Grad Mons na jugu Belgije i češki grad Pilsen od juče nose titulu evropskih prestonica kulture za 2015. godinu. Ovu titulu gradovi nose godinu dana.Jedan od gradova iz sledećih zemalja kandidata odnosno potencijalnih kandidata za članstvo u EU će poneti ovu titulu u 2021: Albanija, Bosna i Hercegovina, Bivša Jugoslovenska Republika Makedonija, Island, Crna Gora i Srbija.
U Monsu je planirano 300 kulturnih aktivnosti koje bi trebalo da celom regionu, koji je teško pogođen krizom, udahnu novi život, što se dogodilo sa prethodnim prestonicama kulture Lilom i Liverpulom.
Od juče je u Monsu otvorena velika izložba „Van Gog“ koja kroz 70 dela prati dvogodišnji boravak ovog umetnika u Monsu i Borinažu, nekadašnjem rudarskom i metalurškom basenu na obodu grada.
„Ovo će označiti povratak ovog genija u našu zemlju“, istakao je gernalni komesar Monsa-2015 Iv Vaser, istakavši da je Van Gog u Belgiju došao kao pastor i tu počeo da crta.
„Uverićemo se da je već u tim crtežima sav Van Gogov senzibilitet i njegova ljubav prema radničkoj klasi“, rekao je on.
Ovaj frankofoni grad je na dobrom strateškom položaju, između Pariza, Amsterdama i Londona. Prošlost mu seže do kraja Srednjeg veka.
Za potrebe programa u 2015. biće inaugurisano pet muzeja, jedan kongresni centar i dve dvorane za umetničke programe.
Uprkos snegu i visokom visokom nivou uzbune zbog opasnosti od terorističkog napada u celoj zemlji nakon operacije protiv džihadista sredinom januara, očekuje se da će 24. januara u istorijski centar grada na slavlje povodom otvaranja aktivnosti doći 100.000 ljudi. Događaj će uveličati i sam kralj Filip.
Biće angažovano 500 policajaca, pri čemu će deo njih kao pojačanje stići iz Francuske.
Program obećava atmosferu veselog karnevala, sa 20-ak uličnih predstava i velikom plesnom večeri na nedavno renoviranom Velikom trgu.
„Očekujem puno ljudi i svečanosti. Za Mons kao evropsku prestonicu kulture vidim samo dobro raspoloženje. Nakon svega što se dogodilo to nam je i potrebno“, kaže puna optimizma studentkinja Romina Loran.
Ovaj univerzitetski grad, koji je postao i administrativni centar, ima izuzetnu arhitektonsku baštinu koju je prepoznao i Unesko.
Iv Vaser je rekao da je početkom 2000-ih godina Mons računao na kulturu, turizam i nove tehnologije da bi oživeo društvo i ekonomiju. Tokom prethodnih godina ovde su došli i američki giganti Gugl, Majkrosoft i Aj-Bi-EM (IBM), podstičući pojavu brojnih inovativnih malih preduzeća.
Vaser kaže da je cilj nošenja oznake evropske prestonice kulture, koji dodeljuje EU i za 2015. je nosi i češki grad Pilsen, da se oživi ova „uspavana lepota“. On je podsetio da je Lil, koji je od Monsa udaljen samo 75 kilometara, doživeo pravu metamorfozu 2004. godine kada je i sam bio evropska prestonica kulture. Liverpul, koji je imao industrijsku prošlost sličnog tipa kao Mons, doživeo je isti uspeh 2008. godine.
Bilo je i škrgutanja zubima zbog troškova manifestacije od oko 70 miliona evra, što uglavnom plaćaju javne vlasti. Organizatori, međutim, odgovaraju da bi svaki uloženi evro trebalo da donese pet evra lokalnoj privredi.
Briga i polemika su se pojačali nekoliko dana uoči otvaranja kada je jedno od glavnih dela za ovu godinu, „drvena katedrala“ koju je napravio belgijski umetnik Arne Kenz, moralo da bude hitno razmontirano jer je postojala opasnost da jedna od nosećih greda pukne. Pored toga, nova železnička stanica će biti gotova tek 2017. godine, pa su neki, poput 18-godišnjeg studenta Bartelemija Enkura „dosta skeptični“.
„Nećemo biti utučeni zbog tih“ nepovoljnih okolnosti, obećao je Iv Vaser. On je ocenio da se „duh obnove već oseća“. Novo delo Arnea Kenza bi trebalo da bude gotovo u narednim mesecima.
Francuski umetnik Sedrik Verdir radi na postavljanju instalacije skulptura u podnožju zvonika koji ima istaknuto mesto u gradu. Te skuplpture, koje izgledaju kao da su od mreže poput žicane ograde, noću će biti osvetljene, što će im dati izgled utvara, a umetnik se raduje što je jedan od inostranih umetnika koji su pozvani.
Verdir, koji je iz francuskog grada Nanta, rekao je pun entuzijazma „ovo mi dozvoljava da sanjam o Njujorku, o trajektu koji bi prešao ceo Atlantik da bi moje skulpture odneo u Ameriku“.
2021. prestonica kulture sa Balkana ili sa Islanda
Evropska komisija raspisala je javni poziv za podnošenje prijava za izbor „Evropske prestonice kulture 2021“ iz zemlje kandidata ili potencijalnog kandidata za članstvo u EU. Poziv je otvoren do 23. oktobra 2015. godine a Komisija će organizovati informativnu sesiju u Briselu 13. februara.
U skladu sa zakonskim propisima EU, na konkursu mogu učestvovati samo gradovi iz zemalja kandidata ili potencijalnih kandidata za članstvo u EU koje učestvuju u programu Kreativna Evropa u trenutku njegovog raspisivanja (23. decembra, 2014).
Ustanovljena 1985, Evropska prestonica kulture jedna je od inicijativa Evropske unije. Tokom godina, inicijativa je po svom obimu i razmeri prerasla u jedan od najambicioznijih kulturnih projekata u Evropi.
Svrha inicijative je da veliča raznovrsnost evropskih kultura i naglasi njihove zajedničke karakteristike, na taj način promovišući uzajamno razumevanje i interkulturalni dijalog i povećavajući osećaj pripadnosti zajedničkom kulturnom prostoru među građanima.
Titula Evropske prestonice kulture može doprineti i dugoročnom društveno-ekonomskom razvoju gradova jer njima i regionima kojima pripadaju može poslužiti kao snažno oruđe za sopstvenu revitalizaciju, ubrizgati novu dozu vitalnosti njihovom kulturnom životu, podstaći kreativnost u njima, poboljšati im imidž kako na nivou Evrope tako i na međunarodnom nivou, te može unaprediti njihovu društvenu koheziju.
Jedan od gradova iz sledećih zemalja kandidata odnosno potencijalnih kandidata za članstvo u EU će poneti ovu titulu u 2021: Albanija, Bosna i Hercegovina, Bivša Jugoslovenska Republika Makedonija, Island, Crna Gora i Srbija.
Izvor: AFP