Ukoliko izgradi sopstvenu strategiju razvoja i bazira je na svim ekonomskim koristima koje joj pristupanje Evropskoj uniji može doneti, Srbija ima šansu da postane vodeća ekonomija regiona. Četiri ključne oblasti koje mogu pokrenuti razvoj su poljoprivreda, IT i telekomunikacije, energetika i sektor usluga.
Ovo su glavne poruke iz predloga strategije ekonomskog razvoja Srbije – „Srbija 2020“ koju su stručnjaci globalne konsultanske kompanije „A.T. Kearney“ predstavili danas domaćim privrednicima, i predstavnicima stranih organizacija i diplomatskog kora. U ovom dokumentu su objedinjene analize ekonomskog položaja Srbije i rezultati istraživanja sprovedenog među predstavnicima vodećih kompanija koje posluju u zemlji.
„Srbija može da bude vodeća ekonomija regiona ukoliko maksimalno iskoristi sve mogućnosti koje joj donosi proces pregovaranja za članstvo u EU. Usklađivanje sa evropskom ekonomskom regulativom i korišćenje brojnih pretpristupnih i drugih fondova, biće ključni generator razvoja domaće privrede“, rekao je Branko Žibret, partner kompanije „A.T. Kearney“ za Istočnu Evropu, predstavljajući strategiju razvoja „Srbija 2020“.
Glavne konkurentske prednosti Srbije, u odnosu na zemlje regiona, su: dobar geografski položaj, relativno dobro obrazovana radna snaga koja dobro govori strane jezike, kulturne sličnosti sa zapadnim zemljama, prihvatljiva cena radne snage. Prema indikatorima na osnovu kojih se određuje kvalitet poslovnog okruženja („Ease of Doing Business“ indikatori), Srbija i dalje usporeno napreduje u poboljšanju efikasnosti administracije (kao što su proces regulisanja dozvole izgradnje, poreski sistem, itd), efikasno obezbeđuje kreditiranje poslovanja i osnivanje preduzetništva, čak efikasno na nivou OECD, ali se manje efikasno bavi problemima nesolventnosti kompanija.
Izražena nekonkurentna pozicija Srbije ogleda se u pravnom okviru, birokratiji procesa i korupciji, kako je pokazalo istraživanje među predstavnicima srpskih kompanija.
Na brzinu razvoja privrede uticaće i tempo izgradnje započetih infrastrukturnih projekata. „Kad se kaže da je konkurentska prednost to što ima dobar geografski položaj prvenstveno se misli na mogućnost povezivanja različitih delova Evrope. No bez puteva i železnice, to je nemoguće. Zato će ključni uticaj na brzinu ekonomskog oporavka imati datumi završetka auto puta Korior X ali i železničkog Koridora X“, istakao je u Ivo Šimek, Senior direktor u „A.T. Kearney“.
Analiza je pokazala da investiori pomno prate i tok pregovora za pristupanje EU ali i kako posluju veliki globalni sistemi, poput „Fiata“, na primer. Izvesnog uticaja imaju na brzinu razvoja, po mišljenju eksperata ali i domaćih privrednika, imaju i činjenice da je prva susedna zemlja već u EU te da možemo koristiti njena iskustva ali i to kakav će biti status Srbije u NATO.
Domaći privrednici, anketirani u istraživanju koje je deo strategije „Srbija 2020“, veruju da će se u narednih pet godina njihovi glavni zadaci odnositi na poboljšanje efikasnosti i unapređenje strukture cene proizvoda.
„Poslovni lideri u Srbiji predviđaju da će poljoprivreda, IT i telekomunikacije, energetika i sektor usluga biti ključni generatori razvoja privrede zemlje. Iako proizvodnja i poljoprivreda u ovom trenutku ne čine veliki deo BDP-a Srbije, očekuje se da će one ipak biti jedan od značajnih pokretača razvoja u budućnosti“, rekao je Toma Ćukić, Senior menadžer u „A.T. Kearney“.
Evropska unija će ostati glavni partner Srbije i u narednom periodu ali će na ukupan razvoj ekonomije uticati i najavljena ulaganja iz Rusije kao i šanse za bolju razmenu i saradnju sa zemljama regiona.