Tačno pre 17 dana premijer Srbije Aleksandar Vučić najavio je da će pitanje prodaje Železare američkoj kompaniji Esmark biti rešeno do – juče. “Vidimo se pred 1. februar, obezbedio sam izvanredan vatromet kakav do sad niste videli i to bez državnih para“, poručio je optimistično Vučić tom prilikom novinarima.
Pregovori s rukovodstvom Esmarka počeli su 27. januara, ali još nisu okončani jer su ostale sporne garancije od 15 do 20 miliona dolara koje bi ta kompanija trebalo da obezbedi kao potvrdu da će proizvodnja u Železari biti nastavljena posle privatizacije. Mislio je tada naš premijer da će nakon što se reši pitanje Železare značajno porasti domaći BDP, da će biti zaposlen veliki broj ljudi i to ne samo u Železari, kao i da će taj slučaj pokazati kako posle privatizacije radnici mogu da imaju veća primanja (što je kolektivnim ugovorom koji su potpisali Esmark i radnici i potvrđeno). No u međuvremenu su pregovori imali uspone i padove, od kojih su se neki čak odrazili i na premijerovo zdravlje (kada je npr bio na infuziji zbog težine pregovora), da bi danas već bilo jasno da se oni neće završiti tako brzo.
Politika piše da su naši zvaničnici poslali su u Brisel zahtev da se rok za prodaju čeličane produži za 10 do 15 dana.
No iako je Ivica Dačić juče rekao da očekuje pozitivan odgovor iz Brisela, danas je šef Delegacije Evropske unije (EU) u Srbiji Majkl Davenport rekao da EU još razmatra zahtev Vlade Srbije da se odobri dodatni rok.
S obzirom na činjenicu da od juče po Sporazumu o stabilizaciji i pridruživanju, koji je naša zemlja potpisala sa Evropskom unijom, država Srbija više ne može da pomaže svoju čeličnu industriju ona je u sve većim gubicima.
A glavni uzrok produžavanja pregovora je problem koji je nastao oko garancija, jer je Vlada Srbije tražila od Esmarka da položi jemstvo da će proizvodnja čelika biti obezbeđena na duži rok.
„I jedna i druga strana znaju da Železara ništa ne vredi. Zato je i prethodna vlada preuzela za jedan dolar. Ova kompanija mesečno državi pravi gubitke od 10 do 15 miliona evra. Međutim, Železara ima sirovine u vrednosti od 95 miliona dolara na kojima Esmark može da zaradi od 15 do 20 miliona dolara“, objašnjava sagovornik Politike.
Glavni zadatak onoga ko preuzme Železaru trebalo bi da bude pokretanje druge visoke peći, kako bi se nekoliko puta povećao trenutni nivo proizvodnje. No, to nije moguće bez finansijskih sredstva, pa Esmark planira da za te namene podigne kredit u iznosu od 200 miliona dolara. Država Srbija neće biti garant za taj zajam, jer je naš javni dug veoma visok, a to nije moguće i po dogovoru sa Međunarodnim monetarnim fondom (MMF). Od Esmarka su takođe tražene i garancije da neće otpuštati radnike.
Jedna istinita anegdota kaže da je svojevremeno Slobodan Milošević kada je tek bio u političkom usponu pitao dvojicu mladih ekonomista šta da učini sa Železarom koja je i tada slabo radila. “Ja bih izvukao ljude odande i bombardovao je”, rekao je naivniji od dvojice ekonomista.
Opstanak Železare i velika briga da ona nastavi da radi pokazuje da je Železara bila i ostala prvenstveno politički i ljudski prioritet i da se u proteklim decenijama nijedna vladajuća garnitura nije potrudila da diversifikuje strukturu privrede u Smederevu i ljudima koji su zaposleni u Železari da drugu bolju ekonomsku opciju.
Reč nedelje je naša stalna rubrika – svake nedelje uredništvo „Biznisa i Finansija“ bira reč za koju veruje da će obeležiti narednih sedam dana. Od petka do petka agencija Real Time Clipping prati pojavljivanje ove reči u ekonomskom i političkom kontekstu.