Džeremi, koala čije su šapice nastradale u januarskom požaru u australijskim šumama, vratio se u svoje stanište ali paketi sa rukavicama za oporavak koala koje su na poziv Međunarodnog fonda za dobrobit životinja (IFAW) šili volonteri širom sveta, još stižu na adresu ove organizacije. Isto to se već dogodilo sa džemperima za pingvine, i nosiljkama za bebe kengura koje su ostale bez roditelja, i koje sada čame u kontejnerima. Izgleda da je na društvenim mrežama lakše započeti nego zaustaviti akcije koje ljudima prirastu za srce.
Izgleda da je na svetu više dobrote i spremnosti za požrtvovan volonterski rad nego što nam se to ponekad čini. Takvo je bar iskustvo Međunarodnog fonda za dobrobit životinja (IFAW) koji je u januaru pozvao volontere da koalama povređenim u požarima koji su besneli u australijskim šumama, po preciznim instrukcijama i krojem okačenim na stranici ove organizacije, sašiju pamučne rukavice koje će im pomoći da ne inficiraju izgorele šapice.
Za koale koje imaju veoma slab imuni sistem, svaka infekcija može da bude smrtonosna. Koala Sam koja je postala miljenik medija 2009. godine, kada je uspela da se izbavi iz još jednog požara u australijskim šumama, umrla je nedugo posle od komplikacija izazvanih hlamidijom, koja je pogubna na ovu vrstu.
„Kao i kod ljudi koji imaju opekotine, i koalama se redovno moraju menjati oblozi, što znači da rukavice treba dnevno menjati po nekoliko puta“, objasnila je u videu uz kampanju, Džozi Šarad jedna od saradnica IFAW. „Nekim koalama treba i više od godinu dana da bi se oporavile“.
Kampanja koju je IFAW započeo na svojoj Fejsbuk stranici, razaslao lokalnim medijima i svojim članovima, ubrzo je dospela u 150 najvećih svetskih medija od Gardijana do Dobro jutro Ameriko, a koala Džeremi koja na fotografiji potrbuške leži na peškirima i ima uronjene šapice u sredstvo za regeneraciju kože obišla je svet. Koliko medija i personalnih blogova je objavilo ovaj apel nije utvrđeno, ali je na adresu IFAW stiglo na hiljade rukavica napravljenih u Kanadi, Evropi i Americi. Čak i kada su članovi ove organizacije na svom tviter i fejsbuk nalogu objavili da su odavno popunili rezerve, rukavice su nastavile da stižu. Nesvesni da je akcija obustavljena manji mediji su i dalje preštampavali poziv za pomoć koalama a volonteri nastavljali da šiju sve dok vest da su isceljene koale vraćene u šumu, nije prekinula dalju akciju.
Nešto slično dogodilo se i kada su u dva navrata u Australiji i na Novom Zelandu 2000 i 2011. bebe pingvini nastradali od posledica izlivanja nafte iz tankera. Grupe koje su bile uključene u spašavanje pingvina, zamolili su sve koji su vešti sa iglama za štrikanje da naprave minijaturne džempere za pingvine koji bi utopljavali i sprečavali da pokušavaju da kljunovima čiste ulje sa sebe, dok ih spasioci ne nađu i okupaju. Samo Tasmanijski centar za konzervaciju dobio je na poklon 15 000 džempera za pingvine koje sada drži u brodskom kontejneru.
Neke od rukavica i džempera nikad nisu upotrebljeni ne samo zbog toga što ih je bilo previše već i zato što su se od mesta do mesta, spasioci na terenu odlučivali za različite tehnike. Negde su šape koala umotavali običnim zavojem, u uverenju da bi rukavice mogle da spreče normalno kretanje šapa i da koale „oduče“ od njihove upotrebe. Isto to se desilo i sa pingvinima – oprane životinje su grejane uz pomoć lampi.
Između biologa je, kako izveštava Gardijan, nastala čitava rasprava o tome da li džemperi ugrožavaju pingvine više nego što im pomažu.
IFAW je već u novoj kampanji – ovog puta od volontera traži da sašiju nosiljke za male kengure koji su u požarima ostali bez majki, ali je, ovog puta svoj apel objavio u mnogo manjem broju medija.
Šta će se dogoditi sa svim tim nagomilanim stvarima namenjenim životinjama? S obzirom na broj požara i izlivenih naftnih mrlja, pre ili kasnije, vrlo je verovatno da će sva pomagala koja su napravili volonteri biti iskorišćena.
Kritičari ovakvih akcija, smatraju, međutim, da organizacije za pomoć životinjama, loše koriste moć društvenih mreža.
Ljude zainteresovane za spašavanje životinja, kažu oni, trebalo bi animirati da se uključe u brojne akcije organizacija koje se bore protiv zagađenja životne sredine i za spašavanje ugroženih vrsta, ili daju novčane donacije koje bi bilo lakše iskoristiti za bilo koji od humanih ciljeva kojima se ove organizacije bave. Zadovoljstvo volontera, što su uradili nešto za spašavanje vrsta je u stvari prazna priča, kažu kritičari, jer mnoge od poslatih rukotvorina još dugo neće biti u potpunosti iskorišćene, pošto novi apeli organizacija za spašavanje životinja obiđu svet.