Da li moguće upoređivati kompanije sa zemljama? Nedavno je društvena mreža Fejsbuk proglašena većom od Kine po broju “stanovnika” na toj platformi, a krajem januara je objavljen i sporan izveštaj Deloitte da je Fejsbuk zaslužan za 195 milijardi evra prihoda u svetskoj ekonomiji i 4,5 miliona radnih mesta u 2014 i da je po svom doprinosu jednak Portugaliji.
FT je nedavno pokušao da istraži kako bi to izgledalo da je Apple zemlja i koji bi se njegovi podaci o poslovanju mogli uzeti kao približna mera koja bi korespondirala glavnim pokazateljima ekonomskog položaja zemalja od BDP do deviznih rezervi, a da ne pomešaju babe i žabe.
Apple je upravo prijavio kvartalni neto prihod veći od bilo koje kompanije ikada, barem nominalno. Po svojoj profitnoj margini, Epl je najvrednija svetska kompanija listirana na berzi famozna „jabuka“ i dalje ostaje najvrednija svetska kompanija listirana na berzi. Iako izgleda logično da bi se kompanije mogle porediti sa zemljama, to baš nije lako uraditi bez pravljenja grešaka u sabiranju i upoređivanju pogrešnih stavki.
Najrasprostranjenija mera uspeha jedne ekonomije je ponašanje njenog bruto domaćeg proizvoda .. Bilo bi sasvim pogrešno priode kompanija uporediti sa BDP jer od th prihoda prvo treba oduzeti ono što predstavlja odliv prema dobavljačima. To bi bila slička grečka kako kada bi ste na spoljnotrgovinsku razmenu gledali tako da ne razmišljate o onome što je zemlja uvezla.
Da bi se zaobišao ovakav problem najbolje je razmišljati o vrednosti stvari koje jedna zemlja proizvodi kao o ekvivalentu iznosu novca za isplatu svih u toj zemlji u istom periodu. Na nivou zemlje, možete o ovoj sumi misliti kao o iznosu bruto plata i dodataka i profita. Na nivou kompanije, to je zbir onoga što se isplati zaposlenima i EBITDA.
Kad se ovaj prilaz primeni na Apple nije lako dobiti sve brojke jer kompanija ne prikazuje sve brojke vezane za zarade zaposlenih pa se nešto o njima mora nagađati na osnovu dela poznatih podataka.
Pogledajmo prvo koliko Apple stvara:
Tabela pokazuje procenjeni “BDP” Apple-a u toku četiri kvartala.
Apple je zabeležio brz rast, koji je bio prekinut tek polovinom 2012. Tada se rast naglo zaustavio, a Apple je ušao u blagu recesiju koja je trajala sve do 2014. Vratio se na putanju rasta tokom prošle godine, premda sporijim tempom nego nego što je to ranije bio slučaj.
Shodno tome, izgleda da je cena Applovih deonica umnogome odražavala ove promene. Na berzi su deonice dostigle vrhunac početkom septembra 2012, a onda je do sredine 2013. njihova vrednost skoro prepolovljena, da bi potom postepeno rasla, a onda se, od proleća 2014. naovamo, ponovo vinula do zvezdanih visina.
Kako se ovaj trend može uporediti sa rastom BDP država? Sledeći grafikon kombinuje brojke ovog istraživanja sa procenama globalne ekonomske proizvodnje, gde je Apple stavljen u perspektivu Međunarodnog monetarnog fonda:
Radi što veće preciznosti, procenjuje se da je Applov ekonomski autput u 2014. bio oko 87 milijardi dolara. Prema MMF-u, najpribližnije ekonomije po ovim vrednostima su Ekvador i Slovačka, od kojih svaka proizvede oko 100 milijardi dolara godišnje. Odmah ispod Applovih rezultata bili bi Oman sa $81 milijardom, Azerbejdžan sa $78 milijardi i Belorusija sa $77 milijardi .
U poslednjih nekoliko godina je Apple rastao mnogo brže nego privrede pojedinačnih zemalja na globalnom nivou, što se može videti na sledećem grafikonu koji upoređuje Appleov output sa globalnom proizvodnjom:
Apple je čini nešto više od jednog hiljaditog dela ukupne svetske privrede. Što se tiče njegovog udela u BDP-u Sjedinjenih Država, sada je nešto malo veći mada je, izgleda, stagnirao, u odnosu na svoj vrhunac iz 2012:
Još jedna tema koja je pridobila dosta pažnje u javnosti su Applovi pozamašni fondovi likvidnih sredstava. Oni nisu uporedivi sa BDP-om, mada mogu biti korisni u poređenju sa deviznim rezervama ili novcem u suverenim državnim investicionim fondovima.
Uostalom, svako preduzeće, uključujući i Apple, ima svoju jedinstvenu valutu koju može koristiti kako bi realizovao akvizicije i plate zaposlenih – svoje akcije. Kompanije mogu upravljati ponudom svog novca tako što će izdavati i otkupljivati stok akcija, što je u osnovi ista stvar kao štampanje ili uništavanje novca. Ovo, sa svoje strane, zauzvrat utiče na kurs njihove “valute” prema drugim valutama i akcijama drugih kompanija.
Kao i tržišne privrede u razvoju, i Apple ima čvrste obaveze koje ne može da plati upravljajući stokom svojih akcija, odnos koje mora da plati čvrstom valutom (kao na primer obaveze dobavljačima, plate zaposlenih, i slično). Apple dobija novac u čvrstoj valuti, što je korisno, ali u poređenju s većinom zemalja njegovi prihodi su skoncentrisani na prodaju samo nekoliko proizvoda. To ovu kompaniju čini analognijom, recimo, nekoj maloj državi čiji je glavni prihod od prodaje nafte nego li raznovrsnim ekonomijama kao što je, recimo, Slovačka.
Kada se dobro vođene zemlje nađu u ovakvoj situaciji, one uglavnom uzimaju u obzir udeo njihovih prihoda nastalih rastom cena sirovina kao iznenadan prihod koji se ulaže u devizne rezerve i državne investicione fondove. Ove rezerve mogu se iskoristiti za odbranu sopstvene valute i održavanje kupovne moći, u slučaju da se njihovi uslovi trgovine pogoršaju.
Apple i druge velike tehnološke kompanije se ponašaju veoma slično, zadržavajući neke svoje devizne zarade u likvidnim sredstvima. Kada su 2012. Applove akcije pale, investitori su naterali ovu kompaniju da ove svoje rezerve iskoristi radi otkupa svojih akcija.
Apple je verovatno dobro učio iz ovog iskustva, zbog čega u svom bilansu stanja trenutno poseduje oko 178 milijardi dolara likvidne aktive. Iako je količina ovih sredstava rapidno rasla, ona je bila prilično stabilna u odnosu na Applovu godišnju proizvodnju – otprilike njegov dvogodišnji BDV (bruto dodata vrednost).
Ako uzmemo listu velikih fondova Instituta za državne investicione fondove i poredeći je sa procenama Mendunarodnog monetarnog fonda u vezi BDP-a, može se reći da su Applove rezerve otprilike jedneke rezervama Norveške.
Ova mala finansijska vežba treba da doprinese razumevanju veličine najprofitabilnijih i najvrednijih svetskih kompanija, kao i njihovo stavljanje u odgovarajuću perspektivu.