Sloboda koju nudi internet pogoduje istovremeno različitim vrstama manipulacije, uključujući i sve rasprostranjenije izigravanje javnosti. U pitanju su anonimni plaćenici koje angažuju političke partije i kompanije da kao „obični ljudi“ podržavaju njihove programe i proizvode, a neretko i da „svim sredstvima“ diskredituju političku i poslovnu konkurenciju.
Astroturfing je zvaničan naziv za propagandu u korist političkih partija i kompanija koju na internetu sprovode anonimni pojedinci, plaćeni da predstavljaju „glas običnog čoveka“ i svojim delovanjem stvore privid masovne podrške određenom političkom programu ili prozvodu. Reč je o globalnom fenomenu, a osim različitih naziva internet plaćenika (u zemljama engleskog govornog područja ih nazivaju „trolovi“, u Kini „vumao dang“ ili u slobodnom prevodu „armija od 50 centi“, a u Srbiji „botovi“ jer čestim ponavljanjem istih fraza podsećaju na softverske robote), razlike su vidljive i u dostupnosti podataka o njihovom delovanju.
Na primer, u Rusiji se ovaj posao može naći čak i preko javnih oglasa, a prema informacijama u ruskim medijima, članovi posebnog Putinovog tima, smešteni u jednoj zgradi u Sankt Petersburgu, dobijaju 700 evra mesečno da bi „u ime naroda“ hvalili Putinove poteze i kritikovali zapadnu politiku, naročito u vezi ukrajinske krize. Ukrajinska vlada je, takođe, formirala dobrovoljačke „internet jedinice“ za „razotkrivanje ruskih laži“ i podršku ukrajinskoj zvaničnoj politici. U Kini kruži podatak da zaposleni u „anonimnoj propagandi“ dobijaju pola juana za svaki ostavljen post, dok se za Islamsku državu zna samo to da ima oko 50.000 različitih Tviter naloga na kojima dnevno okači i do 100.000 „tvitova“.
Manipulacija ove vrste ne nedostaje ni u demokratskim zemljama. Glen Grinvald, novinar koji je objavio dokumente „zviždača“ Edvarda Snoudena, opisao je načine na koje britanska obaveštajna agencija GCHQ i američka NSA obučavaju internet plaćenike da diskredituju nepoželjne pojedince, bilo da pod njihovim imenom plasiraju neprihvatljive sadržaje u javnosti, ili se predstavljaju kao njihove žrtve. Slična taktika se primenjuje i u poslovnom svetu protiv konkurencije, što pokazuje i slučaj američkog advokata Timotija Bazija koji je na sudu dobio spor protiv britanskog internet trola Džejsona Džej Pejdža, čiji je zadatak bio da predstavljajući se kao nezadovoljni klijent, našteti Bazijevoj reputaciji.
Gazi sve pred sobom
Srbija je ovu praksu uvezla iz sveta, a u javnosti se samo nagađa da se političko izigravanje javnog mnjenja plaća od 1.500 dinara dnevno i sendviča, do obećanja posla u nekom od javnih preduzeća. Jedan od retkih ozbiljnih istraživača ovog fenomena je Centar za nove medije “Liber”, prema čijim nalazima je u Srbiji aktivno oko 400 „političkih botova“, pri čemu je polovina iz vladajuće partije (SNS) a ostatak iz opozicionih, za koje je teže utvrditi partijsku pripadnost jer nemaju razrađenu matricu ponašanja. Međutim, veoma aktivnih, kojima je ovo neka vrsta radnog mesta, ima tek oko tridesetak. Prateći rad partijskih „botova“ preko tzv. heštegova (koji označavaju određenu temu o kojoj se diskutuje) Liber je došao do podatka da kada su oni uključeni u diskusije čak tri četvrtine sadržaja čini govor mržnje.
Naime, iako je svrha ovakve propagande da se kroz različite starosne, polne i obrazovne strukture stvori privid „ljudi iz naroda“, u domaćoj političkoj praksi je vidljivo da internet plaćenici imaju zadatak „da gaze sve pred sobom, lome i uništavaju neistomišljenike“, objašnjava Tatjana Vehovec, izvršna direktorka Libera. Pored toga što su „botovi“ pepoznatljivi po načinu korišćenja tehnoloških mogućnosti za organizovanu i brzu reakciju na intenetu, postoje i određene karakteristike u njihovom delovanju na društvenim mrežama koje ih izdvajaju od „običnih“ korisnika.
Na primer, na Fejsbuku se prepoznaju po tome što koriste lažan identitet, nemaju privatne fotografije ili detalje o ličnosti, a fokusirani su na grupe i rasprave koje komentarišu političku svakodnevnicu. Na Tviteru je, pak, uočljiva podela rada. „Botovi koje angažuje SNS imaju vrlo razrađenu matricu ponašanja. Neki su zaduženi da prate bitne događaje na Tviteru, obično pod pravim identitetom i sa jasno iskazanim političkim opredeljenjem, a njihova revnost na mreži ukazuje na izvršavanje zadatka, a ne na spontane reakcije. Sa druge strane, postoji i grupa anonimnih naloga, namenjenih za „prljave poslove“: za napad na oponente ili konkretne predstavnike opozicije, otimanje tuđih heštegova kroz zatrpavanje porukama, ali i da se omalovažava, vređa, preti. To je formacija koju primećuje svaki tviteraš i ona je daleko brojnija”, kaže Vehovec.
Kompanije sofisticiranije i opasnije
Snježana Milivojević, profesorka Javnog mnjenja na Fakultetu političkih nauka, smatra da se u ovoj “profesiji” insistira na prividu spontanosti baš zato da bi se internet zajednica lakše ubedila u autentičnost nečijeg mišljenja. Razlog tome je jednostavan – više se veruje mišljenjima “običnih ljudi” nego reklamama kompanija ili propagandi političkih partija. „U Srbiji su astroturferi najzastupljeniji u političkoj onlajn areni, a pojedini stručnjaci tvrde da i u SAD internet plaćenici preuzimaju primat od političkog lobiranja u Vašingtonu“, kaže Milivojević, ali napominje da još opasnija može biti manipulacija koju na ovaj način vrše kompanije, pa i cele industrije.
To je vidljivo i kroz sve prisutniju praksu u svetu da se preko interneta plasiraju istraživanja „po narudžbi“, sa ciljem da se naročito selektovanim informacijama konstruiše slika o određenom problemu ili potrebi, za koje neka industrija ili kompanija imaju pravi proizvod ili uslugu, ističe Milivojević. Manipulacije su posebno opasne kada je u pitanju ljudsko zdravlje, bilo da je reč o prikrivenoj propagandi kompanija koje posluju u oblasti zdravstva, ili o „teorijama zavere“ kao u najnovijoj fami oko vakcinisanja dece, gde dugogodišnju uobičajenu medicinsku praksu „raskrinkavaju“ stručnjaci krajnje sumnjivog kredibiliteta.
Tatjana Vehovec takođe ocenjuje da je mogućnost uticanja na javno mnjenje veća u prikrivenoj propagandi koju koriste kompanije, jer su metode delovanja daleko sofisticiranije od političkih, posebno kada je u pitanju politički život u Srbiji. „Ovde je glavni politički cilj gušenje bilo kakve kritike, što je naročito vidljivo na Tviteru. Nema gotovo nijednog slučaja da se na kritiku koju upućuje bilo koji pojedinac, odmah ne odgovara vređenjem, omalovažavanjem, ili podmetanjem laži. Namera je ne samo da se konkretan pojedinac prisili na povlačenje, već i da se kroz pokaznu vežbu signalizira drugima kako će proći ako se usude da javno izraze negativan stav. Dakle, glavna svrha političkog uticaja astroturfinga u Srbiji više nije da se propagiranjem određene ideje kreira javno mnjenje, već da se uguši svaka kritika“, upozorava Vehovec.
Snježana Milivojević smatra da je bilo koja vrsta “botovanja” u suprotnosti sa demokratskim poimanjem razmene ideja i informacija, jer koristi manipulativne tehnike koje se oslanjaju na konformizam ljudi da se priklanjaju većinskom mišljenju. “Opasno je to što anonimnost na internetu omogućava ljudima da ponekad prihvataju ili propagiraju stavove koje javno ne bi podržali makar iz pristojnosti, ako ne iz nekog drugog razloga koji je od šireg društvenog značaja“, komentariše Milivojević.
Moguće je “botove” izvesti na sud
Suđenje za štetu koja se nanosi astroturfingom je otežano, jer je ovaj vid aktivnosti ilegalan u celom svetu i veoma je teško naći dokaze protiv počinioca. Ipak, Tatjana Vehovec smatra da kada bi bilo sluha i interesa, u našim zakonima, počev od Zakona o oglašavanju, ima više osnova po kojima bi se ova praksa gonila, jer je reč o uposlenicima koji kriju da su angažovani da prenose oglasne poruke.