Glavni akteri ove priče su jedna srednja škola i nekoliko poslodavaca, koji su zajedno pobedili srpsku apatiju i mladim ljudima pružili perspektivu. Zato sada najmlađe junake ove priče, učenike koji su upisali do nedavno nepopularne tehničke profile, odmah po diplomiranju čeka posao.
„Kada dunu vetrovi promena, neko gradi zid, a neko vetrenjače“. Ovako Slavko Đokić, direktor Tehničke škole u Požegi, u najkraćem objašnjava uspeh ove obrazovne ustanove u modernizaciji obrazovnih profila uz podršku Ministarstva prosvete, nauke i tehnološkog razvoja, kao i u saradnji sa lokalnim preduzećima Zlatiborskog okruga. Učenici se obrazuju za različite profile, od poslovnog administratora do turističkog tehničara, ali je rukovodstvo škole procenilo da najveći potencijal za zapošljavanje imaju profili iz mašinske struke. Stoga je doneta odluka da se četvorogodišnji obrazovni profil tehničar za kompjutersko upravljanje prilagodi potrebama preduzeća Inmold, a sa Livnicom Požega i Livnicom Guča pokrene ogledni trogodišnji obrazovni profil livac-kalupar, koji će najboljim učenicima omogućiti da se odmah zaposle.
Nastavnici i direktor škole
„Tako smo deci pružili perspektivu“, kaže Đokić, napominjući da je ona rezultat zajedničkih napora škole, poslodavaca, Nemačke organizacije za međunarodnu saradnju GIZ i lokalne samouprave, uključujući i neophodna finansijska sredstva. „Lokalna samouprava i GIZ su u ovaj projekat uložili po 30.000 evra, Inmold oko 200.000 zajedno sa drugom CNC mašinom koju ćemo uskoro dobiti, a Livnica preko 28.500 evra“. Škola je uvela i evaluaciju rada zaposlenih, nakon koje je od 60 nastavnika njih 10 moralo da poboljša svoja predavanja, kao i predmet „Preduzetništvo“ kao obavezan predmet u trećoj godini šklovanja. Po rečima pedagoga Snežane Stamatović, program je tako koncipiran da učenicima pruža najvažnija početna znanja za pokretanje sopstvenog posla, dok Zoran Jotić, pomoćnik direktora Tehničke škole, smatra da bi on trebalo da bude obavezan u svim srednjim školama. Na taj način, ističe, deca se ohrabruju da upravljaju svojim životom, a ne da zavise od tuđih odluka i očekuju da neko drugi brine o njima.
Nastavnici su tokom priprema za uvođenje profila livac-kalupar prvo kontaktirali lokalna preduzeća da bi saznali kakva znanja i veštine su im potrebni u okviru ove struke. Na osnovu dobijenih odgovora su koncipirali nastavni program, i po dobijanju dozvole nadležnog ministarstva pre tri godine formirali ogledno odeljenje za livce-kalupare, čiji polaznici tokom prve godine na praktičnoj nastavi u firmama provode jedan dan nedeljno, u drugoj dva, a tokom završne godine tri dana. Ovakava srazmera između teorijske i praktične nastave je pokazala odlične rezultate, potvrđuje profesorka mašinstva u ovoj školi, Slavica Totović. Međutim, ispostavilo se i da je neophodno da se propisima omogući fleksibilnije usklađivanje upisne politike sa kretanjima na tržištu, odnosno da se odluke o upisu svake nove generacije donose na osnovu procena koliko je tržište zasićeno određenim profilima, i da li će oni koji se upisuju po završetku školovanja moći i da se zaposle. To trenutno nije slučaj.
Stipendija i posao
Uspostavljanje ravnoteže između obrazovne strategije i promenljive potražnje za radnom snagom na tržištu je jedan od najtežih poslova i u razvijenim zemljama, a ova problematika je posebno delikatna u manjim sredinama. Livnica Požega je postala poznata i u najširoj javnosti zato što je među retkim preduzećima u ovoj industriji koja pozitivno posluju i što je zanimanje pred odumiranjem vratila na listu perspektivnih profesija u Zlatiborskom okrugu. Njen direktor Nikola Šojić, međutim, priznaje da ne mogu sa sigurnošću da projektuju koliko radnih mesta će otvoriti u narednim godinama, usled izuzetno nestabilnih uslova na tržištu. „Mašinska industrija, čiji smo dobavljači, je u veoma lošoj situaciji. U Srbiji je nekada radilo preko 30 livnica, a sada ćemo biti srećni ako ih ostane i pet. Mi izvozimo 90% svoje proizvodnje, prošle godine smo zaposlili 33, a ove 22 nova radnika kojima uredno izmirujemo sve obaveze, što je pravi podvig u uslovima koji su krajnje destimulativni za proizvodnju i izvoz. Ali kada bi država počela da stimuliše izvoz, mogli bismo odmah da zaposlimo još 100 radnika“.
Nikola Šojić
Livnica Požega je prva u zemlji započela drugačiji model saradnje sa jednom srednjom školom, kako bi obezbedila kadrove koji joj zaista odgovaraju. Uvođenje profila livac-kalupar, međutim, nije išlo glatko. Prve godine odziv učenika je bio slab, i pored garancija da će po završetku školovanja dobiti posao. Ali već sledeće godine, kada su budućim učenicima ponuđene i stipendije, Tehnička škola Požega je formirala celo odeljenje i takav trend se nastavio. U Livnici su, takođe, veoma zadovoljni ovakvim odzivom, jer umesto prekvalifikovanih radnika iz srodnih struka, prvi put posle dužeg vremena će dobiti školovane livce, a direktor Šojić je uveren da će interesovanje za ovo zanimanje nastaviti da raste. „Kada krenu ogromna otpuštanja u preduzećima u restrukturiranju i u javnom sektoru, mladi će na teži način shvatiti koliko je bolje školovati se za struku sa izgledom za zaposlenje, nego za zanimanja koja zvuče atraktivno, ali sa kojima se provode godine na evidenciji nezaposlenih“.
U Livnici naglašavaju da su veoma zadovoljni saradnjom sa Tehničkom školom Požega, kao i njenim đacima. Zato će im obezbediti posao, a onima koji žele da nastave školovanje neće tražiti da vrate stipendije. Naprotiv, nastaviće da finansiraju njihovo usavršavanje ali sa obavezom da se posle više škole ili fakulteta zaposle u Livnici Požega. „Siguran sam da će nam se ovo ulaganje isplatiti. Iako interna obuka kadrova koji su iškolovani za srodne mašinske struke traje samo 6 meseci a školovanje livca-kalupara 3 godine, nama će se ulaganja vratiti već sa prvom generacijom kadrova koji su obrazovani prema našim potrebama i za više srodnih poslova“, uveren je Šojić. Njegovo uverenje deli i tehnički direktor Slobodan Lukić. „Tokom trogodišnjeg školovanja, livci-kalupari dobar deo nastave provedu u našim proizvodnim halama, ne kao posmatrači, već kao aktivni učesnici. Kada izađu iz škole, više im rad nije stran“. Lukić ističe da im je veoma važno da đake, pored neophodnih veština u struci, nauče kako da u procesu proizvodnje zaštite i sebe i životnu sredinu.
Studijska putovanja za praktikante
Slično iskustvo ima i preduzeće Inmold, koje od svog osnivanja 2006. kontinuirano beleži rast poslovanja. Kompanija za potrebe domaće i strane industrije proizvodi alate za livenje plastike, industrijske robote koji ih opslužuju i vrši reparaciju oštećenih alata laserskim zavarivanjem. Pošto lokalna ponuda radne snage nije bila odgovarajuća, osnivač preduzeća Goran Janković je odlučio da taj problem reši tako što će u saradnji sa Tehničkom školom omogućiti kvalitetnije obrazovanje tehničara za kompjutersko upravljanje.
Vladan Vesnić, profesor Tehničke škole Požega koji je od početka uključen u ovaj projekat, kaže da Inmold trenutno stipendira najboljih 29 učenika svih godina, koji će posle završetka škole zaposlenje sigurno naći u ovoj kompaniji. „Učenicima koji su u teškoj materijalnoj situaciji je od presudne važnosti to što imaju obezbeđenu stipendiju i što im se rad na praksi u preduzeću plaća od 120 do 150 dinara po satu. To ih je i podstaklo da upišu ovaj profil, jer neki od njih su jedini u porodici koji privređuju i zato se trude da i subotom dolaze u preduzeće na praksu. Pored toga, kompanija je prvu generaciju stipendista, njih 12, u pratnji dva profesora poslala u Austriju i Nemačku, gde su imali priliku da se upoznaju sa najsavremenijim tokovima u ovoj oblasti. Mada je ove godine ekonomska situacija teža, vlasnik preduzeća je ponovo izdvojio sredstva za studijska putovanja praktikanata, što je odluka vredna poštovanja“.
Goran Janković
Janković objašnjava da je ideju da na ovaj način uloži u obrazovanje kadrova koji mu trebaju dobio u razgovorima sa vlasnicima uspešnih malih i srednjih preduzeća, koji su imali isti problem: deficit kvalitetne radne snage. „Na osnovu razvojnog plana poslovanja, shvatio sam da je bolje da ulažem u kvalitetno obrazovanje budućih zaposlenih nego da se bavim „brzinskom“ prekvalifikacijom kadrova iz drugih struka. Radujem se što ćemo uskoro primiti prvih 12 stipendista na posao, koji bi trebalo da zamene kolege kojima je već vreme za penziju“, najavljuje Janković.
Učenici deo praktične nastave pohađaju na mašinama i simulatorima mašina u školskom Centru savremenih tehnologija za obuku učenika, a deo u proizvodnim halama u Inmoldu. „Lično sam se uverio da sistem sa preovlađujućom praktičnom nastavom dobro funkcioniše u firmama iz inostranstva koje su nam kooperanti, od kojih možemo dosta da naučimo. Domaći privrednici bi trebalo da se porede sa kompanijama iz razvijenijih zemalja i da primenjuju njihova rešenja koja su se pokazala kao uspešna. Zato i želim da moji budući zaposleni vide kako se ovaj posao radi u svetu“. Janković je pored studijskih putovanja dvojici najboljih stipendista platio i ekskurziju u Grčku, kako bi naučili da se snalaze i komuniciraju i van poznatog okruženja.
Svi naši sagovornici kažu da zaista rade kao tim i da na taj način pomažu i sebi i sredini u kojoj žive. „Naš put je težak i vremenski zahtevan, ali kada vidimo decu koja imaju perspektivu i poslodavce koji su zadovoljni, sigurni smo da su se svi napori isplatili“, kaže Snežana Stamatović iz Tehničke škole Požega. Rezultati bi bili još bolji kada bi se saradnja između obrazovnih ustanova i preduzeća sistemski organizovala, ističe direktor Livnice Požega Nikola Šojić. „Požega, na primer, ima fabriku nameštaja, Budimku, preduzeća u mašinskoj i drugim industrijama, i trebalo bi da se na osnovu njihovih potreba, ali i projekcija o budućim investicijama, osmisli i obrazovna strategija. To zahteva instutucionalnu saradnju i odgovarajuću regulativu. Za sada, mi to radimo isključivo kroz ličnu inicijativu, ali je rezultat prilično dobar. Jer, ko u Srbiji može da se pohvali da je školsku diplomu dobio 16. juna, a radnu knjižicu već sutradan“.
Tekst je iz specijalnog priloga „Modernizacija zanata u saradnji sa preduzećima: Brže do posla“