Za dva dana je Dan planete zemlje, koji građani širom planete obeležavaju na različite načine. Jedan od najradikalnijnih načina će ove godine biti onaj Kristofera Švajna, Njujorčanina, koji planira da u sredu prepliva Govanus kanal (Gowanus canal), jedan od najzagađenijih kanala ne samo u Bruklinu već i u celim Sjedinjenim državama.
Onaj ko bi popio malo vode iz ovog kanala rizikovao bi da dobije dizenteriju i gonoreju, a ko bi ušao u njega suočio bi se sa kancerogenim talogom i teškim metalima na dnu kanala.
Švajn je, kao i svaki aktivista koji se zalaže za čišćenje voda, svestan ovih činjenica. Zato će plivati u plivačkom odelu, sa rukavicama i čizmama. Ovo je neophodna zaštita za kretanje kroz kanal prepun fekalija, opasnih hemijskih jedinjenja i raznog drugog đubreta.
Aktivista želi da ukaže ne samo na zagađenje nego i na lošu regulaciju vodotokova. Naime, svaki put kada padne kiša u Njujorku otpadna voda zaobilazi postrojenja za čišćenje i uliva se u gradske vodotokove. Ovo pogađa pogotovu Govanus kanal u koji se masovno uliva kanalizacija, pored toga što ga je prethodno zagadila industrija iz okoline. Naime, nekada su na ovom prostoru bila hemijska postrojenja, postrojenja za preradu gasa, fabrike cementa, proizvođači kozmetike, naftne rafinerije i sl. Svi oni su decenijama koristili kanal za izlivanje ostataka od proizvodnje. Zbog toga je koncentracija arsenika u ovoj vodi 60 puta veća od gornje granice koja se smatra opasnom za ljudsko zdravlje, a ona sadrži i olovo, gvožđe, mangan, kadmijum, cink itd.
I dok se u razvijenim delovima sveta sve češće skreće pažnja javnosti na problem zagađenih voda, u Srbiji se o tome najviše govori onda kada vodovod postane neupotrebljiv kao npr prošle godine u slučaju Zrenjanina, Inđije, Užica, Obrenovca i drugih mesta. Domaće reke su sve prljavije, sa sve češćim pomorima ribe, a kanali su sve začepljeniji, što smo u maju prošle godine otkrili na veoma neprijatan, tragičan, način. Uzrok tome nije samo bacanje svega, od bele tehnike do guma, u reke i kanale već i nebriga industrije o životnoj sreidni.
Najskoriji primer za to je Kostajnik, mesto kod Krupnja, odakle se, sa jalovišta obližnjeg rudnika, od maja prošle godine, otrovi slivaju u sliv Drine i talože na rečnom dnu. Iako se već mesecima priča o tome, i iako je i premijer u novembru obećao da će se ovaj problem rešiti, do danas se situacija nije promenila. Kao uostalom ni sa drugim zagađenim rekama.
Izvor: Njuzvik