Ekonomska kriza u Španiji uticala je i na noćni život Madrida, koji je značajan mamac za turiste i veliki segment ekonomije. U Madridu ima više od 30.000 barova i restorana, a sektor broji 75.000 zaposlenih. Dok neki ugostitelji kažu da se kriza više odrazila na potrošnju nego na posećenost lokala, deo stanovnika se žali da je glavni grad Španije izgubio deo svojih čari, a mogu se čuti i optužbe na račun vlasti da ne čine dovoljno da suzbiju uličnu prodaju jeftinog alkohola tokom noći. Kao jedna od velikih promena ističe se da je četvrtak, koji je ranije važio za dan noćnog provoda isto kao i vikend, postao tek jedan od dana u radnoj sedmici.
Nakon više od 35 godina frankističke diktature koja je trajala od 1939. do 1975. godine, glavni grad Španije se probudio uz bujanje umetnosti, proslava i izlazaka. Ovaj raznorodni pokret na španskom je poznat kao „movida“. Međutim, vremena su se promenila.
„Kriza je evidentna i pogađa celu zemlju. Barovi i noćni život Madrida nisu izuzetak“, rekao je Dani Marti, jedan od vlasnika popularnog bara Kostelo, koji je otvoren 2005. godine u čuvenoj aveniji Gran Via u centru Madrida, gde se barovi broje stotinama. Petkom uvece ovde se u suterenu mogu čuti rifovi na koncertu mladih rok talenata, dok na sprtatu di-džej pušta soul muziku, a klijenti nalakćeni na bar vode mirne razgovore.
„Primetniji je pad potrošnje nego posećenosti: često je u baru jednako živo kao 2008. hgodine, ali imamo upola manje prihode“, kazao je on.
Španska privreda je 2008. godine bukvalno potonula, a nezaposlenost je narasla do 25%. To je bila posledica pucanja balona na tržištu nekretnina, ali i međunarodne finansijske krize.
U jeku istorijskih mera štednje barovi koji poput Kostela organizuju koncerte suočili su se sa snažnim rastom poreza na dodatu vrednost u kulturi sa 8 na 21% u septembru 2012. godine.
Kriza pogodila četvrtak
Noćni život je značajan element madridske ekonomije. Ima 30.000 barova i restorana, a kada se ubroje i kazina i bioskopi, pozorišta i slični sadržaji, ovaj sektor zapošljava 75.000 ljudi i, kako se procenjuje, doprinosi bruto domaćem proizvodu madridske regije između 3 i 4,7%, odnosno između 5,5 i 7,5 milijardi evra.
Iako je u 2014. zabeležen blagi privredni rast, novčanici Španaca i dalje se teško pune… Uticaj ekonomske situacije je toliki da se menjaju i navike, i to u gradu gde je noćni život neprikosnoven i gde su sve generacije dugo više volele da se nađu u baru na uglu uz tradicionalno meze tapas nego da sednu uz standardnu večeru.
Dani Marti kazao je da je četvrtak ranije bio poput vikenda, sa brojnim ljubiteljima noćnog života koji se tiskaju u barovima.
„Sada je to samo još jedan dan u sedmici: to je najdrastičnija promena koju smo doživeli“, rekao je Dani Mari.n.
Tridesetogodišnji Huan Kanjadas, kojeg je AFP zatekao u noćnoj šetnji sa devojkom u izvikanoj četvrti Malasanja, kazao je da je Madrid izgubio deo čarolije.
„Nekada je ovo bio grad poput Berlina i Londona, pun mogućnosti, sa znatno širim izborom“, kazao je Kanjadas, specijalista za straegije na društvenim mrežama.
Kolo sreće se okreće
Portparol plarforme za stručnjake madridskog noćnog života Visente Piskueta rekao je da je sa usporavanjem tog sektora smajen BDP lokalne ekonomije za jedan procentni poen.
Piskueta, kao i brojni vlasnici barova, optužuju opštinu da im ne pruža dovoljnu podršku, posebno time što ne suzbija uličnu prodaju jeftinog alkohola.
U opštini kažu da „podržavaju inicijative za podsticaj“ sektorima gastronomije i noćnog života, koji su „glavne turističke atrakcije“.
Džerman Hjus, menadžer kafea La Palma koji već 20 godina radi u centru Madrida, kaže da je ranije u tom lokalu organizovano tri koncerta sedmično, dok je sada pet koncerata, dva predstavljanja knjiga i jedna pozorišna pedstava.
„Pokušavamo da povećamo ponudu da bismo ljudima dali dodatni razlog da dođu“, kazao je on.
„Madrid se jako promenio od Movide. Ali mi koji radimo u noćnom životu nastavljamo da se borimo i da verujemo da, kao i uvek u životu, šrplazimo kroz cikluse, i da će se točak uskoro okrenuti“, kazao je on.
Izvor: AFP