Visoka cena bakra dobra je vest za Srbiju, a još bolja da to nije kratkotrajni „udar“ na tržištu
Cena bakra, ili „Doktora Bakra“ koji meri temperaturu globalnoj ekonomiji, na najvišem je nivou u poslednjih skoro godinu i po dana. Samo od početak godine cene su više za 10%, a procene idu da bi 2024. bakar mogao da okonča na 75% višoj ceni od one iz prošle godine.
Trenutno visoku cenu od 9.300 do 9.500 dolara diktiraju poremećaji u velikim rudnicima koji smanjuju proizvodnju kineskih fabrika koje čine polovinu svetske produkcije. Za ovaj kvartal u banci „ING Groep NV“ procenjuju prosečnu cenu od 9.050 dolara po toni, za oko 6% više nego u prethodnim.
Bakar značajan za Srbiju
– Veća cena bakra na sveskom tržištu svakako je dobra vest za Srbiju, čiji prerađivači su i najveći izvoznici u privredi. Bakar je sada oko 9.300 dolara za metričku tonu, a promene koje donosi restrukturisanje kineske privrede radi podizanja privrednog rasta povećaće nadalje tražnju jer oni troše sada 50 odsto svetske proizvodnje – kaže za 24sedam Bojan Stanić iz Centar za strateške analize PKS.
Iako u strukturi sprskog izvoza nema najrafiranije moguće vrste proizvoda od bakra, i ovo što iz domaćih topionica ide put Kine i Evrope veoma znači i srpskom trgovinskom bilansu i BDP-u, ukazuje naš sagovornik.
– Naše dve velike izvozne firme u kineskom vlasništvu će uz tu visoku cenu svakako uticati na ceo privredni rast i smanjenje deficita u trgovini. Trenutno „Doktor Bakar“ pokazuje da se industrija u svetu zahuktava i trebalo bi ubrati plodove toga – napominje Stanić.
Da li ćemo bakar „plaćati zlatom“?
Da li će cena onda, zbog tolike potencijalne tražnje, uzleteti u nebo? Pa, neće jer, ukazuje sagovornik 24sedam, bakra ima dovoljno i nema bojazni da bi moglo da se desi da postane deficitaran.
– Potvrđenih rezervi rude bakra ima dovoljno, pogotovo u Južnoj Americi. Dovoljno je globalno i kapaciteta za preradu, a tu je i reciklaža, kao važan „izvor“. Tako da, s te strane, nema problema. Naravno, ono o čemu treba da se vodi računa, a to važi i za nas u Srbiji, jeste da je to strateška sirovina, ali ne smemo zaboraviti ni ekološku stranu čitave priče – kaže Bojan Stanić iz PKS-a.
– Naše dve velike izvozne firme u kineskom vlasništvu će uz tu visoku cenu svakako uticati na ceo privredni rast i smanjenje deficita u trgovini. Trenutno „Doktor Bakar“ pokazuje da se industrija u svetu zahuktava i trebalo bi ubrati plodove toga – napominje Stanić.
Iako na cenu bakra, kao globalnu berzansku robu, utiče veliki broj faktora – kako iskopavanja, prerade i transporta, tako i berzanskog mešetarenja i kockanja na buduću ponudu i tražnju – ona svakako neće mnogo padati. Razlozi su fundamentalni, bakar je metal koji je veoma značajan danas, a biće još više u budućnosti.
– Bakar se danas koristi u svim industrijama, od elektronike i elektrotehnike, energetike do medicine, transporta i infrastrukture veštačke inteligencije. A to znači da mu je i budućnost „obezbeđena“. A time i cena – objašnjava Stanić.
Već znamo koliko je bakar važan za zelenu tranziciju, posebno njen deo koji se tiče e-mobilnosti i električnih vozila. Iako se sada ta priča malo pomerila ka budućnosti, otvara se novo polje visoke tražnje.
Prema proceni iz „Trafigure“, jednog od četiri najveća svetska trgovca metalima, upotreba veštačke inteligencije bi do 2030. godine mogla povećati potražnju za bakrom za milion tona godišnje.
Zašto raste cena bakra
Glavni ekonomista te kompanije Saad Rahim to zaključuje po rastu tražnje za ovim metalom u data centrima, koji blisko rade sa kompanijama iz oblasti upotrebe veštačke inteligencije. A data centri znače mnogo kompjuterskih servera i ogromnu količinu energije koju troše. Za oba je zajednički činilac – bakar.
Prema nekim procenama, za data centar koji troši jedan megavat potrebno je između 20 i 40 tona bakra. Pod pretpostavkom da će se veštačka inteligencija razvijati ovim tempom i da će i ubuduće rasti snaga data centara, potrošnja bakra će skočiti sa 197.000 tona, koliko je iznosila u 2020, na 238.000 tona u 2030, te na 293.000 tona u 2040. godini, piše Mining.com
Pitanje je da li će onda uskoro biti i oboren rekord cene iz marta 2022, kada se tona plaćala 10.730 dolara. U „Citigroupu“ su uvereni u to i već za 2025. vide cenu na 15.000 dolara.
Prerađivačka industrija gura BDP preko proseka
Realni BDP Srbije u prva dva meseca 2024. međugodišnje je uvećan za 5,7%, što je znatno iznad prosečnih od 3% do 4%. Ključni izvor ovog rasta bila je industrija, odnosno proizvodnja bakra i čelika, koja je u rukama kineskih kompanija „Hbis“ i „Zijin“, kaže ovonedeljna analiza biltena Makroekonomske analize i trendovi. Prerađivačka industrije je porasla 8,9%, a najveći doprinos njenom rastu potekao je od proizvodnje osnovnih metala (1,6 p.p.).
Od izvoza bakra Srbija je u prethodne dve godine imala prihod od po 2,2 milijarde dolara.
Izvor: 24sedam
Foto: Pixabay