, zaključuju analitičari.
Izvor: TPortal